Neuspeo  državni GMO udar 

Piše Nevenka Stojčević

Naučni skup „Genetički modifikovani organizmi – činjenice i izazovi“ u SANU, kada su učesnici ukazali na odsusutvo nezaobilazne multidisciplinarnosti u pristupu pitanju od životnog i nacionalnog interesa, okončan odustajanjem od donošenja bilo kakvih zaključaka

Dvodnevni naučni skup „Genetički modifikovani organizmi – činjenice i izazovi“, organizovan u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU), nije otklonio dileme javnosti o genetski modifikovanim organizmima uoči donošenja novog Zakona o GMO. Još manje je ispunio očekivanja ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja dr Tomislava Jovanovića, koji je na otvaranju skupa rekao da „treba da zauzmemo definitivan stav o upotrebi GMO u hrani“, objašnjavajući da je to važno za državnu upravu, koja zaključke sa skupa treba da implementira u zakonske odredbe. Ceo plan nevidljivog scenariste pao je u vodu onoga momenta kada je započela diskusija, čiji su brojni učesnici ukazali na odsustvo nezaobilazne multidisciplinarnosti u pristupu pitanju od životnog i nacionalnog interesa, i bukvalno naterali organizatora da odustane od donošenja bilo kakvih zaključaka.

„Mi nikakve zaključke nećemo donositi, zaključke neka donosi onaj ko bude čitao naš Zbornik radova sa ovoga skupa i donosio konačni odluku. Na skup je došao samo ministar za nauku kome se duboko zahvaljujem, ali nema nikoga iz Ministarstva za zaštitu životne sredine niti iz Ministarstva poljoprivrede i Ministarstva zdravlja. Ako ovo nije tema za njih, za koga je“, rekao je akademik Marko Anđelković, predsednik MO „Čovek i životna sredina“.

MANIPULACIJA On je, pred sam kraj skupa, prisutnima ukazao na značajnu manipulaciju sadržanu u činjenici da se u našoj javnosti barata pojmom genetske tehnologije umesto genetskog proizvoda, što je kardinalna razlika.

„U zadnjih godinu dana mnogo se priča o GMO, a niko nije spomenuo fundamentalni problem. Naime, GMO je proglašen novom tehnologijom, a ne novim proizvodom. A nova tehnologija, ni u svetu ni kod nas, ne podleže testiranju. Novi proizvodi podležu. Zašto mi u novom zakonu ne propišemo testiranje GMO kao novih proizvoda, a ne kao novih tehnologija“, pitao je Anđelković.

Prof. dr Miladin Ševarlić, u javnosti poznat kao protivnik uvođenja GMO u proizvodnju hrane u Srbiji, rekao je da je skup preuzeo prerogative svih koji mogu i treba da govore o GMO.

[restrictedarea]

„Posebno sam razočaran pozdravnom besedom ministra Tomislava Jovanovića koji je rekao da bi država o uvođenju GMO u proizvodnju hrane trebalo da odluči na osnovu zaključaka skupa. Ako je tako, ja uopšte ne podržavam aktuelnu Vladu. Jer, ovo nije pitanje o kome treba da odlučuju samo genetičari i molekularni biolozi, već ono treba da bude razmatrano prvenstveno sa aspekta zdravstvene bezbednosti, o čemu je govorio dr Aleksej Tarasjev, član Nacionalnog saveta za biološku bezbednost, koga ovom prilikom moram da pitam – zašto od 2008. do danas nikada nije rekao da u poljoprivredi i prometu imamo nedozvoljene proizvode. Drugo, ako nauka znači stalan razvoj, oko čega se svi slažemo, da li se odjednom može zauzeti definitivan stav? Takođe pitam, zašto na skup nisu pozvani i genetičari koji imaju drugačiji stav od ovde iznesenih, kakav je dr Miša Dimitrijević, profesor genetike sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu? Ili, zašto niko ko se zalaže za uvođenje GMO nije pomenuo istraživanje naučnika svetskog glasa, prof. Žila Erika Seralinija o štetnosti GMO, uvažavajući čak i konstataciju kolege Tarasjeva da nisu imali reprezentativan broj uzoraka, a ja ne verujem da je kompanija Monsanto toliko siromašna. A ako, ipak, jeste, nudim da skupim 15 miliona evra za istraživanje čiji će rezultati biti neprestano emitovani na internetu uz stalni monitoring učesnika istraživanja iz tima prof. Seralinija. Pitam, dalje, ko će snositi odgovornost za dosadašnje i eventualno buduće posledice od GMO? Hoće li to biti kompanije po čijem nalogu uvodimo GMO u upotrebu? Ni slučajno! Ili, možda, SAD? Neće, jer ne postoji nijedan beli medved u svetu zaštićen koliko njihove kompanije. Na kraju će ih snositi država, jer će morati da leči obolele. Uostalom, setimo se da li je i ko je snosio posledice zbog bolesti ludih krava“, pitao je prof. Ševarlić

On je, zatim, objasnio zašto Srbiji ne treba GMO.

