Novi list: Zašto se ćuti o pretnjama zaposlenim u Jasenovcu

RIJEKA – Zašto ćute hrvatska policija, predsednik Ivo Josipović i najuicajnija opoziciona partija HDZ, o pretnjama irelevantne, ali otvoreno profašističke Hrvatske čiste stranke prava (HČSP), upućenim direktorki i zaposlenima u Spomen području Jasenovac, pita riječki “Novi list”.

U komentaru lista konstatuje se da je predsednik HČSP Josip Miljak svoje pismo mržnje direktorki Spomen područja Jasenovac potpisao sa “za dom spremni”, uzvikom pod kojim je u Jasenovcu ubijeno više od 80.000 ljudi.
“Zašto policija ćuti o pošiljaocima smrtnih pretnji direktorki i kustosima Spomen područja Jasenovac? Zašto predsednik ćuti o najtežem ustaškom incidentu u poslednje vreme? Zašto ćuti HDZ? “U ime obitelji”, vukovarski stožer i crkvu nećemo ni pitati: od ljudi koji kreiraju uskraćivanje manjinskih prava teško je očekivati da osude one čije su metode različite, ali ciljevi – samo ambiciozniji”, pita autor komentara Boris Pavelić.

On podseća da je portparolka Policijske uprave Sanja Kvasnička najavila još u ponedeljak da će dan kasnije biti konferencija za novinare.
“Nije bila. Zašto? Ako policija nije pronašla počinitelja, zašto je najavljivala konferenciju? Ako ga je pronašla, zašto je nije održala? Ali sve su to formalnosti – jer, počinilac se potpisao! Josip Miljak…Spomen područje postoji da se zločin ne zaboravi. Njegova direktorka, kojoj su onde stradali i članovi porodice, taj mučni ali važni posao obavlja što bolje može”, navodi se u komentaru.

To su, ukazuje se, nove ustaše 60 godina kasnije – u zemlji koja je nedavno postala deo demokratskog sveta – čuvarima istine o Jasenovcu zapretili načinom na koji je desetine hiljada baš onde poslato u smrt – to je poruka strave od koje bi celoj naciji trebalo da se sledi krv u žilama.
“A nije. Javne su reakcije minimalne. Predsednik Republike ćuti. Politika ćuti. Javno su progovorili samo Ivan fumić i Danijel Ivin, partizani koji kao da govore u vetar. I Milorad Pupovac, koji je pretnje nazvao “nečuvenim i nezabeleženim”, pozivajući na reakciju “najdirektinijim i najrestriktivnijim mehanizmima””, piše Pavelić i dodaje da nije čak ni jasno da li je policija saslušala Josipa Miljka.

Istovremeno, navodi, pretnje su ozbiljno shvaćene – direktorka i kustosi dobili su celodnevnu policijsku zaštitu. Prvi put od posleratnog otvaranja, memorijal će dobiti stalnu zaštitu.

Zaposleni muzeja, dodaje, trpe strašan stres neprekidne zebnje. Nekima od njih, nakon što su pretnje stigle, zatrebala je pomoć hitne pomoći, a radno vreme muzeja je privremeno skraćeno – kad padne mrak, u polju tuge više nema nikoga.
“Zamrčivanje Jasenovca kao da je počelo”, primećuje autor i konstatuje da se kojim slučajem tako nešto dogodilo u Nemačkoj ili u Aušvicu, ceo svet bi se digao na noge.

“Kada se dogodi u maloj i nevažnoj Hrvatskoj, malo ko se uznemiruje. Sami moramo zaštititi sećanje na Aušvic Balkana. Sami moramo kazniti ustaški napad na sećanje, na istinu, na dostojanstvo žrtava, na naše sugrađane, na nas same. Napade iz mržnje sami moramo zaustaviti. Ne učinimo li to sada, budući će biti još opasniji. Mržnja neće ustuknuti sama. Suprotstaviti joj se može samo stalan, aktivan i nepopustljiv otpor. Ako to još nismo naučili, ništa nismo naučili”, zaključuje Pavelić.