Komesarska uprava

Piše Nikola Vrzić

28 komesarki i komesara iz Evropske komisije ishvalili su Srbiju za istorijske uspehe koje je postigla, ali nisu preporučili Evropskom savetu da dozvoli početak pregovora o učlanjenju Srbije u EU već su nagovestili koji je još uslovi na evropskom  putu čekaju…

Naše mudro i sposobno rukovodstvo u poslednji je čas uspelo da iz Izveštaja o napretku Srbije za 2013. godinu bude izbačena kritika, i da umesto kritike dobijemo pohvalu. Kritiku smo izbegli tako što smo odustali od borbe za svoj interes, a pohvalu dobili zato što smo pristali da udovoljimo tuđem interesu. Uostalom, otkad nam je postalo jako važno šta će nam reći onih 28 neizabranih EU komesara, i baš kao u najlepšim snovima Latinke Perović, Srbija više nema poseban interes…

 

ROVINJSKE CIGARETE Uspeh koji je ovako obradovao i nas i Evropsku komisiju, a ponajviše Vladu Hrvatske, postigli smo tako što smo u minut do objavljivanja ovogodišnjeg Izveštaja (Evropske komisije) o napretku Srbije za 2013. godinu pristali na ucenu Hrvatske, i dozvolili joj da cigarete u Srbiju i dalje izvozi po povlašćenoj CEFTA carinskoj stopi, koja je četiri puta niža od stope kojom carinimo cigarete iz ostatka EU. Hrvatska je ovime zaštitila interese svoje duvanske industrije, mi smo odustali od zaštite sopstvene, a Peter Stano, portparol EU komesara za proširenje Štefana Filea, zbog toga je izrazio zadovoljstvo. Evropska komisija je pak, na još veće zadovoljstvo premijera Srbije Ivice Dačića, iz Izveštaja o napretku Srbije izbacila rečenicu kritike zbog cigareta – koja je tu stajala sve dok smo istrajavali na zaštiti državnog interesa Srbije – te je Ivica Dačić mogao slavodobitno da objavi narodu da je izveštaj Evropske komisije „jedan od najpovoljnijih do sada“.

Nismo ovu epizodu sa hrvatskim cigaretama opisali (samo) da bismo prikazali koliko smo bedni postali na svom evropskom putu bez alternative; niti da bismo, još jednom i sasvim plastično, pokazali da imamo vlast koja je toliko posvećena ovom EU putu bez alternative i elementarnog dostojanstva da nema tog uslova koji bi joj njeni briselski i zagrebački prijatelji postavili, a da ona (vlast) ne pristane da ga ispuni. Već nam slučaj cigareta iz Rovinja služi da bismo pokazali čemu zapravo pohvale iz Brisela, i šta tačno predstavlja ovaj izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije. Nije tu reč o napredovanju Srbije kao države, već je reč o napretku Srbije u ispunjavanju svih onih uslova koje pred nju izruče Brisel i njegovi sateliti, štiteći svoje interese bez obaziranja na naše interese. Pa ako nam se ti interesi oko nečega poklope, blago nama, a Dačić je raspoložen u svakom slučaju…

Imajući sve ovo u vidu, postaje vrlo očigledno zašto je sa toliko zadovoljstva Evropska komisija 2013. godinu nazvala „istorijskom godinom za odnose između EU i Srbije“ – isto je, doduše, rekla i za odnose između EU i Kosova – i konstatovala da je „Srbija u dovoljnoj meri ispunila političke kriterijume“, što je svakako za korak bolje od prošlogodišnjeg izveštaja i njegove konstatacije da je Srbija „na putu da dovoljno ispuni političke kriterijume“.

 

[restrictedarea]

BOLJE KOSOVO No koji su to „politički kriterijumi“ koje smo ove godine ispunili bolje nego prošle? Kriterujum, možda, da nas političari manje obmanjuju sada nego što su nas obmanjivali ranije? Eh. Kosovo je prvi među ovim političkim kriterijumima, i srpsko je odustajanje od Kosova ponajviše izazvalo ove pohvale Evropske komisije. „Srbija je“, navodi EK, „preduzela značajne korake ka vidljivom i održivom poboljšanju odnosa sa Kosovom. Njeno učešće u dijalogu pod okriljem EU rezultiralo je u aprilu prelomnim ‘Prvim sporazumom o principima koji uređuju normalizaciju odnosa’, dopunjenim u maju sveobuhvatnim planom implementacije. Ovo predstavlja fundamentalnu promenu u odnosima između dve strane. Srbija mora da ostane potpuno posvećena pravovremenoj implementaciji ‹Prvog sporazuma› i njenog Plana implementacije, zajedno sa ostalim dogovorima postignutim u dijalogu. Važno je da Srbija nastavi da ohrabruje masovno učešće kosovskih Srba na predstojećim lokalnim izborima na Kosovu.“

Znači li ovo da nema novih kosovskih uslova, nego da samo treba da sprovedemo ono što je dosad dogovoreno? Naprotiv. Evropska komisija najavljuje nam i nove uslove: „Nastavak vidljivog i održivog napretka u normalizaciji odnosa sa Kosovom, uključujući i implementaciju dosad postignutih sporazuma, ostaće od suštinske važnosti.“

