Prof. dr Branislav Đorđević /Drugi deo/ Vodeni ekosistemi – umiranje u agoniji

Razgovarala Mara Knežević Kern 

Srbiji preti velika opasnost da zbog beznačajnih energetskih učinaka uništi svoje najdragocenije ekološke potencijale

Dozvole za gradnju malih hidroelektrana (MHE) nekontrolisano se izdaju čak i za vodotoke na prostorima koji su već zaštićeni kao prirodna dobra (parkovi prirode) na primer, Golija, Stara planina itd. Nekontrolisana dodela dozvola za gradnju MHE, najčešće beznačajnih snaga i energetskih učinaka, preti da uništi najosetljivije vodene ekosisteme Srbije i da pokida najsuptilniju, ranjivu ravnotežu u lancima ishrane, što će dovesti do urušavanja biodiverziteta. To je nedopustivo divljanje, koje posebno ugrožava drugu obavezu Srbije, koja proističe iz ratifikovanog obavezujućeg dokumenta NATURA 2000, po kojem Srbija mora do 2020. godine da na 12 odsto poveća udeo površina državne teritorije pod raznim vidovima ekoloških zaštita (nacionalni parkovi, rezervati prirode, parkovi prirode itd). Sada se, pri dodeli lokacijskih dozvola, uopšte ne razmišlja o ispunjenju te obaveze. One se izdaju ne samo u prirodno raritetnim područjima koja bi trebalo zaštititi nego se ugrožavaju i već zaštićene zone, a zbog toga će svet tražiti da se izbace iz spiska zaštićenih površina, jer će biti radikalno poremećeni hidrografski sistemi i vodni režimi, kaže u razgovoru za „Pečat“ prof. dr Branislav Đorđević.

Spisak opasnosti koji sobom nosi neodgovorno izdavanje dozvola za gradnju MHE, ovim nije iscrpljen..

Kao dokaz opasnosti koju donosi takav pristup odobravanju MHE stoji i činjenica da su dispozicije svih planiranih MHE sa vrlo dugačkim cevovodnim derivacijama: rečice se „strpavaju“ u cevovode, a čitavi dugački potezi vodotoka ostavljaju se bez ikakvog protoka. Ako bi bili realizovani objekti iz Katastra MHE iz 1987. preko 3.500 km ekološki najvrednijih vodotoka, onih koji su najosetljiviji hidrografsko-ekološki „kapilari“ države, našlo bi se u cevovodima, što bi dovelo do raspada i uništenja svih drugih ekoloških sistema.

Posebno zabrinjava što je iz stvarnog odlučivanja o dopustivim lokacijama za MHE isključen Zavod za zaštitu prirode Srbije (tretiraju ga kao servis koji treba da odobri ono što mu se traži) ali i stručna tela koja su se ranije o tome starala (ukinuta je Komisija za MHE u kojoj su radili eksperti koji su procenjivali svrsishodnost, ekološku korektnost i dopustivost planiranih MHE). Zato se može reći da Srbiji sada preti velika opasnost da zbog beznačajnih energetskih učinaka uništi svoje najdragocenije ekološke potencijale, one potencijale koji se sada mogu na mnogo bolji način razvojno valorizovati. Naime, sada je u svetu postala nesporna razvojna strategija da je najbolji način korišćenja vodnih potencijala manjih vodotoka u brdsko-planinskim predelima – razvoj ekološkog i seoskog turizma.

[restrictedarea]

Da li je takav turizam moguć u uslovima devastiranih hidrografskih sistema?

Takav turizam nije moguć u uslovima potpuno devastiranih hidrografskih sistema zbog dugačkih cevovodnih derivacija za MHE. Imam informacije da su u opštini Crna Trava, u kojoj se najviše divljalo sa građenjem MHE, sada očajni, jer su videli da su postrojenja uništila i cevovodima „progutala“ divne vodotoke. Na taj način uništena je izvanredna razvojna šansa da kroz seoski i ekološki turizam koji je razvojno najzdraviji, na nivou „porodičnog posla“ obezbede ekonomsku stabilnost i poboljšaju sada nepovoljne demografske tendencije. A sve to je uništeno zbog beznačajnih energetskih i još beznačajnijih ekonomskih učinaka.

Zbog svega toga neophodno je da se realizaciji MHE pristupa mnogo opreznije, uzimajući u obzir: (a) veliku osetljivost i ranjivost svih ekosistema ukoliko dođe do promene vodnih režima malih vodotoka, posebno ukoliko se veliki delovi korita ostave sa radikalno smanjenim količinama vode, (b) mnogo je veći razvojni i ekonomski učinak ako se hidrografski i vodni potencijali malih vodotoka koriste za razvoj ekološkog i seoskog turizma, (v) količina energije koja se dobija iz MHE, imajući u vidu njihov protočni karakter i zakonitosti vodnih režima, vrlo je mala, tako da ne može da ima ozbiljniji udeo u obnovljivim izvorima, pa je i sa gledišta EES vrlo niskog kvaliteta: energije ima samo u kratkim prolećnim periodima, kada i velike HE imaju dovoljno vode i kada se postavlja problem plasmana energije, jer je ima dovoljno i u okruženju, a nema je u malovodnim letnjim periodima, kao i zimi, kada su najveći problemi sa obezbeđivanjem električne energije. S druge strane, kada je reč o solarnim elektranama, upotreba solarne energije za neposrednu konverziju u toplotnu energiju zagrejane vode, radi uštede električne energije, uopšte nije sporna i masovno se koristi u svetu. Nije sporna ni proizvodnja električne energije na krovovima objekata, ili na potpuno devastiranom neupotrebljivom zemljištu. Ali, potpuna je besmislica planirati solarne elektrane (SE) na ziratnom zemljištu.

