Obraćanje predsednika DSS Vojislava Koštunice Glavnom odboru

Sam kraj godine je dobra prilika da podvučemo crtu i pogledamo šta se sa Srbijom dešavalo u ovoj i šta nas očekuje u narednoj godini. Istina do koje najviše držimo i koja nas obavezuje nalaže nam da govorimo pravo. Znam da nije lako biti drugačiji od svih drugih, znam da nije lako držati glavu gore i govoriti istinu. Ali možemo li i smemo li praviti računice i trgovati sa Kosovom, sa našim nacionalnim i državnim interesima, sa ekonomijom, sa našim identitetom i sa istorijskom svešću našeg naroda? Možemo i tako da uradimo, ali onda prestajemo da budemo ono što jesmo, bacamo pod noge veliku ideju slobodne Srbije za koju smo se neodustajno zalagali. Ma šta ko mislio, i ma koliko sebe zavaravao Srbija se danas zapravo nalazi pred velikim i sudbonosnim izborom. Dva puta su pred nama. Jedan je put teži i on nas vodi do slobodne i politički neutralne Srbije. Drugi put je mnogo lakši i na taj put, uz žestoku i agresivnu propagandu, sadašnja vlast gura Srbiju. Taj drugi put je naravno put evropskih integracija.

Ako smo se obavezali da govorimo istinu i ako nećemo da obmanjujemo ni sebe ni druge, onda moramo jasno, određeno i do kraja saopštiti istinu šta se stvarno dešava sa Srbijom. Istina glasi da je Srbija ugrožena, da je doveden u pitanje njen teritorijalni integritet, ustavni poredak, njena privreda i razvoj zemlje, njene temeljne tradicionalne i moralne vrednosti. Da li možemo kao stranka da ćutimo o tome? Da li možemo da okrenemo glavu i da ne vidimo šta je glavni uzrok najdublje krize u kojoj se našla Srbija?

Ko je, dakle, glavni uzročnik razbijanja Srbije? Ko je glavni uzročnik ekonomskog propadanja Srbije? Ko je glavni uzročnik rastakanja i rušenja vrednosti na kojima je počivala Srbija? Naravno, mi možemo i da ne odgovorimo na ova pitanja. Možemo da se bavimo manje osetljivim ili opasnim temama. Ali ako hoćemo da budemo i ostanemo državotvorna stranka onda moramo dati odgovor na najvažnija pitanja od kojih doslovno zavisi budućnost i život njenih građana.

Glavni uzrok razbijanja Srbije, ekonomskog zaostajanja i propadanja i duhovnog raskorenjivanja je Evropska unija, tačnije rečeno poslušnički i podanički odnos sadašnje vlasti prema EU, prema evropskim integracijama, prema neprihvatljivim i po Srbiju štetnim uslovima i ucenama EU, bilo da je reč o Kosovu, bilo da je reč o ekonomskoj politici i razvoju zemlje, bilo da je reč o našem sistemu vrednosti i identitetskim osobenostima. Evropska unija, uz predanu i svestranu saradnju sadašnje vlasti, koristi evropske integracije za razbijanje države Srbije. Evropska unija koristi Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju za ekonomsko pustošenje Srbije. Unija je glavni uzrok dovođenja u pitanje osnovnih vrednosti Srbije. To znači da se ništa ne može promeniti u politici Srbije ako se ne promeni politika prema Evropskoj uniji, polazeći od jednostavnog, zdravorazumskog stava da u saradnji sa drugim državama, pa i naddržavnom tvorevinom kakva je EU, Srbija kao i svaka druga država, mora da vodi prvo računa o svojim interesima, a ne o interesima drugih, uključujući i samu EU.

Demokratska stranka Srbije je izabrala svoj put. Mi smo za političku neutralnost Srbije. Protiv toga smo, bez ikakvih ograda, da Srbija bude član EU, ali nismo protiv saradnje sa EU, sa državama koje su njeni članovi i sa svim drugim državama, shodno interesima Srbije. Takva politika ima i svoju cenu. I ta cena je izuzetno visoka. Mi nismo ušli u sadašnju Vladu jer su u Briselu ispravno procenili da DSS nikada ne bi podržala briselske sporazume. Ako moramo da biramo između vlasti i briselskih sporazuma kojima se razbija zemlja, onda  naš odgovor unapred mora biti poznat.