Šta će ovaj nastavak vidljivog i održivog napretka u normalizaciji odnosa sa Kosovom tačno podrazumevati, saznaćemo kada članice Evropske unije završe usaglašavanje oko nemačko-britanskog non-pejpera o redosledu kosovskog uslovljavanja Srbije. Kao što je „Pečat“ već pisao i uzalud upozoravao, i kako je prošle nedelje prenela agencija Beta koja je imala uvid u ovaj papir „Nemačka i Velika Britanija su zatražile od članica Evropske unije da se normalizacija odnosa Beograd-Priština razmotri i potpuno ugradi u okvir za pregovore o članstvu Srbije u EU, a da se odmah otvori i posebno poglavlje 35 pregovora koje će se ticati obavezujućeg uređivanja odnosa Beograda s Prištinom. (…) Vidljiv i trajan napredak u odnosima Srbije i Kosova treba da postepeno urodi potpunom normalizacijom u vidu pravno obavezujućeg dokumenta“, što će reći, neke vrste formalnog i uzajamnog priznanja. Pritom, ostala 34 poglavlja, navodi se, treba da budu povezana (uslovljena, u prevodu sa politički korektnog) sa tom normalizacijom, a uz to „Srbija mora obezbediti da njeno zakonodavstvo, uključujući njene geografske razmere, ne dolazi u suprotnost s punom normalizacijom odnosa s Kosovom“. A to nam pored ostalog znači i skori zahtev za promenom Ustava Srbije i ukidanje neevropske preambule.

Što se Kosova i Metohije tiče, potpuno je jasno i da nam na kraju sledi zahtev za priznanjem njegove nezavisnosti, i sve što u međuvremenu u paketu sa tim ide, i jedino je pitanje šta će se od ovoga od Srbije tražiti pre nego što pregovori počnu, a šta će biti ugrađeno u pregovarački okvir i traženo tokom ovih pregovora.

No uslovi se naših 28 prijatelja iz Brisela ne odnose samo na Kosovo. Tu su i zamerke koje se tiču Vojvodine, Sandžaka i Preševske doline; interesantno, baš onih delova Srbije koje je pokojni nemački ambasador u Beogradu, Andreas Cobel onako nesmotreno nabrojao kao potencijalna (ili buduća?) žarišta u Srbiji, i samo čekajte dok nam i sve to ne postane uslov kao što je to postalo i Kosovo, iako su nas do okončanja saradnje s Haškim tribunalom uveravali da pitanje Kosova nema baš nikakve veze sa našim evrointegracijama.

Traži od nas EK i da „posebnu pažnju posvetimo nezavisnosti ključnih institucija, naročito pravosudnih“, što je naravno sasvim u redu ali i više nego licemerno kada to izgovore i napišu evropski komesari. Zašto? Pa zato što ni reč zamerke nisu uputili Ustavnom sudu Srbije i nedopustivom uplitanju izvršne vlasti u njegovu odluku da se ne meša u svoju dužnost, i ne obrati pažnju na neustavnost onog istorijskog briselskog sporazuma.

Što se pak ostalih zahteva tiče, tu su i oni već ritualni o poštovanju prava LGBTI („I“ je za inter-seksualce, šta god to bilo) populacije – „za posebno je žaljenje što je Parada ponosa otkazana po treći put za redom zbog bezbednosnih razloga; ovo je bila propuštena prilika da se pokaže poštovanje osnovnih prava“ – smanjivanju korupcije i organizovanog kriminala čijim dosadašnjim rezultatima komesari ne deluju previše impresionirani, reformi javne administracije…

Evropski komesari podršku pružaju i zaštiti vlasničkih prava što je, opet, sasvim u redu, ali nju povezuju ne samo sa Zakonom o restituciji već i sa Zakonom o rehabilitaciji koji i bivšim nacističkim vojnicima i njihovim potomcima dozvoljava povraćaj imovine, i nemajte nikakve sumnje da je nedavna odluka suda u Odžacima o rehabilitaciji vojvođanskih folksdojčera u vezi upravo sa ovim pohvalama Evropske komisije… A kad smo već kod novca koji ćemo im davati, ono što smo prošle nedelje opširno pisali o 6 MMF-ovih mera Vlade Srbije potvrđeno je u izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije (ukidanje države u privredi i prepuštanje ekonomske budućnosti zemlje čarima nemilosrdno slobodnog tržišta) s tim što se dodatno, među ekonomskim merama, navodi i otrovna potreba da se zakon o genetski modifikovanim organizmima (GMO) „uskladi sa EU legislativom kako bi se omogućio ulazak u Svetsku trgovinsku organizaciju“…

I tako do sledeće stanice našeg EU puta u ništa. Na nju stižemo u decembru, kada će se sastati naši prijatelji iz Saveta EU da razmotre da li smo ispunili dovoljno zahteva naših prijatelja iz Evropske komisije, i isporuče nam svoje zahteve. A možda nam nešto i udele…

[/restrictedarea]