Dobrodošlica zakonu džungle

Piše MARA KNEŽEVIĆ KERN

Moćni transatlantski lobi uveliko priprema teren za pregovore SAD i EU o osnivanju Transatlantic Trade and Investment Partnership  (TTIP) uz najavu  ubrzanog usklađivanja trgovinskih pravila između dva kontinenta, kojima bi se urušile sve preostale razlike i zaštitne barijere, a na tržište uveo zakon džungle – „Ko je jači taj i tlači“

Posle maratonskih pregovora 156 zemalja članica STO u Ženevi, vezanih za „harmonizaciju“ trgovinskih standarda, pokazalo se da je sve teže sinhronizovati potrebe svetske sirotinje sa uzansama neoliberalnog koncepta slobodnog tržišta, ugrađenim u temelje Svetske trgovinske organizacije. Analitičari tvrde da će se o konačnoj sudbini ovog neprirodnog saveza odlučivati tokom predstojećeg samita na Baliju, nagoveštavajući mogućnost da STO izgubi primat na međunarodnoj sceni, s obzirom da oko ključnih pitanja još nije postignut konsenzus. U tom slučaju bi došlo do jačanja regionalnih trgovinskih sporazuma, što urušava čitav koncept osmišljen u cilju kontrole tokova robe i kapitala.

U takvoj atmosferi su započeli tajni pregovori SAD i EU o osnivanju Transatlantic Trade and Investment Partnership (TTIP) uz najavu ubrzanog usklađivanja trgovinskih pravila između dva kontinenta, kojima bi se urušile sve preostale razlike i zaštitne barijere, a na tržište uveo zakon džungle – „ko je jači taj i tlači“. Moćni transatlantski lobi uveliko priprema teren za pregovore sa Evropskom komisijom koja je dobila mandat da odlučuje u ime svojih članica.

 

PREVODE ŽEDNE PREKO VODE Transatlantskom zonom slobodne trgovine, pod radnim naslovom TAFTA (Transatlantic free trade area) predviđa se poništavanje svih zaštitnih klauzula ugrađenih u STO, uključujući i one iz poljoprivrednog sektora, a sav posao prevođenja „žednih Evropljana preko vode“ bio bi obavljen do 2015.

Kreatori ovog sporazuma imaju mnogo veće ambicije nego što je slobodna trgovina materijalnim dobrima. Pored robne razmene, doći će do stvaranja uslova  za nematerijalnu razmenu, sa krajnjim ciljem „izjednačavanja svih društvenih normi“. Nacrt sporazuma predviđa uvođenje novih mera vezanih za patente, autorska prava i druge oblike „intelektualne svojine“, uz neometano uvođenje GMO u sektor poljoprivrede. Radi se o povratku na mala vrata ozloglašenog sporazuma AKTA, odbijenog od strane EU (jula 2012.) pod velikim pritiskom javnosti.

[restrictedarea]

Francuzi su pokrenuli peticiju protiv TAFTA sporazuma, upozoravajući da se multinacionalnim kompanijama daje status države, s obzirom da je predviđeno formiranje privatnih arbitražnih mehanizama koji bi preuzeli ulogu postojećih sudova, čime je omogućeno zaobilaženje zakona države u kojoj posluju. Time se unapred eliminišu sve prepreke na lokalnom nivou, koje bi ometale njihovo prisustvo na tržištu. Francuski aktivisti su posebno zabrinuti zbog mogućnosti da strane naftne kompanije preuzmu pravo na eksploataciju gasa iz naftnih škriljaca i drugih nekonvencionalnih izvora energije, što bi u potpunosti urušilo kapacitet države za pružanje javnih usluga (zdravlje, obrazovanje, socijalna zaštita…)

Iako je za sada teško sagledati sve posledice ovog korporativnog sporazuma, Karen Kun  (Institute for Agriculture and Trade Policy ) uporedila je ključne razlike između američkih i evropskih propisa, zaključivši da se radi o pritisku na EU da drastično snizi standarde: „Najviše zabrinjava deo vezan za bezbednost hrane, s obzirom da se pojedini standardi drastično razlikuju, pogotovo kad su u pitanju GMO i upotreba kontroverznog hormona rasta. Oko ovih standarda se SAD i EU već godinama spore, kako u STO tako i u brojnim regulatornim telima.“  Kooperativna EU je postala izuzetno uporna u nameri da se nova trgovinska pravila nametnu kao obaveza na svim nivoima vlasti, za sve robe, potencijalno uključujući i javne programe ishrane uz uskraćivanje  prednosti lokalno gajenoj hrani. Ove ustupke EU argumentuje mogućnošću da  lakše izvozi „jeftiniju“ hranu (stoka hranjena GM sojom, krave tretirane hormonom rasta, klonirano meso…) što ukazuje na činjenicu da ni bolest „ludih krava“ nije uticala na promenu koncepta „profit iznad svega“.

 

BUĐENJE NA GLOBALNOM NIVOU Deregulacija je globalni trend zagovornika liberalnog tržišta, a rušenjem svih pravnih barijera otvara se put nanotehnologiji u proizvodnju hrane, kao i neometanom korišćenju potencijalno toksičnih hemikalija, za čiju primenu u proizvodnji ambalaže postoje dupli standardi. Evropski zakonodavci se drže  principa predostrožnosti – proizvođač mora da dokaže da je bezbedna, dok Amerikanci vrše pritisak na EPA (Agenciju za zaštitu prirode) da zaštiti interes proizvođača, obavezujući sumnjičavog potrošača da dokaže da je ambalaža toksična.

