Državno ruganje državi

Piše Marijana Milosavljević

Dok nas stranci pritiskaju da ne mrcvarimo njihove investitore, naši pokušavaju da iskoriste gužvu i praktično poklone još jedini resurs koji nije bio prodat u privatizaciji – građevinsko zemljište

Velimir Ilić, ministar građevine, sijao je od sreće otvarajući, 4. decembra, u Centru „Sava“, Centralnu javnu raspravu o Nacrtu zakona o uređenju prostora i izgradnji. Među najuglednijim zvanicama našli su se nemački ambasador Hajnc Vilhelm i jedna od direktorki USAID Suzan Kutor. Koliko su stranci bitni, mogli smo da zaključimo slušajući nedavno šefa Kancelarije Svetske banke u Srbiji Tonija Verhejna, koji je uslovio odobravanje kredita spasa usvajanjem fiskalne strategije kao i zakona o stečaju, privatizaciji i – planiranju i izgradnji.
Direktor Svetske banke za Srbiju je rekao i da je za sledeću godinu u planu odobravanje novih 250 miliona dolara za budžetsku podršku, kao i 50 miliona dolara namenjenih Republičkom geodetskom zavodu, odnosno uređenju katastra u Srbiji koji je zaista u haosu.
Ipak, skoro da nema stručnog udruženja i privrednika koji nisu imali zamerke na ponuđeno zakonsko rešenje Ministarstva građevine. Po njima, predlog zakona podstiče sivu ekonomiju, utaju PDV poreza, favorizuje strane kompanije, pomaže tajkunima, diskriminiše mala i srednja građevinska preduzeća i ne nudi nove poslove građevinskoj operativi.
Predstavnici Ministarstva su pak optimisti u tvrdnji da buduće zakonsko uređenje predviđa izdavanje građevinske dozvole na jednom šalteru, za porodične objekte u roku od osam dana, dok će se za veće stambene i industrijske objekte čekati do 25 dana.

KONVERZIJA Teško je ne primetiti koliko u poslednje vreme političari insistiraju na reči konverzija. Konverzija znači promenu a oni konkretno obećavaju promenu prava korišćenja u pravo svojine. Misli se naravno na zemlju, odnosno građevinsko zemljište. To je ono što naše vlasti pokušavaju da obezbede moćnicima koji su ih finansirali a ovi im poklanjali preduzeća i dopuštali da pišu zakone. I dok nas stranci pritiskaju da ne mrcvarimo njihove investitore, naši pokušavaju da iskoriste gužvu i praktično poklone još jedini resurs koji nije bio prodat u privatizaciji – građevinsko zemljište. Da ponovo ode u ruke onima koji su firme kupili ne da bi razvijali delatnost, jer nikada ništa nisu ni prozvodili, nego su zemljište videli kao nekretninu koja će rentiranjem uvećati njihovo bogatstvo. A da li je logično da neko dobije besplatno zemljište samo zato što je na njemu kupio neko preduzeće koje je malo, ili nimalo platio?
Sumnjičavost prema ovoj ideji već početkom proleća demonstrirao je Ustavni sud Srbije. Doneo je privremenu meru o zabrani primene odredaba o konverziji zemljišta iz Zakona o planiranju i izgradnji. Mera zabrane važila je do donošenja konačne odluke o ustavnosti odredaba o konverziji zemljišta zbog, kako je saopštio Ustavni sud, „neotklonjivih štetnih posledica koje bi mogle da nastanu po društvo u celini“.
Kako delimo vrednosti zapadnog sveta – investitore ništa ne sme da nasekira – nije ni čudo što je za mnoge ostala tajna da je Ustavni sud doneo odluku 7. novembra da je sticanje vlasništva nad građevinskim zemljištem bez plaćanja pune tržišne cene – neustavno.
Međutim, Velimir Ilić je nezaustavljiv pa 6. decembra, gostujući na RTS- u, kaže: „Mi smo predložili da konverzija bude besplatna. Bilo je raznih predloga, Ministarstvo privrede je, na primer, tražilo da se konverzija plaća 80 odsto od tržišne vrednosti… Mislim da će konverzija biti znatno niža od 80 odsto, možda maksimalno 20 odsto, to je i bio predlog koji su mnogi podržali“, precizirao je Ilić i potvrdio da postoji oko 3.000 zahteva za konverziju.
„Zakon o legalizaciji objekata je korupcionaški i smišljen da zaštiti moćnike koji su ilegalno, sumnjivim kapitalom, sagradili palate, a ministar Velimir Ilić bi kao propagator ovog akta u svakoj uređenoj državi bio uhapšen“, ponavlja za „Pečat“ Milan Stamatović, predsednik Opštine Čajetina. „Ovo je klasično uvođenje anarhije, zakon koji aminuje bezakonje. Građane koji su legalizovali objekte i za to debelo platili država pravi budalama. Oni koji nisu hteli da plate, a takvi uglavnom imaju veliki novac, opet će profitirati.“
U ovom školskom primeru ruganja državi Čajetina će izgubiti milione evra. Na Zlatiboru je od 3.000 zgrada sagrađenih bez dozvola – 2.000 legalizovano.

