Руска дарежљивост и европска параноја

Пише Сергеј Белоус

Све виднији притисак Запада, првенствено САД, на украјинске власти, Москва прати мерама издашне помоћи Кијеву, али русофобија у овој држави се не смирује

Прошлонедељну посету Викторије Нуланд, помоћнице државног секретара САД, Украјинци ће дуго памтити као пример спровођења старе римске формуле владања народом – „хлеба и игара“. Америчка чиновница је на кијевском Мајдану буквално хранила земичкама како демонстранте, тако и полицију – мада су ту „добру намеру“ многи видели као увредљив гест некога ко се сматра супериорним.

Међутим, наредни тактички корак гђе Нуланд, далеко озбиљнији, приметно је утицао на ситуацију у држави и произвео је нову, нимало безначајну представу: „округли сто“ за којим су се нашли власт, опозиција, чак и свештенство, ради успостављања дијалога. Томе је претходио лични сусрет Викторије Нуланд с најкрупнијим олигархом у држави и спонзором владајуће Партије региона, Ринатом Ахметовим. Ускоро потом у штампу су процурили неки детаљи разговора: Нуланд је запретила увођењем санкција од стране САД и ЕУ против водећих политичара и тајкуна из окружења председника Јануковича у случају насилног растеривања учесника „Евромајдана“ и то независно од директног учешћа!

 

[restrictedarea]

АМЕРИЧКИ „ИНТЕРЕС“ Ахметов – власник многобројних компанија у иностранству, човек чије се богатство процењује на 15,4 милијарде долара – одмах потом је дао званично саопштење (што он иначе веома ретко чини) у коме је препоручио да „политичари, власт, опозиција, морални лидери државе треба да седну за преговарачки сто“. Наравно, лидери „Евромајдана“ су, не часећи ни часа, променили став и пристали да учествују у „округлом столу“.

Сматра се да Ахметов контролише 55 посланика фракције Партије региона, а милионер Кљујев, иначе секретар Савета националне безбедности и одбране Украјине, има утицаја на остале њене посланике. Вероватно се зато после неколико дана (17. децембра) појавила вест о спремности председника владе Миколе Азарова да иницира кадровска премештања крајем јануара 2014. У таквом духу звучале су и речи народне посланице Ане Герман о томе да ће посланичка група партије на власти затражити од премијера реконструкцију владе, што је у суштини компромис у складу са захтевима револуционара из опозиције о потпуној оставци постојеће владе.

Бригу Беле куће за ситуацију у Кијеву објаснио је потпредседник САД Џо Бајден 13. децембра, речима да присуство „демократске Украјине“ у Европи одговара „националним интересима САД“. Логичан продужетак такве политике био је долазак у Кијев 15. децембра и активно учешће у „Евромајдану“ два позната америчка сенатора – републиканца Џона Мекејна и демократе Криса Марфија.

Овај други, председник Комитета за међународне везе Поткомитета за европске послове, изговорио је Србима добро познате речи: „У историји сваког народа постоје тренуци када се мора направити избор… Избор између прошлости и будућности… Будућност Украјине је са Европом и САД то подржавају!“ А херој Вијетнамског рата Мекејн, чије су посете државама са унутрашњим конфликтима већ постале „лош знак“ (Либија и Сирија га неће заборавити!) ватрено је убеђивао људе на митингу: „Америка је са вама!“ Као одговор на те речи, народ на тргу му је радосно скандирао: „Хвала, САД!“ Сенатори су своје обећање одржали – у Конгресу САД већ је готов пројекат резолуције о санкцијама (укључујући забрану путовања у САД и замрзавање рачуна) против представника украјинске власти одговорних за примену силе против демонстраната.

 

ШТО ГОРЕ – ТО БОЉЕ Како смо и најавили у претходним бројевима „Печата“, Русија је, према резултатима московског сусрета председника Виктора Јануковича и Владимира Путина 17. децембра, одобрила Украјини кредит од 15 милијарди америчких долара (за куповину такозваних еврообвезница – вредносних папира ЕУ) обарање цене гаса са преко 400 долара на 268,5 долара по хиљаду кубика, такође обећала је инвестиције у украјинску привреду: авио-индустрију, бродоградњу, космичку и војну индустрију. Притом је Путин, циљајући ММФ, нагласио да „ово није повезано ни са каквим условима: ни са повећањем, ни са смањењем, ни са замрзавањем социјалног стандарда, пензија или плата“, чак ни са Царинским савезом, који, каже, уопште није био тема разговора. Захваљујући новој цени гаса, Украјина уштедети више од три и по милијарде долара годишње.

Ипак, ни опозиција, ни либерални масовни медији у Украјини, ни ЕУ, нису задовољни дарежљивошћу Русије – вероватно због параноје или русофобије. Ево једног речитог примера: водитељ прозападног „Канала 5“, пошто је током емисије уживо добио вест да се уносност украјинских еврообвезница изненада снизила, злурадо је прокоментарисао: „Издоговарали су се!“ Заправо, после потписивања пакета докумената са Русијом, уносност украјинских еврообвезница у року од сат времена опала је скоро два пута – са 14,33 на 7,93 одсто, што само значи да се ризик дефолта у Украјини смањио, а бизнис кредити су појефтинили. Али, изгледа да се они руководе принципом Лењина, чији су споменик срушили активисти „Евромајдана“ – „Што горе – то боље!“

[/restrictedarea]