King Kong strategija Energetskog razvoja Srbije

Piše MARA KNEŽEVIĆ KERN

Reagovanje „stratega” na primedbe stručne javnosti pokazalo  da je država Srbija danas razvlašćena, svedena na nivo klijenta stranih kompanija, a njen razvojni program baziran na maglovitim pretpostavkama o pravcu kretanja stranog (investitorskog) kapitala

Ministarstvo energetike , razvoja i zaštite životne sredine organizovalo je 27. septembra u Privrednoj komori Srbije javnu raspravu o nacrtu Strategije razvoja energetike i zaštite prirodne sredine, za period do 2025. godine sa projekcijama do 2030. Prisutni stručnjaci, profesori univerziteta i nekadašnji rukovodioci uspešnih socijalističkih firmi, izneli su brojne primedbe na Strategiju, bazirane na naučnoj teoriji i višedecenijskom iskustvu, stečenom u vreme dok je država bila ozbiljna i uspevala da drži konce razvoja u sopstvenim rukama.

 

TRAVESTIJA EKOLOŠKOG POKRETA Jedna od primedbi odnosila se na apsurdnu činjenicu da Ministarstvo energetike obavlja i funkciju zaštitnika životne sredine, što je dovelo do toga da projekte zaštite od zagađenja prirodne okoline prave korporacije-zagađivači, čiji je jedini interes profit. Da se ne radi o lokalnoj omašci već globalnom trendu potvrđuje Naomi Klajn, u analizi razvoja ekološkog pokreta, do čijeg preokreta je došlo 1970. nakon izbora Ronalda Regana za predsednika SAD. „Ekološki pokreti su vremenom umesto korektivnog faktora  postali partner korporacijama. Tu politiku je promovisao Fred Krup, predsednik nevladine organizacije Fond za odbranu životne sredine, redovno prisutan na sastancima grupe Bilderberg, što potvrđuje činjenicu da su ekološki  aktivizam i kapitalizam nespojivi. Umesto da linija odbrane bude pod geslom ‚napadnimo gadove‘, oni deluju na liniji ‚radimo zajedno, gadovi i mi‘. Jedini pravi odgovor je odstajanje od ideologije  slobodnog tržišta.“

Iz reagovanja „stratega“ na primedbe stručne javnosti moglo se zaključiti da je država Srbija danas razvlašćena i marginalizovana, svedena na nivo klijenta stranih kompanija, a njen razvojni program baziran na maglovitim pretpostavkama o pravcu kretanja stranog (investitorskog) kapitala. Da se na osnovu takvih premisa ne može graditi ozbiljna strategija govori činjenica da su u poslednjoj deceniji sve „optimističke“ Strategije razvoja omanule, pa Srbija podseća na gusku u magli koja baulja u budućnost u nadi da će nabasati na nekog ko ima ekonomski interes da joj očerupa perje. Ukoliko iz te magle iskrsne Investitor spreman da na ruševinama Srbije izgradi nuklearku, Strategija je dala prostor i toj opciji. „Preteća globalna energetska kriza“ je mantra koja opravdava i najmonstruoznije poslovne poduhvate.

U očekivanju da stručnjaci „u zakonskom roku“ prilože primedbe na Strategiju, iznećemo argumente protiv stavke koja nagoveštava „nuklearnu renesansu“ u Srbiji, objavljujući malo poznate detalje vezane za tragediju u Fukušimi, praćenu lažima, prevarama i marketinškim obmanama, gaženjem preko mrtvih i živih, ne bi li se sakrila činjenica da japanska vlada nije u stanju da se izbori sa pomahnitalom havarisanom nuklearkom. Nakon što su zakazali svi sigurnosni nivoi u jednoj od „najozbiljnijih“ zemalja na Planeti, šta čeka siromašnu, disfunkcionalnu Srbiju u savezu sa gigantima iz nuklerne industrije, „najskupljeg promašenog projekta veka“?

[restrictedarea]

„BEZBEDNE IGRE” Moćnici su doprineli japanskoj strategiji igranja žmurke sa smrću maestralnim marketinškim potezom: Japan je izabran za domaćina Olimpijskih igara 2020. pod nazivom „Safe games“ – „Bezbedne igre“ (alias Milosrdni anđeo). Japanski premijer Šinzo Abe, održao je tim povodom  govor za pamćenje, zahvaljujući se Olimpijskom komitetu na ukazanom poverenju: „Posetio sam Fukušimu i mogu da vam kažem da nemate zbog čega da brinete – nikakvih zdravstvenih problema neće biti…Neki mogu manifestovati zabrinutost u vezi sa Fukušimom, ali ja vas uveravam da je situacija pod kontrolom. Centrala nikad nije, niti će ikad naneti štetu Tokiju, ni stanovnicima bilo kojeg mesta. Do sada nije bilo nikakvih zdravstvenih problema, niti će ih biti u budućnosti. Ovo izgovaram nedvosmisleno i s punom odgovornošću.“

Majkl Adams je došao do stupidnog „uputstva japanskom narodu“ sročenog od strane  dr Jamašite, unajmljenog od japanske vlade da ispere mozak stanovništvu

i pruži podršku vladi u nastojanjima da minimizira problem radijacije: „Radijacija ne pogađa ljude koji se smeju. Samo one koji su zabrinuti. To dokazuju eksperimenti na životinjama.