Pored snažnog otpora u Francuskoj, proces buđenja se odvija na globalnom nivou, a najviše energije je uloženo u projekat neGMO, s obzirom da projekat uvođenja genetički modifikovane hrane predstavlja najveću opasnost i kamen temeljac novog svetskog trgovinskog projekta.

Džefri Smit, autor bestselera „Seme obmane“, pokrenuo je sa Džonom Robinsom virtuelni antiGMO samit, na kojem smo imali priliku da čujemo izlaganje brojnih eksperata i naučnih radnika, ali je značajan prostor ustupljen i poljoprivrednim proizvođačima, koji su izneli svoja iskustva sa nepravednim zakonima i korumpiranim političarima. Tom prilikom je američki farmer Hauard Vliger izjavio da se u njegovoj zemlji odvija najveći nekontrolisani eksperiment ikada, praćen sistematskim urušavanjem ustava i zakona sa najvišeg vrha vlasti. On je podsetio na Bušovu izjavu: „Ja sam uključen u posao deregulacije (deregulation business)“ što je postalo globalni trend, a FDA je – držeći se istog principa – prihvatila nenaučni termin za GM hranu: „opšte priznata kao bezbedna“ (generally recognized as safe) radi izbegavanja dodatne kontrole.

Uprkos averziji proGMO javnosti prema terminima etika i duhovnost, ispostavlja se da najuspešniji proizvođači biološki bezbedne hrane opstaju zahvaljujući unošenju duhovnog elementa u misionarski posao obrađivanja zemlje. Poljoprivredni proizvođač Aran Stefens svoje poznavanje prirodnih ciklusa obogatio je proučavanjem indijske filozofije, da bi nakon povratka iz Indije osnovao pokret za biološki bezbedno uzgajanje žitarica „Put prirode“. Iako je materijalni moment bio u drugom planu, Aranova porodična firma je postala najveći brend za cerealije u Severnoj Americi. Za Arona je proizvodnja hrane svojevrsno spiritualno putovanje vezano za poštovanje tradicije. „Otac me je od malih nogu savetovao da zemlju uvek ostavim u boljem stanju nego što sam je zatekao“, kaže Aron, koji je na Himalajima naučio da istina nije u Indiji, već u svakom od nas. „Moja misija je bila da se vratim u Kanadu i  postanem  transformativni katalizator. Stoga apelujem na male proizvođače da ne prodaju svoja imanja. Kad prodate zemlju, iz nje kao da izađe duša. Dnevno dobijam na desetine ponuda da prodam preduzeće za proizvodnju hrane, ali nema tog novca zbog kojeg bih ga se odrekao. Cela moja porodica je uključena u ovaj san, sva moja deca i 500 zaposlenih. Kad proizvođači hrane prestanu da misle samo o profitu, sve će se promeniti.“

 

„O moj bože“ Autor dokumentarnog filma „GMO, OMG“ (OMG, o moj bože, prim. aut.) Džeremi Sajfert iznosi podatak da je preko 80 odsto hrane u američkim prodavnicama genetički modifikovano. Njegov film je do te mere uznemirio proGMO lobi, da ga je Njujork tajms optužio za „ispiranje mozga Amerikancima“. Sajfert citira Vendela Berija, autora knjige „Uznemirena Amerika“ koji je – zabrinut zbog propadanja malih seoskih imanja – upozorio: „Kad odvojiš kulturu iz poljoprivrede i zameniš je biznisom i naukom, izbacuješ ljude iz jednačine. Politikom  prisiljavanja stanovništva da se hrani mehanički – kao stoka pred valovom, oni su ljude izbacili iz svih kalkulacija.“ Knjigu je napisao pre četiri decenije ogorčen sloganom get-big-or-get-out (Postani veliki ili izlazi iz igre) ali tada nije naišao na razumevanje publike. Danas se zabrinuti Amerikanci okupljaju oko autora, tražeći način da povrate suverenitet i dostojanstvo.

Džeremi Sajfert  u svom filmu iznosi pozadinu korporativnog slogana da je obaveza seljaka da hrane svet. Ova filozofija je rođena pre pojave GMO i „Monsanta“, u jeku kampanje za „zelenu revoluciju“ i industrijsku proizvodnju hrane. Uloga naučnih predatora, finansiranih od strane koropracija bila je nezaobilazna u kampanji kojom se poljoprivredniku poručuje   „Hej, ti si dužan da hraniš svet, zato moraš da povećavaš prinose, više i više, bez obzira koliko će to da košta tebe i tvoje susede!“ Sajfert kaže da je propagandna floskula ‘nahranimo svet’ užasno otrcana, ali je koriste dok ne smisle nešto originalnije, kako bi malog farmera izbacili iz igre. „Mi ćemo pomoći ljudima samo ako im prepustimo brigu o sopstvenoj prehrani.“  U filmu „Dive“ Džeremi govori o monstruoznom stilu života „prežderanog“  Zapadnog čoveka, koji 40 odsto proizvedene hrane baci, što je u koliziji sa famom o pretećoj gladi.

Na internet samitu neGMO slušaocima se obratio i direktor Centra za bezbednost hrane Endrju Kimbrel, autor knjige „Vaše pravo da znate: genetički inženjering i tajne promene u vašoj hrani“. Ovaj autor je od strane Gardijana okarakterisan kao „jedan od pedeset ljudi koji bi mogli da izmene Planetu“. Verujemo da će uz našu pomoć ovi ljudi zaista promeniti svet, izborivši se za mesto u jednačini iz koje su nas izbacili.

[/restrictedarea]