[restrictedarea]

NA ZLATIBORU NEŠTO NOVO Stamatović je prvi put hapšenje ministra zahtevao poslednjeg dana septembra u listu „Blic“. Reagovalo je Ministarstvo jer je naslov zaista bio neuobičajen za naše prilike, glasio je „Uhapsite Velju Ilića“. U saopštenju se navodi da je prvi čovek Opštine Čajetina Milan Stamatović izneo neistinite navode i insinuacije u vezi sa radom ministra Velimira Ilića. Zato mu se valjda i pripretilo. Ministarstvo, kako se navodi, izražava zabrinutost zbog masovne bespravne gradnje na teritoriji Opštine Čajetina. U skladu sa svojim nadležnostima izvršiće inspekcijski nadzor nad radom Građevinske inspekcije Opštine Čajetina koja je dozvolila da se izgradi toliki broj objekata.
Šta je, dakle, novo na Zlatiboru?
Čelnici Opštine Čajetina pozvali su nadležne državne organe da ispitaju umešanost Velimira Ilića u malverzacije sa nelegalno izgrađenim objektima na Zlatiboru, a ponudili su i dokaz za koji smatraju da inkriminiše aktuelnog ministra građevine.
Narodni poslanik PUPS Slobodan Jeremić, vlasnik je nelegalnog ugostiteljskog objekta „Kedar“ u elitnoj zoni planine, zbog čega je Opština nedavno poništila upotrebnu dozvolu za ovu građevinu, ali je iz Ministarstva građevine stigao odgovor opštinarima: rešenje Opštine o poništavanju upotrebne dozvole je stavljeno van snage, i to odlukom koju je potpisao Ilić.
U obrazloženju svoje odluke, Ilić piše da bespravna gradnja nije krivično delo, otkrivajući tako suštinu novog Zakona o legalizaciji.
Opštinari tvrde da je Slobodan Jeremić, narodni poslanik PUPS i član skupštinskog Odbora za prostorno planiranje, vlasnik dva nelegalna objekta u elitnom delu Zlatibora. Na parceli od 36 ari objekat „Kedar“, nekada vlasništvo Građevinskog preduzeća „Zlatibor“, Jeremić je kupio od suda u izvršnom postupku. „Kedar“ se našao „na dobošu“ da bi bila namirena potraživanja radnika pomenutog propalog preduzeća.
Međutim, postupak kupovine bio je namešten, tvrdi Stamatović: „ Procenjena vrednost imovine bila je 10.000.000,00 dinara (36 ari zemlje i objekat od 320 m2) a imovina je kupljena za 7.300.000,00 dinara od strane Slobodana Jeremića i njegovog partnera Miroljuba Radojevića iz Kraljeva, po pola. Cena je umanjena zato što se na prvu prodaju niko nije javio. Razlog tome je što postupak oglašavanja prodaje nije bio transparentan.“
U istom periodu cena kvadratnog metra privremenog objekta na Zlatiboru, bez parcele, bila je 5000 evra. Drugi sudija vodio je postupak prodaje državne imovine i uz transparentno oglašavanje i jasno zastupanje državnih interesa postigao je najvišu cenu, do današnjeg dana.