Piće možda škodi zdravlju, ali su srećni pijanci manje pogođeni radijacijom. Ako se smejete radijacija vam neće naškoditi. Stariji od 20 godina imaju veoma mali stepen rizika od radijacije. Nema problema da nastavite da živite ovde, samo operite voće pre jela.“

Arni Gunderson, naučnik sa 40 godina iskustva u nuklearnom sektoru,  podseća na sled događaja odmah nakon havarije, kad je napravljena prva katastrofalna greška: „Vlada je dozvolila da ‚Tokio elektrik‘ preuzme sanaciju centrale, iako kao operater nema stručnjake za ovaj posao ni sredstva da sprovede mere koje sam predložio. Stoga sam se sa 17 međunarodnih eksperata pismeno obratio sekretaru UN Ban Ki Munu, tražeći da umesto Tokijske elektroptivrede posao sanacije poveri ozbiljnijoj međunarodnoj kompaniji. Japan je u velikoj krizi i moramo da mu pomognemo.“

Očigledno je da japanska vlada ne želi da kaže šta se dešava, a Gunderson dobija pozive japanskih lekara koji se žale da pacijentima obolelim od radijacije ne smeju da napišu dijagnozu, dok se zabranjuje objavljivanje naučnih radova vezanih za istraživanje posledica radijacije na životinje. A u međuvremenu teku pripreme za „Bezbedne igre“: Organizatori dovode stotine hiljada ljudi na lokaciju u blizini havarisane nuklearne centrale, a da Japan nema ni evakuacioni plan, ukoliko dođe do kolapsa u reaktoru br. 4. A plana nema zato što se Japan ne može evakuisati. Profesor Hiroši Tasaka upozorava da su smeštajni kapaciteti za iskorišćene šipke limitirani, i da je smeštaj nukleranog otpada nacionalni problem.Ovaj stručnjak smatra da će nuklerne centrale ući u istoriju kao „najskuplja neuspela tehnologija“.

Međunarodna zajednica je ostavila Japan na cedilu, što znači da ni najbogatije zemlje ne mogu računati sa „bezbednom“ nuklearnom energetskom budućnošću. Stoga zabrinjava podrška iz Vinče eventualnom ukidanju moratorijuma na izgradnju nuklearke, dok Nemačka donosi odluku o zatvaranju svojih centrala do 2022. Britanija i Florida su pod velikim pritiskom javnosti, odlučne da zaustave nove projekte, a Indija i Kina najavljuju preokret ka „zelenoj energiji“.

 

STRATEŠKI PLAN PLANET U nedostatku maštovitih, nadahnutih i hrabrih planera za razvoj Srbije u doglednoj budućnosti, osvrnimo se na knjigu „Solartopija“ – svojevrstan Strateški energetski plan Planete do godine 2050. Autor projekta za srećnu budućnost, američki novinar, pisac i antinuklearni aktivista Harvi Vaserman (Harvey Wasserman) veruje da ćemo od Planete napraviti Rajski vrt, ukoliko se izborimo sa „King  Kongom“ – (King C.O.N.G.—Coal, Oil, Nukes and Gas) – što bi značilo prevazilaženje zavisnosti od uglja, nafte, nuklearki i gasa. Vaserman predlaže da ih zamenimo  „Trojstvom zelene energije“: suncem, vetrenjačama, hidrocentralama, uključujući i geotermalnu (mesečevu) energiju plime i oseke. U izradu Strategije Vaserman uključuje i urbaniste, koji bi umesto udaljenih neekonomičnih predgrađa projektovali male samoodržive urbane celine, a ključne reči su ekonomičnost, racionalnost, ekologija. Ovaj vizonar ne zaboravlja ni otpad, proglašavajući princip nulte tolerancije, što vodi ka praksi da se „ništa, bukvalno ništa ne sme proizvesti što ne može biti reciklirano bez negativnog uticaja na okolinu.“ Svaka stambena zgrada će biti reciklažni centar, u kojem će se izdvajati organske materije za đubrenje parkova, a bašte bi nicale na krovovima zgrada. Svaka kuća bi, uz pomoć solarnih panela, postala energetski samoodrživa, uz pomoć državnih električnih centrala na „zeleni“ pogon.

Alisa Slater, osnivač pokreta „Abolition 2000“, zagovara ukidanje svih aktivnosti vezanih za nuklearnu energiju, i predlaže osnivanje Međunarodne agencije za održivu energiju, radi zaustavljanja gradnje nuklearki – „potencijalnih atomskih bombi“. Ona veruje da bismo zajedničkim naporima mogli da se sinhronizujemo sa kodom Planete što je osnovni preduslov za ostvarenje sna o Solartopiji: „Ukoliko što pre oslušnemo šta nam Gea poručuje, i bez odlaganja pristupimo dešifrovanju koda za kosmički opstanak naše civilizacije, shvatićemo da je Solartopija deo tog koda. Vizija predivnog sveta nalazi se u našim genima, ona je u svakom talasu koji zapljuskuje naše obale, i ako se uključimo u tokove te kosmičke energije nećemo više biti robovi globalno-zagrejane, korporativne planetarne države, građene na nuklearnom otpadu, u kojoj se rađaju bebe bez mozga.“ Verujemo da za Srbiju još nije kasno da se priključi na Gein kod.

[/restrictedarea]