Da li to znači da Demokratska stranka Srbije nije zainteresovana za vlast? Naravno da jeste. Mi znamo da ako učestvujemo u Vladi Srbije možemo da utičemo da se zaštite i brane osnovni državni i nacionalni interesi Srbije. To znači da nam je pre svega potrebno što veće poverenje građana na izborima za našu politiku, kako bi sa tim kapitalom mogli da učestvujemo u Vladi. Jasno je da je učešće DSS u Vladi Srbije zalog da će Srbija voditi politiku koja je u njenom nacionalnom i državnom interesu.

Jedno je izvesno – Srbija danas ne bi izgledala ovako da je od 2008. godine DSS bila na vlasti. Ne bi sa Kosova bio proteran UNMIK i zamenjen Euleksom. Ne bi se sprovodio SSP koji uništava našu privredu. Ne bi se napravili briselski sporazumi pod diktatom EU, već bi se pod pokroviteljstvom Saveta bezbednosti i na osnovu Rezolucije 1244 vodili razgovori sa predstavnicima Albanaca sa Kosova. Ne bi Srbi učestvovali na izborima koji se sprovode na osnovu zakona lažne države Kosovo, već na osnovu srpskih zakona.

Nama je, dakle, pre svega potrebna veća podrška građana na izborima. Nama nije dovoljan rezultat sa prethodnih izbora ukoliko hoćemo da utičemo na državnu politiku Srbije. Drugačije stvari stoje ako uspemo da pridobijemo značajno veću podršku građana. Uveren sam da je ideja političke neutralnosti zaista velika ideja i da odgovara suštinskim interesima Srbije. Kao što sam podjednako uveren da je ideja evropskih integracija došla do svoje najviše tačke i da će u budućnosti samo padati, jer ona više nema pokretačku i privlačnu snagu koju je nekada imala.

Kako doći do veće podrške građana politici DSS koja se ponajbolje ogleda u političkoj neutralnosti? Danas Srbijom vlada politika SNS koja ruši sve dosadašnje rejtinge zahvaljujući ponajviše čistoj demagogiji i politici bezuslovnog povinovanja zahtevima Brisela i potpunog prihvatanja evropskih integracija kao ključa za razbijanje Srbije. Da li je to politika koju Srbija želi? Znam da nam je narod umoran, gladan, iscrpljen i da je ponajviše željan normalnog života. Ali neće politika povinovanja zahtevima zapadnih sila na štetu Srbije i njenih građana dati rezultat koji narod želi i koji hoće. Neće ni lako ni brzo zapadne sile zadovoljiti svoje apetite u političkom i ekonomskom komadanju Srbije.

Naša je obaveza da od građana jasno i glasno zatražimo podršku za promenu državne politike. Srbiji Evropska unija može biti partner ali ne može biti tutor koji nam istovremeno i otima teritoriju. Zato je cilj Demokratske stranke Srbije da u zemlji pokrene nacionalnu debatu da li nam je u interesu Evropska unija ili politička neutralnost. Videli smo da je vojna neutralnost donela zemlji samo korist i nikavu štetu. I politička neutralnost bi Srbiju izvukla sa bespuća evropskih integracija i otvorila zemlji političku i ekonomsku perspektivu. Ali mi ne možemo doći do političke neutralnosti bez snažne podrške građana.

Život i budućnost Srbije su u pitanju. Da li ćemo biti podanici ili slobodni ljudi? Da li ćemo biti slobodna zemlja ili marioneta Evropske unije? Nema danas važnijeg pitanja od ovoga. A ko je vlastan da odgovori na ovo pitanje? Samo narod na referendumu. Besmislica je da čekamo da tek na kraju evropskih integracija organizujemo referendum o ulasku u Evropsku uniju. Isuviše je Srbija ponižena i ugrožena da bi mogla čekati više od deset godina na razrešenje ovog pitanja. Nama odgovor treba sada. Jer ko zna šta će biti za desetak godina i da li će uopšte postojati Evropska unija. A na putu evropskih integracija zbog ucena Brisela Srbija može da bude još manja i još slabija.