ŠTETA DRŽAVI, KORIST… I danas, u neposrednoj blizini ovog objekta, cena jednog ara zemlje dostiže 25.000 evra, a kvadrat objekta oko 2500 evra.
Lako se može zaključiti koja je šteta naneta državi, a korist narodnom poslaniku Slobodanu Jeremiću.
To nije bilo dovoljno, pa su tokom rekonstrukcije objekta zauzeli četiri ara opštinske parcele i izgradili nove kvadrate. Kasnije je Jeremić isplatio svog partnera sa 100.000 evra – za polovinu objekta (podsećanja radi, ceo objekat kupljen je za 70.000 evra). U isto vreme, Jeremić kupuje apartman u naselju Kraljevi konaci na ime sina Vladimira Jeremića i objekat na jezeru u centru Zlatibora, na ime tasta Krstivoja Bogdanovića, kao i akcije u apartmanskom naselju Kraljevi konaci.
Koristeći svoj uticaj kao opštinski javni pravobranilac (OJP) sin Slobodana Jeremića, Janićije Jeremić, prilikom javnog uvida u Službi za katastar Čajetina, za ovu konkretnu parcelu objekta ,,Kedar“, umesto da štiti javni interes, štitio je interese svog oca i brata (Ratka Jeremića, direktora „Zlatibor turista“) a na štetu Opštine i trećeg suvlasnika – firme ,,Zlatibor standard“. „Ovog suvlasnika trećeg dela imovine svojim vezama u Službi za katastar izbrisali su iz udela na parceli“, tvrdi Stamatović. Naš sagovornik smatra da je za svoja ,,dela“ nagrađen funkcijom sekretara u Ministarstvu rada i socijalne politike.
Kroz reviziju predmeta, nadležni u Opštini Čajetina došli su do zaključka da su narodni poslanik i njegov sin zloupotrebili službeni položaj i pravnim mahinacijama uknjižili se na parceli gde im je poslovni objekat ,,Kedar“ kao korisnici u Službi za katastar nepokretnosti Čajetina, a po upotrebnoj dozvoli izdatoj na osnovu projekta izvedenog stanja, gde nije prikazano prizemlje.
Naime, objekat je ostao na opštinskoj parceli koju su na ovaj način prisvojili bez plaćanja odgovarajuće naknade za zemlju ali i za komunalno opremanje. Na ovaj način Opština je oštećena za oko 100.000 evra – iznos za koji je Jeremić isplatio svog partnera.
Opština je iz tog razloga poništila nezakonito izdato rešenje o upotrebnoj dozvoli, kroz postupak revizije predmeta.
Ali, Jeremići su se žalili Ministarstvu. Na osnovu žalbe, Ministarstvo građevine opštinsko rešenje je poništilo i naložilo da se postupak ponovi.
„Opština je i nakon ponovljenog postupka, ostala pri svom stavu, da bi ministar Velimir Ilić po pravu nadzora ponovo omogućio Slobodanu Jeremiću da bespravno prisvoji 100.000 evra narodnih para, ne plaćajući ništa“, kategoričan je predsednik Opštine. Zato će pred Tužilaštvom u Užicu pokrenuti postupak, zajedno sa oštećenim suvlasnikom ove imovine koji je volšebno izbrisan sa spiska suvlasnika.

