Ko je platio gajdaša

Milorad Vučelić, glavni urednik

Rat će se završiti i sve će se nekako srediti. Sve što imamo, svo zlato, svu materijalnu moć uložićemo za otupljivanje i zaglupljivanje ljudi… Ljudski mozak i svest mogu se izmeniti. Posejaćemo haos, neprimetno ćemo ih uputiti da veruju u pogrešne stvari. Nateraćemo ih da se priklone lažnim vrednostima. Naći ćemo svoje saveznike i istomišljenike u samoj Rusiji. Rezultat će biti grandiozna tragedija nepokornog naroda, koja će se na kraju pretvoriti u konačno gubljenje samosvesti. Literatura, pozorište, bioskopi – sve će to prikazivati i veličati najniža ljudska osećanja… Na sve načine ćemo podržavati i uzdizati takozvane umetnike, koji će se nametati i produbljivati u ljudskoj svesti kult seksa, nasilja, sadizma i izdajstva – jednom rečju, svaku neprirodnost.

U rukovođenju državom stvorićemo nesnalaženje i haos. Neprimetno, ali aktivno i stalno, doprinosićemo zaglupljivanju činovnika i stvaranju neprincipijelnosti. Čast i državni poredak predstavljaće nešto prošlo i nepotrebno, što će se ismejavati. Vešto i neprimetno, kao vrednosti nametaćemo ljudske poroke: laž, prevaru, pijanstvo i narkomaniju, nepoverenje među ljudima, izdajstvo i nacionalizam.

Biće pojedinaca koji će uvideti šta se događa. Njih ćemo učiniti bespomoćnim, izložićemo ih podsmehu. Tako ćemo stvarati pokolenja, jedno za drugim. Ljude ćemo pridobijati još od detinjstva i mladosti. Glavnu pažnju usmerićemo na omladinu koju ćemo izopačavati, kvariti i učiti je razvratu. Od njih ćemo praviti cinike, prostake, kosmopolite…“.

Čitaoci „Pečata“, i ne samo oni, lako će u ovom navodu prepoznati opis današnjeg sveta, a posebno Srbije. To je gotovo verna slika svega onoga što se nama dešava. I strani nalogodavac i unutrašnji akteri i intelektualno-politički operativci ovog paklenog posla su poznati. I da smo kao zemlja i kao narod kolektivne žrtve, takođe je poznato.

[restrictedarea]

Ali da vas sve to ne bi konformiralo i da se ne biste, bez otpora, prepustili zloj sudbini koja nas je snašla, morate uložiti izvestan trud. Moramo, i morate biti, što bi se reklo, interaktivni. U prethodni opis morate upisati imena naših, a tuđih političara, vlastodržaca, „takozvanih umetnika“, medija, festivala, skupštinskih zasedanja, žuto ideološki obojenih, onih koji nas deklarisano dekodiraju, resetuju, traže promenu svesti, nameću nasilne simetrije, falsifikuju istoriju i lažu nas o tome šta se stvarno dešava danas… Slobodno i po svom nahođenju ucrtajte sve te izabrane i prepoznate likove na taj grupni portret. Čineći to, učinili ste nam veliku uslugu i poštedeli nas tog sumornog i neprijatnog zadatka nabrajanja nepodopština i demonstracija nedoraslosti.

Ali, morate upisati i imena „onih pojedinaca koji su uvideli šta se dešava“ i tome se uporno što svojim delom, što javnim istupima suprotstavljaju i to već gotovo šest godina čine na stranicama „Pečata“. To će vam biti znatno lakše a i taj spisak je znatno kraći.

Ali učinićemo i mi nešto zauzvrat. Pomenuti navod s početka ovog uvodnika može se pronaći u knjizi „Hladni rat u kulturi – CIA u svetu umetnosti i književnosti“  koju je nedavno objavio „Dosije studio“, a predgovor je napisao Vladimir Davidović. Autor je britanska istoričarka Fransis Stonor Saunders, a prevodilac je Nevena Mrđenović. Knjiga je prvi put objavljena pod naslovom „Ko je platio gajdaša“ i o njoj smo i ranije u nastavcima pisali.

Citat je iz teksta koji je 1945. godine napisao Alen Foster Dals, osnivač i direktor CIA-e .

 

[/restrictedarea]