„Najpre iz demografskih razloga, jer Srbija je zemlja u izumiranju. Za poslednjih 20 godina manje nas je 636.000, i pored milion izbeglica iz područja bivše Jugoslavije. Da nije njih, zamislite koliki bi nam bio demografski fond, a predviđa se u narednom periodu dalje opadanje broja stanovništva. Srbija ima po 20 ari zemlje po stanovniku što znači da sa 4.200.000 hektara ima obezbeđenu prehrambenu sigurnost za 21 milion stanovnika, a nas je nešto više od sedam miliona sa tendencijom smanjenja. Ako tome dodamo 225.000 neobrađenih oranica po statistici, a 400 do 600 hiljada po procenama stručnjaka na terenu, onda dolazimo do zaključka da možemo da prehranimo još tri miliona stanovnika. A koliko bi tek imali da povećamo procenat navodnjavanih površina? Što se ekologije tiče, sa oko 40 „modela“ GMO-a na 160 miliona hektara, na koliko su zastupljeni u svetu, uništeno je više od 40.000 sorti i hibrida stvaranih evolucijom tokom milenijuma ili naporima stručnjaka u brojnim institucijama širom sveta. O nemogućnosti koegzistencije modifikovanih i nemodifikovanih organizama rečito govori presuda Evropskog suda koja kaže da nije moguć suživot modifikovanog kukuruza i pčela. I najzad, GMO će uništiti najprofitabilniji sektor agrobiznisa Srbije. Dakle, uopšte se ne postavlja pitanje GMO ili ne GMO, već kako da unapredimo srpsku poljoprivredu koja ima ogromne komparativne prednosti. Ako ne možemo godišnje da izdvojimo više od 200 do 300 miliona evra za subvencioniranje srpske poljoprivrede, kojim ćemo sredstvima kupovati GMO proizvode za naše tržište? Pritom, godišnje ćemo gubiti 500 miliona evra samo po osnovu naknade za GMO seme i po osnovu razlike u ceni između GMO i ne GMO proizvoda“, naglasio je Ševarlić.

„NEMA POLITIKE“ Posle njegovog, i izlaganja novinara Biljane Đorović koja je, kao i predstavnici Dveri, ukazala na nesagledive i neprocenjive štete od GMO, pokazalo se da su na naučnom skupu bila zastupljena samo istraživanja genetičara i molekularnih biologa, a izostavljeni pristupi stručnjaka iz oblasti medicine, agroekonomije, etike i mnogih drugih. To je izazvalo vidljivu nervozu nekih učesnika, poput prof. dr Ljubiše Topisirovića, pa čak i izlazak iz sale dr Alekseja Tarasjeva koga su Đorovićeva i Tvrdišić iz Dveri označili kao lobistu kompanije Monsanto.

Akademiku Draganu Škoriću, predsedniku Naučnog veća SANU, ostalo je samo da u završnoj reči porekne svaku vezu ovoga skupa sa politikom, jer je on, kako je naveo, dogovoren još u martu i nema nikakve veze sa donošenjem Zakona o GMO. Kao potvrdu, on je rekao da niko u SANU ne želi da se izjašnjava ni ZA ni PROTIV GMO, i da to niko od njih ne treba da traži. A onda je dodao da je srpska nauka u rukama političara, jer se direktori instituta biraju po partijskoj pripadnosti, a ne po naučnim referencama.

„Mi želimo da napravimo malu publikaciju na osnovu ovih referata, kojom ćemo podržati edukaciju našeg naroda, jer mene jutros, dok sam išao u prodavnicu, zaustavlja čovek i pita šta mi to „sa crnim đavolom radimo“. Zato, ako Javni servis Srbije kao vlasništvo svih njegovih građana dozvoli, mi ćemo im ponuditi jedan serijal u kome ćemo na naučnim činjenicama, pokazati šta su to GMO organizmi jer Srbija u biotehnologiji mora biti pod ruku sa razvijenim svetom. To podrazumeva genetske transformacije“, zaključio je Škorić.

Ne zaboraviti faktor VREME

Kroz milione godina priroda je išla svojim tokom i kroz mnoge selekcije došla do strukture koju imamo. Sad mi ulazimo u tu strukturu i mislimo da smo pametniji od prirode, od onoga što je ona radila milionima i milijardama godina. Da mi to, zarad našeg profita, za 10, 20 ili 50 godina možemo da unovčimo. Ja mislim da je to suluda stvar, zato uvek imajte na umu faktor VREME“, rekao je naučnik Vladimir Ajdačić.

[/restrictedarea] payday loan zaйm pod zalog avtomobilяzaйm qiwizaйm bez predoplatы