Pečat – List slobodne Srbije Politički nedeljnik, aktuelna politička dešavanja, društvo, svet, kultura.
Za sve one koji veruju u “mirnodopske misije” Zapada, a naročito Nemaca, evo odličnog primera. Upravo u to vreme bio sam na Kosovu i znam kakva je atmosfera tamo vladala u junu 1999. godine. Svako je mogao nekažnjeno da ubije Srbina jer su mediji Zapada u toj meri satanizovali naš narod da je i najokrutniji zločin protiv, recimo, srpske dece unapred i lako bio opravdan iz Vašingtona i Brisela. A ova demonizacija Srba je i danas na Zapadu na snazi.
U konkretnoj priči najgore je to da je nemački vojnik ubica to uradio kako nemački novinari ne bi bili razočarani jer prevalili su toliki put, a sada nemaju “priču”. Ovo sam saznao lično od nemačkih novinara koji su u to vreme bili u Prizrenu. Poznato je da je novinarski materijal, po shvatanju mnogih šefova redakcija, upotrebljiv samo ako ima krvi. I nemački vojnik bukvalno je – kao na safariju, kada turisti ide u lov na divlje zveri – iz čista mira, samo tako, cinično, jer je sit i besan, ubio dvojicu srpskih civila, i za taj čin još bio od svojih pretpostavljenih nagrađen, a od nemačkih novinara dobio bučni aplauz.
U tu nemačku Evropsku uniju nas gura srpska vlada, prvo Zorana Đinđića i Borisa Tadića, a sada i ova trojka (Nikolić, Dačić i Vučić). Da li je iko ikad od srpskih političara postavio pitanje odgovornosti za ubistvo ove dvojice Srba? Koliko znam, nije. Zbog ovog treba da ih je stid. Ovo bezrazložno hladnokrvno ubistvo prosto iz saznanja da sme slobodno, bez straha od kazne, da se perverzno iživljava nad nemoćnim žrtvama, ne sme da ostane nekažnjeno. Nemci mora da znaju da će pre ili kasnije morati da odgovaraju za ovaj bezuman čin. I da na ovaj ili onaj način plate za to zlodelo. Mi smo obavezni pred žrtvama nemačkog terora iz Prvog i Drugog svetskog rata. Sećanje na njih ne sme da izbledi, pa ni ovo poslednje, iz godine 1999.
NEMAČKO DEMONSTRIRANJE SILE U centru Prizrena 13. juna 1999. godine, drugi dan od ulaska KFORa na Kosovo i Metohiju, nemački vojnici su sa ravno 220 metaka ubili civile Žarka Andrijevića i Slavka Veselinovića. TV kamere zabeležile su stravičan zločin ubistva Srba koji su autom hitali da napuste grad da bi spasili živote.
Prvi put posle završetka Drugog svetskog rata, tačnije 54 godine od sloma sila osovine, Trećeg rajha i fašizma, nemački vojnik izlazi u jednu evropsku zemlju van Nemačke, izdaje naredbu o upotrebi oružja, puca i ubija dvojicu Srba civila na Kosovu i Metohiji. Dogodilo se to samo dva dana od ulaska nemačkog KFORa na Kosovo i Metohiju preko graničnog prelaza Vrbnica iz pravca Kuksa u Albaniji.
Radio-televizija Srbije je povodom desetogodišnjice od početka bombardovanja Jugoslavije, marta 2009. godine, objavila prvi put stravičan snimak ubistva dvojice Srba u centru Prizrena koji su žutom „ladom” krenuli da napuste grad zbog nesigurnosti od albanskih ekstremista. Tragom tog uživo snimanog stravičnog ubistva dvojice Srba, istražilli smo ceo slučaj i prvi put objavljujemo imena dvojice nastradalih, ali tek deset godina od zločina.
Nemačko demonstriranje sile drugog dana prisustva na Kosovu i Metohiji jasno je pokazalo na čijoj su strani i da malobrojni preostali Srbi u Prizrenu neće biti zaštićeni, kao ni oni koji pokušavaju da odu iz grada pod pritiskom albanskih terorista. Tih dana, juna 1999. godine Srbi u Prizrenu su bukvalno bili pod dvostrukom okupacijom – pristiglih terorista UČK i nemačkog KFORa, koji se otvoreno stavio na njihovu stranu.
