Izlog knjige

Vasilije Đ. Krestić, „Srbi u Ugarskoj 1790-1918“
„Matica srpska“,
Novi Sad, 2013.

Dugo iščekivana, i tematikom i sadržajem dragocena knjiga jednog od naših najuglednijih istoričara, akademika Vasilija Đ. Krestića, objavljena je nedavno u izdanju Matice srpske. Delo je nastalo kao rezultat rada na projektu Srpski nacionalni pokret u Austrijskoj carevini 1790-1861”.
Autor u uvodnoj napomeni, između ostalog, kaže: „Sada kada predajem ovu knjigu javnosti, želim da kažem da sam se za nju pripremao više decenija. Osećao sam potrebu da se ne samo profesionalno, kao istoričar, već i kao Banaćanin odužim svom kraju i svojim zemljacima, da pokažem da imamo razloga da budemo ponosni na svoju prošlost, ali i da ne smemo da je izneverimo, da odustanemo od puta kojim su išli naši preci čuvajući svoje ime i svoju veru. Namera mi je da upozorim na to da ne smemo da se prepustimo onima koji su spremni da falsifikuju našu prošlost i da nas vode stranputicama, zbog kojih bi naši potomci mogli da nas se stide i da nas proklinju.”
Govoreći tako o kompleksnim, ne samo naučnim i stručnim već i nekim drugim aktuelnim društvenim razlozima za nastanak ovog obimnog (530 strana) dela, akademik Krestić primećuje da „svaki bolji poznavalac istorije Srba u Ugarskoj, posebno perioda od kraja XVIII veka do svršetka Prvog svetskog rata 1918. može da uoči da je istoriografija o tom vremenu izuzetno bogata i raznovrsna. Uprkos tome, vreme od Temišvarskog sabora 1790. do priključenja Vojvodine Srbiji 1918. još nije prikazano u celini monografski…..Uviđajući tu prazninu i potrebu da se ona popuni, posle višedecenijskog izučavanja istorije Srba u Ugarskoj, posebno u XIX veku, odlučio sam da sopstvena i sva druga naučna dostignuća uobličim u posebnu monografiju, da u kontinuitetu prikažem sve nacionalne, političke , društvene i kulturne manifestacije, ideje i pokrete”.

„Njegoš – pesnik srpske slobode“
grupa autora;
„Katenamundi“, 2013.

„Katenamundi“ je objavila, o dvestagodišnjici, knjigu „Njegoš – pesnik srpske slobode“. Pored „klasika“ ( Vladika Nikolaj, Jovan Cvijić,Slobodan Jovanović,Isidora), savremenika ( Žarko Vidović, Milo Lompar, Duško Babić ), tu su i, pod titoizmom prećutani pisci – Grigorije Božović, Vladimir Vujić, Dimitrije Najdanović, kao i emigrantska recepcija Njegoša iz pera Laza M. Kostića i Vlajka Vlahovića, uz ogled Boška Obradovića, kod nas ideološki precrtanoj, oksfordskoj doktorskoj disertaciji Živojina Prvulovića, posvećenoj „Luči mikrokozma“. Lep doprinos njegošologiji.
Radoman Kordić, „Antifilozofija književnosti“
„Mali Nemo“, Pančevo, 2013.
„U području nečega ili ničega, kao apsoluta, pastiš nije moguć. Nisu mogućni ni uspeh ni neuspeh uvida u nešto, mišljenja nečega. Dakle, odlučivanje o tome zašto je nešto, a ne ništa, kao odlučivanje o svetu, o stvarnosti, ne može da ne bude pastiš odluke koja nije donesena, niti se donosi. U književnosti se to odlučivanje izdaje za nešto što ono nije i što književnost nije. Razlog više zbog čega pitanje: zašto antifilosofija književnosti, a ne filosofija književnosti izaziva nelagodu“, ističe autor u predgovoru knjige, odgovarajući na imaginarno pitanje čime je bio potaknut kada je krenuo u ovaj ozbiljan, a možda i jedini pokušaj artikulacije književnosti.

Sanja Lazarević Radak, „Otkrivanje Balkana“
„Mali Nemo“ Pančevo, 2013

Svojevrsan putopis kroz vreme i geografske prostore, knjiga „Otkrivanje Balkana” predstvalja novo iščitavanje ovih prostora odgovarajući na dva pitanja:da li je Balkan kolonizovano područje, i drugo – šta je to kolonijalno u njemu
Otkriven u 19. veku, kada je Velika Britanija bila u imperijalnom usponu; kada su u Srbiji podizani ustanci, a Osmansko carstvo bilo u postepenom opadanju, Balkan je, kaže autorka knjige, nastao kao rezultat potrebe i otvorene mogućnosti da se do tada nepoznati delovi Evrope istraže i ucrtaju u mapu sveta.

Radoman Kordić, „Antifilozofija književnosti“
„Mali Nemo“, Pančevo, 2013.

„U području nečega ili ničega, kao apsoluta, pastiš nije moguć. Nisu mogućni ni uspeh ni neuspeh uvida u nešto, mišljenja nečega. Dakle, odlučivanje o tome zašto je nešto, a ne ništa, kao odlučivanje o svetu, o stvarnosti, ne može da ne bude pastiš odluke koja nije donesena, niti se donosi. U književnosti se to odlučivanje izdaje za nešto što ono nije i što književnost nije. Razlog više zbog čega pitanje: zašto antifilosofija književnosti, a ne filosofija književnosti izaziva nelagodu“, ističe autor u predgovoru knjige, odgovarajući na imaginarno pitanje čime je bio potaknut kada je krenuo u ovaj ozbiljan, a možda i jedini pokušaj artikulacije književnosti.