Dakle, mi imamo u narednoj godini dva važna cilja. Da pokrenemo nacionalnu debatu o budućnosti Srbije i da značajno povećamo poverenje građana u našu politiku. Svako ko kaže da je debata o Evropskoj uniji izlišna i da je za nas najbolji monolog i površno i udvoričko veličanje i uzdizanje EU, više nego grdno greši. Svako ko kaže da se započeti pregovori sa EU ne mogu prekidati mora da zna da ima zemalja koje su te pregovore o pristupanju prekinule (Island), mora da zna da ima zemalja koje pokreću referendumski postupak za izlazak iz EU (Britanija), mora da zna da ima zemalja koje su prekinule i pregovore o SSP (Jermenija, Ukrajina). Kao što mora da zna da u Evropi ima zemalja koje kroz niz bilateralnih sporazuma sarađuju sa EU a da nisu njene članice (Švajcarska). Ne može se pitanje života i budućnosti rešavati monologom vlasti, umesto dijalogom vlasti i građana.

Srbiji je nasušno potrebna slobodna debata o tome šta je za Srbiju bolje: politička neutralnost ili članstvo u Evropskoj uniji. Bilo bi svakako najbolje da se tokom 2014. godine povede slobodna debata o dobrim i lošim stranama Evropske unije i političke neutralnosti, a da se zatim početkom 2015. godine organizuje slobodan i demokratski referendum na kome će građani odlučiti šta je budućnost Srbije.

Ne može se i ne sme se više ćutati o budućnosti Srbije.Gde god pogledamo, na ma koju oblast društvenog i privrednog života u zemlji da se osvrnemo, vidimo beznađe, propadanje, siromašenje, bedu. To je zato što je sa malim izuzecima privreda na izdisaju, a jedina privredna delatnost koja je u usponu su evropske integracije, tačnije rečeno bučna i prazna propaganda o evropskim integracijama. Partijska samovolja istovremeno nagriza i uništava institucije države i društva, a Srbija sve više gubi i privid pravno uređene države, demokratije i pluralizma i sve manje liči na nešto što bi trebalo da bude država. O svim ovim pojavama, koje su u nekim slučajevima posledica, a u nekima i nisu neposredna posledica evrounijske zaslepljenosti i politike vlasti, DSS treba i mora da govori bezrezervno kritički, nastojeći da njen glas bude što delotvorniji, da koliko je to moguće poboljša život i socijalne prilike građana, pogotovo onih čiji je položaj najteži i koji su najugroženiji.

Vredi istaći rečite činjenice koje same za sebe sve govore. Kada je Demokratska stranka Srbije 2008. godine vratila mandat narodu stopa nezaposlenosti je bila 13 odsto. Danas je nezaposlenost gotovo dvostruka i iznosi preko 24 odsto. Javni dug Srbije je 2008. godine iznosio 8 i po milijardi evra, a danas dug iznosi više nego zastrašujićih 20 milijardi evra. Čemu može da se nada zemlja u kojoj je nezaposlenost udvostručena, dok je javni dug više od dva i po puta veći nego kada je DSS predvodila Vladu Srbije. Čemu može da se nada zemlja kada će Evropska unija preko Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju doslovno uništiti srpsku poljoprivredu, jer za koji dan stupa na snagu ukidanje carina na uvoz poljoprivrednih proizvoda.

Šta će nam evropske integracije kada od njih Srbija nema koristi već trpi najgoru ekonomsku štetu. Srbiji je potreban život, ekonomski preporod, pokretanje proizvodnje, razvoj, jer bez ekonomskog razvoja ne može opstati zemlja i ne možemo sačuvati svoje nacionalne i državne interese. Koliko smo ekonomski jaki toliko možemo da se borimo za naše nacionalne interese. Srbija nikada nije toliko napredovala u evropskim integracijama i nikada nije bilo toliko teško i toliko loše koliko je to danas.

Zato mi moramo podstaći i obezbediti nacionalnu debatu o budućnosti Srbije. Istovremeno  od najveće je važnosti da DSS značajno poveća poverenje građana Srbije. Zakazali smo Skupštinu DSS za 19. januar. I ta Skupština je dobra prilika da se mnogo jače i uverljivije obratimo građanima da podrže državotvornu politiku stranke i ideju političke neutralnosti. Nama sledi važna politička bitka za budućnost Srbije i u tu bitku moramo ući potpuno spremni.

