Vladimir NESTEROV: EVROPA SIROMAHA

Eurostat, statistička agencija Evropske unije, sumnja u ozbiljnost obećanja evropskih političara da će do 2020.godine spustiti broj siromašnih na 20 miliona ljudi. Danas taj pokazatelj iznosi 120 miliona! Eksperti Eurostat-a tvrde da je izuzetno problematično smanjenje te cifre 6 puta za samo 7 godina, pa još u uslovima dugotrajne finansijsko-ekonomske krize. U stvari – preciznije rečeno – to je nezamislivo.

U izveštaju za štampu Eurostat-a kaže se da bez odgovarajuće politike koja bi sasvim promenila tendencije u oblasti borbe sa siromaštvom, Evropa neće ništa postići. Predstavljajući navedeni dokument publici, rukovodilac Eurostat-a Valter Radermaher je odlučio da ne odgovori na pitanje da li je Evropska unija uopšte u mogućnosti da pobedi siromaštvo.

U Evropskoj uniji je opšteprihvaćeno da najveću pretnju blagostanju Evropljana predstavlja takozvano monetarno siromaštvo, u kome živi skoro 84 miliona ljudi. Pokazatelj monetarnog siromaštva prikazuje broj ljudi čiji su stvarni prihodi ispod 60% od medijane za zemlju. U Evropi se smatra da takav nivo siromaštva garantuje fiziološko preživljavanje.

U Nemačkoj, na primer, 2011.godine, prema podacima nemačkog statističkog biroa DESTATIS, ispod praga siromaštva je živelo 15,8% Nemaca, koji i u toj zemlji iznosi 60% prosečnog prihoda po čoveku, a to je 940 evra mesečno. Neki ukrajinski ili beloruski stanovnik bi na to rekao: „Eh, da je i nama takvo siromaštvo!“ Rekao, i ne bi bio u pravu, jer su cene u Nemačkoj neuporedivo više nego cene u zemljama Zajednice Nezavisnih Država. Početkom novembra je u Nemačkoj 1 litar 95-oktanskog benzina koštao 1,51 evro, hleb – 1 – 5 evra, kilogram goveđeg filea – 18 – 25 evra.

Osim siromaštva zbog nedostatka novca postoji i socijalno siromaštvo koje se iskazuje najčešće preko nezadovoljavajućih uslova života i nemanja kvalitetne ishrane. U socijalnom siromaštvu u Evropi živi 43 miliona ljudi.

Osim toga, za približno 39 miliona ljudi se kaže da su „socijalno neprilagođeni“. U tu grupu spadaju oni ljudi, kod kojih se njihova mogućnost za rad koristi sa manje od 20% njihovih mogućnosti. Skoro 14 miliona od njih nisu ugroženi ni novčano, ni socijalno, ali ih zvanična statistika smatra za siromahe. U stvari – tačno! Jer osećanje da si nepotreban ponekad donosi više traume nego manjak novca.

* * *

Kako se siromaštvo u Evropi širi, sve je značajnije pitanje ishrane, manje ili više podnošljive. Nedavno je Međunarodna federacija zajednice Crvenog krsta i Polumeseca prikazala izveštaj iz koga proizilazi da milioni Evropljana nisu u mogućnosti da se prehrane sopstvenim sredstvima. Oni su prinuđeni da traže socijalnu pomoć.

Generalni direktor Međunarodnog komiteta Crvenog krsta (MKKK) Iv Dakor kaže da još od vremena Drugog svetskog rata nije bilo tako široke operacije ukazivanja pomoći Evropi u prehrambenim namirnicama. Po njegovim rečima „U Evropi je trenutno „najteža humanitarna kriza u poslednjih šest decenija“. 

Statistika svedoči da se u 22 države Evrope od 2009.godine do 2012. broj osoba koje traže socijalnu pomoć sa 2 miliona ljudi popeo na 3,5 miliona (za 75%). Čak ni u bogatoj Nemačkoj bez pomoći u prehrambenim proizvodima ili besplatnim obrocima ne može da opstane 600 hiljada ljudi.

Ponekad ljudi, kao u Francuskoj, moraju da biraju između plaćanja stanarine i prihvatanja ishrane u „narodnim kuhinjama“. Pred pretnjom da će biti iseljeni tri četvrtine siromašnih Francuza pre prihvata besplatnu čorbu, nego da izgubi krov nad glavom.

Naravno da niko neće pričati o masovnoj gladi u relativno dobrostojećoj Nemačkoj, zemljama Beneluksa, Skandinaviji, uostalom – i u već pomenutoj Nemačkoj. Mnogo je teža situacija u Španiji, Grčkoj, Italiji, kao i najsiromašnijim zemljama Evropske unije, na primer u Rumuniji.

U Španiji se broj ljudi koji žive u apsolutnom siromaštvu duplirao u odnosu na 2008.godinu i sada ih je 3 miliona. U ovom periodu je izuzetno teška situacija u Italiji u kojoj je zbog finansijsko-ekonomske krize zatvoreno preko 100 hiljada preduzeća malog i srednjeg biznisa, što je dovelo do naglog skoka nezaposlenosti, kao i jakog osiromašenja stanovnika.

