Balkanski ratovi i geopolitika današnjice

Piše Nataša Francisti

Poštovanje istorijske istine i pijetet prema žrtvama balkanskih ratova i velikih svetskih sukoba koji su usledili posle zahteva jasno suprotstavljanje instrumentalizovanim pokušajima istorijskog revizionizma i političke zloupotrebe pomenutih sukoba koji su se odigrali 1912. do 1913. godine

Međunarodna konferencija „Balkanski ratovi u svetlu geopolitike 21. veka“  – u organizaciji Centra za razvoj međunarodne saradnje (CRMS) iz Beograda i Ambasade Ruske Federacije u Srbiji –  održana je 12. novembra u beogradskom hotelu Hajat. Na pomenutom skupu, čija svrha je bila da se iz perspektive aktuelnih globalnih i regionalnih odnosa sagleda značaj balkanskih ratova, učestvovali su istoričari i publicisti iz Srbije, Rusije, Republike Srpske, Crne Gore i Makedonije, a Konferenciju su otvorili ambasador Ruske Federacije u Srbiji, Aleksandar Čepurin, i predsednik CRMS-a, dr Stevica Deđanski.

Uloga velikih sila Tokom uvodnih izlaganja – koja su u ime Srbije, Rusije i država regiona, imali mr Dragomir Anđelković (direktor CRMS-a) dr Elena Guskova (Ruska akademija nauka) i dr Predrag Nikolić (predsednik Centra za stratešku saradnju iz RS) – istaknut je oslobodilački karakter Prvog balkanskog rata, uloga nekih zapadnih sila u unošenju razdora među balkanske narode, što je rezultiralo Drugim balkanskim ratom, te su osuđeni pokušaji istorijskog revizionizma kojima je cilj višeslojan. S jedne strane, sile poražene u Prvom svetskom ratu a koje su ga izazvale, pokušavaju da relativizuju  krivicu pa čak i da je prebace na Srbiju. Uz to, evroatlantski faktori koji danas dominiraju mnogim delovima sveta, pa i Balkanom, nastoje da iskoriste istorijske argumente u prilog svojoj hegemoniji. Podržavajući istorijske falsifikate kojima se Srbi prikazuju kao izazivači globalnih i regionalnih ratova, ti centri moći traže izgovore za učvršćivanje protektorata nad Balkanom.

U sličnom duhu, uz brojne paralele između prošlosti i aktuelnih geopolitičkih odnosa, protekla su i izlaganja drugih učesnika skupa: dr Alekseja Timofejeva, Branka Raduna, dr Saše Gajića, dr Blagoja Markovskog, Dragana Kolarevića, dr Dragana Petrovića i Gojka Rajičevića. Svi učesnici skupa su tokom izlaganja i slobodne diskusije posle, stavljali akcenat na uloge velikih sila u dešavanjima na srpskom prostoru i u okruženju, od balkanskih ratova do danas. U tom kontekstu je posebno naglašena, po Srbe izrazito nepovoljna, uloga anglosaksonskog i nemačkog faktora i, koliko je realnost dopuštala, pozitivna uloga Carske Rusije i, od vremena kada je predvodi Putin, ponovo ojačale ruske države.

Pouke krvavih ratova Tokom izlaganja i diskusije iskristalisali su se i zaključci skupa. Ukratko, radi poštovanja istorijske istine i pijeteta prema žrtvama balkanskih ratova i velikih svetskih sukoba koji su usledili posle, kao i u cilju očuvanja mira i međunarodnog prava u vremenu u kojem živimo, učesnici skupa „Balkanski ratovi u svetlu geopolitike 21. veka“ apeluju na stručnu i širu javnost Srbije, drugih zemalja Balkana, Rusije i ostalih država zainteresovanih za razdoblje balkanskih ratova – da se usprotive instrumentalizovanim pokušajima istorijskog revizionizma i političke zloupotrebe pomenutih sukoba koji su se odigrali 1912. do 1913. godine. Pouke krvavih ratova 20. veka, koji su na našem kontinentu započeli sa balkanskim ratovima, treba da budu faktor mira i saradnje među narodima, a ne da se, u interesu sila koje teže evropskoj ili globalnoj hegemoniji, koriste kao generatori novih sukoba.

Na kraju, treba napomenuti i nesporazum ili pak malicioznu interpretaciju reči ruskog ambasadora. Konferencija je, s obzirom na intrigantan karakter teme i na relevantne učesnike, bila izvanredno medijski propraćena. Posebno je pažnju privuklo, za diplomate čiji istupi obično odišu formalnošću, neobično zanimljivo izlaganje Njegove ekselencije Aleksandra Čepurina. On je, između ostalog, govorio o konfliktnom potencijalu koji postoji na Balkanu, (geo)političkim turbulencijama koje iz toga proizlaze i potrebi daljeg zbližavanja Rusije i Srbije. No, neki mediji su – verovatno sa namerom da se stvori utisak da od odbrane teritorijalnog integriteta Srbije u vezi sa KiM i Rusija diže ruke – ambasadorove reči o mogućim komešanjima na našim prostorima i posledicama, pogrešno protumačili kao nagoveštaj mogućnosti da bude prihvaćena jednostrana promena granica. Međutim, Čepurin je bio vrlo jasan. On je govorio o srpsko-ruskoj saradnji u cilju iznalaženja što povoljnijih opcija za obe države, odnosno o definisanju i primeni rešenja „koja će zadovoljiti potrebe većine Srba“. A dizanje ruku od KiM tu sigurno ne spada. Druga stvar je iznalaženje modaliteta koji bi nam, na održivim osnovama, omogućili da zaustavimo dalju eroziju srpskih pozicija u vezi sa našom južnom pokrajinom i da olakšamo život našem narodu na KiM.