Danas znamo i da će za koji mesec sigurno biti izbora za Beograd. Mi smatramo da treba zajedno raspisati i republičke i beogradske izbore. Ali da se sada držimo onog što je sigurno, a to su beogradski izbori. Za nas ovi izbori imaju presudan značaj. Na njima moramo da pokažemo svoju snagu i da započnemo ponovni rast Demokratske stranke Srbije. Nema ništa prirodnije od toga da krenemo od prestonice Srbije. Da upregnemo sve svoje snage i da pokažemo u Beogradu svoju snagu i kada je reč o gradskim i prestoničkim temama i kada je reč uopšte o državotvornoj politici stranke. Naš cilj je da ostvarimo dvocifreni rezultat i tražimo da na ovim izborima beograđani ukažu svoje poverenje našoj stranci. Gde ćemo i kada ćemo pokazati svoju snagu i koliko zaista vredimo ako ne na beogradskim izborima.

I poslednjih godina dok smo bili u opoziciji mi smo delovali i borili se da sačuvamo našu državu. Danas kada govorimo ovde u Novom Sadu moramo podsetiti da je isključivo zahvaljujući DSS osporen i zaustavljen opasan naum da se od Vojvodine napravi država u državi. Ustavni sud je na naš predlog najpre proglasio neustavnim Zakon o utvrđivanju nadležnosti APV, a sada i sam Statut Vojvodine. Time je Demokratska stranka Srbije odnela veliku pobedu u odbrani ustavnog poretka i pokazala da je pravo jače od neobuzdanog voluntarizma i pravnog nasilja koje se pokazalo prilikom donošenja Statuta Vojvodine.

Nema sumnje da Srbiju čekaju teška vremena jer se zemlja sve više vezuje za Evropsku uniju koja  razbija Srbiju i nanosi ogromnu štetu našoj privredi i razvoju zemlje. Ova neprirodna činjenica traži od nas da mobilišemo sve svoje snage i radimo na zaustavljanju propadanja Srbije. To je moguće samo ako zaustavimo evropske integracije i preokrenemo državni brod u vode  političke neutralnosti. EU prema Srbiji ima destruktivan stav i na nama je da promenimo sadašnji podanički odnos Srbije prema Uniji. Zadatak i naš cilj da Srbija proglasi političku neutralnost je težak, ali to je jedini put da Srbija izađe iz sve veće krize u koju tone.

Ništa nećemo uraditi ako promenimo neke druge stvari, a ostane politika evropskih integracija. Od toga koja politička ideja vlada i kojim putem ide Srbija zavise životi građana naše zemlje. Zato smo pre svega zainteresovani da utičemo na put kojim Srbija ide. Još juče je Evropska unija izgledala kao gorostas koji se ne može zaobići, ali već danas oni koji bolje vide mogu nazreti koliko je trošna njena građevina. Evropska unija više ne može pomoći ni sama sebi a kamoli drugima i vreme radi za njeno radikalno preuređenje ili ukidanje.  Neće nam biti ni najmanje žao ako sutra i naši današnji evrofanatici budu žešći pobornici političke neutralnosti i od nas samih.

Moramo biti istrajni i moramo biti na visini velike ideje o političkoj neutralnosti. Za politiku slobodne i samostalne Srbije, koja to može biti ako je politički neutralna zaista  vredi se boriti. I naša Skupština je prilika da ojačamo i da spremni uđemo u presudne bitke za slobodu Srbije. Od nas samih, od Demokratske stranke Srbije, može mnogo toga da zavisi, ali najpre moramo povratiti i snagu i veru u našu sposobnost da promenimo Srbiju. Vreme koje je pred nama, a koje je odlučujuće za sudbinu Srbije, pokazaće da li smo spremni, da li smo u stanju da zemlji vratimo dostojanstvo, ekonomiji razvoj i državi napredak. Na nama je damo sve od sebe, a narod Srbije će biti sudija koji će odlučiti.

Novi Sad, 28. decembar 2013. godine