Energično se zalažete za realizaciju akumulacija u Srbiji. Javnosti je malo poznat značaj ovakvih projekata.

Hvala što ste me to pitali. Srbija ima izuzetno neravnomerne protoke reka, i po vremenu i po prostoru, koji su među najnepovoljnijim u Evropi. Da samo navedem da u malovodnim periodima ukupan protok na svim domaćim rekama Srbije (ne računam međunarodne reke, koje mi ne možemo da kontrolišemo ni po količini ni po kvalitetu) spadne na samo oko 50 m3/s. Tada nema ni podzemnih voda, jer i one zavise od vode u rekama, tako da su u tim periodima ugroženi svi vodovodi, vode nema za navodnjavanje, a vodeni ekosistemi u presahlim vodotocima doživljavaju agoniju. Sada se sigurno zna da će se u uslovima globalnih klimatskih promena taj fenomen neravnomernosti voda ubrzano pogoršavati: javljaće se sve veći i sve rušilačkiji povodnji, jer se povećavaju ekstremno velike padavine, dok će biti sve duži i sve nepovoljniji periodi malovođa. Da bi se preživelo, treba graditi akumulacije koje u vodnim periodima zadržavaju vodu, ublažavaju povodnje i smanjuju poplave, a istovremeno se u sušnim periodima voda iz njih kontrolisano ispušta, za potrebe svih korisnika, ali i za poboljšanje uslova za opstanak svih ekosistema. Zbog toga mnogo greše malo obavešteni navodni „zaštitnici prirode“ kada nas ometaju u građenju vodoprivrednih sistema. Akumulacije ne ugrožavaju ekosisteme, već ih, naprotiv, spasavaju, jer značajno povećavaju protoke u rekama u kriznim periodima sve dužih i sve pogibeljnijih malovođa. Moderna nauka o životnoj sredini odlično zna da je za ekosisteme najlošija strategija „ne gradi ništa“. Akumulacije su jedine koje mogu da spasu civilizacije, ali i ekosisteme u uslovima sve zaoštrenije krize vode. To će kad-tad svi shvatiti, ali možda će biti kasno, jer ćemo nepovratno izgubiti malobrojne prostore na kojima one mogu da se realizuju. Upravo zbog toga što se bez akumulacija ne može opstati, ljudi ih grade već oko šest milenijuma. Vodeni ekosistemi koji tokom kriznih malovođa umiru u agoniji blagosiljali bi nas kada bi imali akumulacije u gornjim delovima slivova, pa da im ispuštamo čistu vodu, koja ima temperaturu tačno prema njihovim potrebama.

Upozorili ste i na opasnosti u slučaju realizacije TE „Štavalj“ (Sjenica).

Da, i to je jedna od „hipoteka“ prethodne Vlade, da se strancima poveri i taj objekat. Nažalost, to je odmah verifikovalo i novo Ministarstvo. Objekat je tipičan primer šta se dešava kada se energetsko planiranje ne uskladi sa drugim planskim dokumentima. TE „Štavalj“ (Sjenica) je neizvodljiva iz više razloga: (a) na širem području nema vode za hlađenje TE, jer su svi raspoloživi vodni resursi (sliv Vape) manji od količine vode koja je potrebna za hlađenje i odlaganje pepela i šljake, (b) bilo bi ugroženo jedino izvorište grada Sjenice, u aluvionu Vape, a grad i sada ima velike probleme sa vodosnabdevanjem u malovodnim delovima godine; (c) područje se nalazi u široj zoni zaštite izvorišta reke Uvac, u kojem se po Prostornom planu Republike Srbije i Prostornom planu posebne namene parka prirode Uvac, ne smeju graditi objekti takvog karaktera, (d) taj ugalj odličnih svojstava, sa malim sadržajem sumpora, i sada se najlogičnije koristi – kao energent za grejanje šireg područja tog najhladnijeg dela Srbije, pa u tom smislu treba samo modernizovati rudnik za takve potrebe. Bila bi energetska besmislica da se najhladnije područje Srbije greje električnom energijom jer bi ostalo bez kvalitetnog uglja, a još veća bi bila besmislica da se stanovništvo stavlja u situaciju da mora da pređe na drva i da pustoši sve siromašniji šumski fond. Najbesmislenije je da se objektom uništi najvrednije izvorište Srbije, kao i da se unište dragoceni ekosistemi u dolini Vape i Uvca.

 

[/restrictedarea]