Dve trećine odeljenja Crvenog krsta u zemljama Evropske unije prinuđene su da Evropljanima koji su u nevolji dele prehrambene proizvode. Posebno mnogo posla radnici Crvenog krsta sada imaju u Španiji. U 2012. Crveni krst Španije je gladnim Špancima podelio preko 33 hiljade tona namirnica. Pomoć je tražilo 3 miliona građana. Osim toga, Crveni krst je u nizu slučajeva pomagao plaćanje komunalnih dažbina. Materijalnu pomoć je dobilo preko 20 hiljada španskih porodica.

U siromaštvu živi i svaki sedmi Rumun – preko 3 miliona ljudi. Relativni nivo siromaštva u Rumuniji se popeo do 40%. Rumunski Crveni krst deli pomoć u hrani već četvrtu godinu. U 2012. dobilo ju je preko 80 hiljada porodica.

* * *

Krajem aprila ove godine novine The New York Times su objavile reportažu iz Grčke u kojoj se prenosi priča Leonidasa Nikosa, direktora osnovne škole. On kaže da se na odmorima između časova deca više ne igraju, da danima kruže oko škole i da čak i na odmorima pretražuju kante za smeće kako bi našli nešto za jelo. Radi se o Pireju, radnom predgrađu Atine. Dečji roditelji često priznaju da već mnogo meseci bezuspešno traže posao. Sva njihova ušteda je davno istrošena, tako da se živi od ograničene količine makarona i kečapa.

A evo kakva je situacija u Poljskoj, u kojoj 2,5 miliona ljudi živi na nivou koji je ispod minimalnog nivoa za preživljavanje. Svako treće dete u Poljskoj je na sopstvenom iskustvu naučilo šta je to siromaštvo. U toj zemlji gladuje svako deseto dete. A za 70 hiljada dece ručak u školskoj kuhinji predstavlja jedini obrok u tom danu, – javlja Dzennik – Gazeta pravna u martu ove godine.

„Skoro 8% dece ujutro ne doručkuje i ne nosi sa sobom užinu u školu“ – pisale su krajem februara poljske novine Rzecz rospolita. Najlošije se hrane deca uzrasta između 6 i 12 godina“. To može da znači da u zemlji gladuje ukupno 800 hiljada dece, – kaže se u izveštaju „Glad i dečja neuhranjenost u Poljskoj“ koji je pripremila izdavačka kuća „Mejson“.

Danas u Poljskoj ima preko 14% nezaposlenih. Uostalom, nezaposlenost je u Evropskoj uniji dostigla rekordnih 12,2%, što obuhvata 19,5 miliona ljudi. I nezaposlenost mladih može da zapanji: 23%. Interesantno je da su u Ukrajini ti pokazatelji bolji: 8 %, odnosno 19 %.

Jasno se zapaža koorelacija između nivoa nezaposlenosti i problema dece. U Španiji nezaposlenost iznosi 21%, a nedovoljno se hrani 25% dece. Španija, Italija, Grčka – to su najkarakterističniji primeri u vezi sa tim. Deca koja su završila škole, pa čak i fakultete, nastavljaju da žive sa roditeljima. Gde da idu , kad nema posla?

U Grčkoj je ekonomska katastrofa potpuno uništila „evropsku“ potrošačku svest srednje klase. Prvo su im sasekli plate i oduzeli garancije da će i dalje raditi, a zatim su počeli da ih otpuštaju bez ikakve novčane nadoknade. Najveći broj dece (55%) iz takvih porodica u Grčkoj nije zaposlen. Naravno, porodice naglo siromaše i raspadaju se. Sve je niža posećenost škola, a istovremeno nestaju i perspektive za zapošljavanje, a osećanje da se posao nikada neće naći postaje sve jači. Mnogo je mladih koji do svojih 30 godina uopšte ne uspevaju da se zaposle. Nezaposlenost znači i nemogućnost da se oformi porodica, da se imaju deca. U prvi plan dolazi neformalna solidarnost slučajnih uličnih grupa. Sinovi siromaha prilaze anarhistima. Svakako da se ne odazivaju svi na parole neonacista iz partije „Zlatna zora“, ali su oni ipak spremni da se bore zbog dotoka imigranata, posebno balkanskih i bliskoistočnih narkodilera i sutenera.

* * *

Ovo su samo neke karakteristike socijalnog izgleda Ujedinjene Evrope. U paradnim izveštajima lidera EU o tome se ne govori baš često. Brisel se nada da će „rasturanje“ tržišta postsovjetskih zemalja „Istočnog partnerstva“ (u prvom redu Ukrajine) tako što bi se sa njima formirala zona slobodne trgovine i ograničavao njihov ekonomski suverenitet omogućiti Evropljanima da ako ne mogu da se izbave iz svog sve lošijeg položaja, bar će moći da na neki rok pomere socijalnu bedu koja se nadvija na zemlje Evropske unije…

(Prevodilac: D.Pantić)

“Fond strateške kulture” (srb.fondsk.ru)