ZLOUPOTREBE Još jedan objekat vodi se na suprugu Slobodana Jeremića i nalazi se na obali jezera u centru Zlatibora, koji je takođe stečen na ,,čudan“ način – suinvestiranjem braće Jeremić, Ratka i Slobodana, kroz firmu u kojoj Slobodanov brat Ratko vrši funkciju direktora. I ovaj objekat izgrađen je bez građevinske dozvole i delom na opštinskoj parceli. Svojim uticajima u Katastru, prilikom javnog izlaganja parcela ,,Zlatibor turista“, sa jedne strane pojavio se OJP Janićije Jeremić, a sa druge njegov stric Ratko. Tada obojica potpisuju saglasnost da se opštinska parcela koja je zauzeta objektom bez pravnog osnova knjiži na „Zlatibor turist“. A pravobranilac ponovo zastupa interese svoje porodice, a ne Opštine. I opet, na navedeni način, preko 100.000 evra zadržava za porodicu, na štetu države i Opštine Čajetina.
Janićije Jeremić, kao OJP u Čajetini, smenjen je iz pomenutog razloga i protiv njega pokrenut je postupak zbog zloupotrebe službenog položaja.
Braća Jeremić uporno tvrde da Slobodan i njegova porodica nemaju nikakve veze sa ,,Zlatibor turistom“, ali činjenice govore suprotno. Ugovor koji je sačinjen 07. 10. 1999. između Društvenog preduzeća za proizvodnju, inženjering i usluge ,,Privrednik Užice“ (koga zastupa direktor Slavica Vukosavljević) i Preduzeća za investicioni inženjering ,,Bor invest d.o.o. Subotica“ (koga zastupa direktor Slobodan Jeremić) odnosi se na ulaganje kapitala ova dva preduzeća radi izgradnje restorana „Jezero“ i poslovno-rekreativnog centra ,,Most Kraljevi konaci-Zlatibor“. Posle dve godine (27. 10. 2001.) ista preduzeća zaključuju ugovor sa ,,Zlatibor turistom“ o ulaganju kapitala radi učešća u izgradnji ovih objekata.
Član 4 ovog ugovora kaže da su ugovorne strane saglasne da ,,Zlatibor turist“ i ,,Bor Invest“ imaju interesa da nastave i okončaju realizaciju prvog ugovora, što ,,Bor Invest’’ potvrđuje potpisivanjem novog ugovora, odnosno Ratko Jeremić (direktor ,,Zlatibor turista“) saglasan je da sa bratom Slobodanom Jeremićem (direkor ,,Bor Investa“) nastavi izgradnju apartmana na državnoj imovini. Iz dokumentacije nedvosmisleno se može videti da je sin Slobodana Jeremića, Vladimir posedovao apartman u naselju Kraljevi konaci, koji je najverovatnije kasnije prodat. Isto tako, nedvosmisleno je vlasništvo nad lokalom na jezeru koji se danas vodi na suprugu Slobodana Jeremića, Zoricu Jeremić, koji je prvobitno bio u vlasništvu Zoričinog oca Krstivoja Bogdanovića.
Da podsetimo, privatizacije ,,Zlatibor turista“ i objekta GP ,,Zlatibor“ (današnji ,,Kedar“) nisu bile predmet istrage među 24 najveće zloupotrebe u postupcima privatizacije. Uprava kriminalističke policije tek se uključila u preispitivanje slučaja na inicijativu Opštine Čajetina. Pripadnici Uprave kriminalističke policije MUP-a Srbije letos su započeli istragu da bi se utvrdilo po kom je osnovu preduzeće „Zlatibor turist“ uknjiženo kao korisnik najvrednijeg zemljišta na ovoj planini.
„ Ispitujemo ko je omogućio supruzi Milomira Joksimovića, koji je poznatiji kao Miša Omega, da kupi 44 odsto „Zlatibor turista“, za manje od milion evra, kada vredi nekoliko desetina puta više. Pokušaćemo da otkrijemo ko mu je omogućio takvu cenu i kakvi su bili uslovi privatizacije 2008. Ispitujemo i njegove veze sa Sretenom Jocićem, zvanim Joca Amsterdam i ograncima crnogorske mafije u Srbiji“, potvrđuju u MUP-u. Spekuliše se da je Miša Omega (nekada član GO Demokratske stranke i njen veliki finansijer) privatizacijom firme PTT Ugostiteljstva, koja je odrađena na ime Joksimovićevog sina, došao u posed i hotela „Zelenkada“, restorana „Rujno“ i „Serdarevog konaka“ na Zlatiboru, ali i hotela „Srebrnac“ na Kopaoniku i objekta PTT-a na Kosmaju…

[/restrictedarea]