Mihail Timofejevič Kalašnjikov (1919 – 2013) – Otišao tvorac legendarne  AK47 

Piše Dragomir Antonić Fotografije Vlastimir Nešić – Šone

Reč i ime „kalašnjikov“ bilo je poznato i usvojeno u svim jezicima. Od engleskog preko svahilija, do svih mogućih lokalnih  dijalekata. Svaki čuvar zakona, svaki borac za pravdu, revolucionar, pučista ili običan pustolov, više je verovao ovoj puški nego ideji ili cilju za koji se borio

Umro je Kalašnjikov. Vest je optrčala planetom. Čovek legenda. Heroj Rusije. Tvorac ubojite puške „AK47“. Zvanični naziv, koji skoro da niko nije znao. Čak ni oni koji se od nje nisu odvajali ni danju ni noću, ali zato je reč „kalašnjikov“ bila znana na svim jezicima. Od engleskog preko svahilija, do svih mogućih lokalnih dijalekata. Svaki borac za pravdu, revolucionar, pučista ili običan pustolov, pa do čuvara zakona, više je verovao „kalašnjikovu“ nego ideji ili cilju za koji se borio. Ideja je mogla da ga izneveri, ali „kalašnjikov“ nikad. Zato je puška postala omiljena kod svih kojima je bila potrebna i kojima je služila. I tako više od šezdeset pet godina. Metuzalemske godine u industriji gde novi proizvod ostari i pre nego što uđe u serijsku proizvodnju. „Kalašnjikov“ je sve prevazišao i ne čudi što je opevan u pesmama, oslikan u filmovima i nezaobilazna reč u svim agencijskim izveštajima sa „nemirnih“ područja. Jednostavno, delo je nadživelo autora, a kad se to desi, autor odlazi u nebeske prostore, upisan u malu grupu tvoraca neponovljivog. Kao Galilej, Leonardo da Vinči, Džejms Vat, braća Rajt, Tesla…

„Otac“ ovog slavnog oružja, Mihail Timofejevič Kalašnjikov (1919 – 2013) rođen je u selu Kurja, oblast Altaj, istočno od Urala, blizu mesta Semipalatinsk, gde je nekad bio centar za podzemne atomske probe. U vojsku je pozvan 1938. godine. U konstrukcioni armijski biro je postavljen 1943, a 1947. je napravio pušku kojom je stekao svetsku slavu i ušao u istoriju.

Vlastimir Nešić – Šone, nekadašnji dopisnik mnogih naših listova iz Rusije, a danas saradnik „ Pečata“, sreo se sa Mihailom Timofejevičem više puta. Navodimo ovom prilikom nekoliko rečenica iz njegovog reporterskog dnevnika: „U Iževsk sam išao 1988. godine. To je bio zatvoren grad u kojem je radio jedino zavod za izradu puške „Kalašnjikov“ i fabrika automobila „Moskvič-karavan“. Pre podne sam otišao u stan Kalašnjikova. Stan se sastojao od dve sobe i kuhinje. Živeo je sam jer mu je žena Jekatarina umrla 1977. Slikam Mihaila Timofejeviča sa puškom koju je doneo službenik koji je služio kao vodič, jer tvorac puške nije imao svoj primerak. Dok ga slikam, priča da je pušku pravio da se narod brani i ne dotiče ga kad u novinama pročita rečenicu: Ubio ga „kalašnjikov“. Poslednje prepravke na puški radio je u Avganistanu, na terenu gde je na delu proveravao rad puške i pomno slušao šta mu vojnici o njoj govore. Ostavio je na mene utisak krajnje skromnog čoveka“ – poslednja je rečenica u beležnici.

Zanimljivo, pukovnik je postao tek kad su nemačke novine napisale „Seržant Kalašnjikov naoružao ceo svet“. Kad su ga otkrili stranci, postao je poznat i u svojoj zemlji. Takav je život.