Излог књиге

Василије Ђ. Крестић, „Срби у Угарској 1790-1918“
„Матица српска“,
Нови Сад, 2013.

Дуго ишчекивана, и тематиком и садржајем драгоцена књига једног од наших најугледнијих историчара, академика Василија Ђ. Крестића, објављена је недавно у издању Матице српске. Дело је настало као резултат рада на пројекту Српски национални покрет у Аустријској царевини 1790-1861”.
Аутор у уводној напомени, између осталог, каже: „Сада када предајем ову књигу јавности, желим да кажем да сам се за њу припремао више деценија. Осећао сам потребу да се не само професионално, као историчар, већ и као Банаћанин одужим свом крају и својим земљацима, да покажем да имамо разлога да будемо поносни на своју прошлост, али и да не смемо да је изневеримо, да одустанемо од пута којим су ишли наши преци чувајући своје име и своју веру. Намера ми је да упозорим на то да не смемо да се препустимо онима који су спремни да фалсификују нашу прошлост и да нас воде странпутицама, због којих би наши потомци могли да нас се стиде и да нас проклињу.”
Говорећи тако о комплексним, не само научним и стручним већ и неким другим актуелним друштвеним разлозима за настанак овог обимног (530 страна) дела, академик Крестић примећује да „сваки бољи познавалац историје Срба у Угарској, посебно периода од краја XVIII века до свршетка Првог светског рата 1918. може да уочи да је историографија о том времену изузетно богата и разноврсна. Упркос томе, време од Темишварског сабора 1790. до прикључења Војводине Србији 1918. још није приказано у целини монографски…..Увиђајући ту празнину и потребу да се она попуни, после вишедеценијског изучавања историје Срба у Угарској, посебно у XIX веку, одлучио сам да сопствена и сва друга научна достигнућа уобличим у посебну монографију, да у континуитету прикажем све националне, политичке , друштвене и културне манифестације, идеје и покрете”.

„Његош – песник српске слободе“
група аутора;
„Катенамунди“, 2013.

„Катенамунди“ је објавила, о двестагодишњици, књигу „Његош – песник српске слободе“. Поред „класика“ ( Владика Николај, Јован Цвијић,Слободан Јовановић,Исидора), савременика ( Жарко Видовић, Мило Ломпар, Душко Бабић ), ту су и, под титоизмом прећутани писци – Григорије Божовић, Владимир Вујић, Димитрије Најдановић, као и емигрантска рецепција Његоша из пера Лаза М. Костића и Влајка Влаховића, уз оглед Бошка Обрадовића, код нас идеолошки прецртаној, оксфордској докторској дисертацији Живојина Првуловића, посвећеној „Лучи микрокозма“. Леп допринос његошологији.
Радоман Кордић, „Антифилозофија књижевности“
„Mали Немо“, Панчево, 2013.
„У подручју нечега или ничега, као апсолута, пастиш није могућ. Нису могућни ни успех ни неуспех увида у нешто, мишљења нечега. Дакле, одлучивање о томе зашто је нешто, а не ништа, као одлучивање о свету, о стварности, не може да не буде пастиш одлуке која није донесена, нити се доноси. У књижевности се то одлучивање издаје за нешто што оно није и што књижевност није. Разлог више због чега питање: зашто антифилософија књижевности, а не философија књижевности изазива нелагоду“, истиче аутор у предговору књиге, одговарајући на имагинарно питање чиме је био потакнут када је кренуо у овај озбиљан, а можда и једини покушај артикулације књижевности.

Сања Лазаревић Радак, „Откривање Балкана“
„Мали Немо“ Панчево, 2013

Својеврсан путопис кроз време и географске просторе, књига „Откривање Балкана” предстваља ново ишчитавање ових простора одговарајући на два питања:да ли је Балкан колонизовано подручје, и друго – шта је то колонијално у њему
Откривен у 19. веку, када је Велика Британија била у империјалном успону; када су у Србији подизани устанци, а Османско царство било у постепеном опадању, Балкан је, каже ауторка књиге, настао као резултат потребе и отворене могућности да се до тада непознати делови Европе истраже и уцртају у мапу света.

Радоман Кордић, „Антифилозофија књижевности“
„Mали Немо“, Панчево, 2013.

„У подручју нечега или ничега, као апсолута, пастиш није могућ. Нису могућни ни успех ни неуспех увида у нешто, мишљења нечега. Дакле, одлучивање о томе зашто је нешто, а не ништа, као одлучивање о свету, о стварности, не може да не буде пастиш одлуке која није донесена, нити се доноси. У књижевности се то одлучивање издаје за нешто што оно није и што књижевност није. Разлог више због чега питање: зашто антифилософија књижевности, а не философија књижевности изазива нелагоду“, истиче аутор у предговору књиге, одговарајући на имагинарно питање чиме је био потакнут када је кренуо у овај озбиљан, а можда и једини покушај артикулације књижевности.