Snimatelj jedne strane televizije – Igor Šaljenjević zabeležio je kamerom tog 13. juna u jutarnjim satima sigurno najpotresnije nečuveno bezrazložno ubistvo – likvidaciju Žarka Andrijevića iz Prizrena, portira u Kosovo-vinu i Slavka Veselinovića Bosanca, izbeglicu iz Bosne, radnika Elektrodistribucije u Prizrenu. Oni su tog jutra žutom „ladom” hitali da napuste grad zbog apsolutne nesigurnosti pred Albancima u Prizrenu i Metohiji.
Žutom “ladom” dvojica Srba hitala su iz Prizrena da spasu žive glave. Nisu razumeli ili jednostavno nisu čuli komendu – Halt! Pri odlasku iz svojih kuća, ulicom kod pošte u centru Prizrena, dvojica Srba su se približavala autom grupi vojnika nemačkog KFORa koji su bili na punktu na oklopnim transporterima i pored njih. Tu su bili u grupama i Albanci iz redova UČK koji su i drugi dan slavili dolazak KFORa u Prizren.
Pristigli nemački KFOR je procenio da su im Žarko Andrijević i Slavko Veselinović opasnost u žutoj „ladi” koja im se približavala, pa su ispalili hitac upozorenja u vazduh da stanu. Izbezumljeni Srbi su se zaustavili, što se jasno vidi na snimku, a onda autom krenuli u rikverc. U tom momentu nemački potporučnik KFORa na punktu – David Ferk – prvi put posle Drugog svetskog rata van Nemačke izdaje naređenje svojim vojnicima da se na Srbe civile otvori vatra:
„Otvori vatru na neprijatelja”.
„JA SAM SRBIN, JA MORAM DA UMREM” Posle toga nemački vojnici ispaljuju ravno 220 metaka iz više automatskog oružja u Andrijevića i Veselinovića, kako je to zvanično na sudu u Koblencu u Nemačkoj zapisano. U „ladi” Andrijevića i Veselinovića, od desetine rafala i 220 metaka ne bi preživela ni muva.
Za volanom “lade” Slavko Veselinović Bosanac usmrćen je istog trenutka, dok se Žarko Andrijević borio još nekoliko minuta za život pored auta u lokvi krvi koja se slivala niz ulicu prema nemačkim vojnicima.
Radnik međunarodne organizacije World Vision koji je pomagao smrtno ranjenom Andrijeviću kazao je da su zadnje Žarkove reči bile:
„Ja sam Srbin, ja moram da umrem”.
Ali, još dok je bio smrtno ranjen u autu, Žarko poslednjim atomima snage, sa iskolačenim očima, izgovara, što se jasno čuje na snimku Šaljenjevića:
„Ne snimaj me, vodite me u bolnicu”.
Jezivo!
Nemački publicista i stručnjak za Balkan Jirgen Elzeser tih dana je bio na Kosovu i Metohiji i dobro mu je poznat slučaj ubistva dvojice Srba u Prizrenu. On je u knjizi Ratni zločini – bestidne laži i žrtve NATO u Kosovskom sukobu opisao atmosferu terora nad Srbima, ali i to da dvojica ubijenih Srba u Prizrenu nisu bili nikakva opasnost ni za koga, i da su kod sebe imali oružje samo za samoodbranu jer su znali šta ih čeka ako ih albanski teroristi i Albanci uhvate žive.
Smrtno ranjen, Andrijević se nekoliko minuta očajnički borio za život. Nemački ministar je odlikovao komandanta ove tragedije jer su, navodno, nemački vojnici dejstvovali u samoodbrani.
Slučaj ubistva Andrijevića i Veselinovića je sudski procesuiran u nemačkom gradu Koblencu, odakle je potporučnik David Ferk – prvi Nemac koji je posle Drugog svetskog rata van svoje zemlje (prvi put od tada da nemačka vojska izlazi sa oružjem iz zemlje) naredio da se otvori vatra na ljude civile. Međutim, optužnica za ubistvo pala je u vodu jer su sudije došle do zaključka da su nemački vojnici navodno pucali u samoodbrani. Odmah posle tog sudskog procesa, nemački ministar odbrane Rudolf Šarping odlikovao je Davida Ferka zlatnim ordenom Krsta časti Bundesvera za „besprekorno ispunjenje vojničke dužnosti”.
Na suđenju u Koblencu David Ferk je kazao:
„Nisam ubio zato što sam hteo, već zato što sam morao – i pogodio sam pravo u metu”.
I na Kosovu i Metohiji ovo ubistvo dvojice nedužnih Srba civila je ostalo van domašaja zakona i pravde, jer je KFOR zvanično izuzet od krivične odgovornosti za bilo kakve svoje postupke, pa i ubistva civila.
