Zapad koji napada Siriju nije hrišćanski

Razgovarala Nataša Jovanović

Kao čovek Božji, lekar i teolog, smatram da je apsurdna optužba protiv predsednika Sirije i lično ne verujem da je Asad, inače veliki oftamolog, hirurg, mogao da baci hemijske sustance i tako oslepi svoj narod, jer je njegov posao upravo da pomogne ljudima da vide, kaže u razgovoru za „Pečat“ jeromonah Luha, starešina manastira Sveti Dimtrije u Danilovgradu.

 

Sirija je, za razliku od mnogih islamskih zemalja, bila poznata po dobrom suživotu pravoslavnih i muslimana. U kakvoj je situaciji danas Antiohijska Pravoslavna crkva?

Prvi ktitori Antiohijske crkve bili su apostoli Petar i Pavle. Prvi put se i ime hrišćani pominje upravo u Antiohiji. Od tada, pa u naredna tri veka, Antiohija je dala mnogo mučenika. Ova crkva čuvala je tradiciju od prvih ktitora do današnjeg dana. Kroz period Vizantije i vreme cara Konstantina prošla je puno golgote i preživela. Posle Drugog svetskog rata do danas, i oslobođenja Sirije od Francuske, možemo iskreno ređi da je narod koji živi u Siriji i Libanu, hrišćani i muslimani, imao miran suživot. Doduše, zbog teške materijalne situacije bilo je mnogo migracija u Argentinu, Brazil, Venecuelu, SAD tako da na Zapadu ima mnogo  pravoslavaca i vladika koji pripadaju Antiohijskoj crkvi. Ona je dala puno misionara i jako je dobro organizovana i u Americi i u Evropi i Australiji. Današnja situacija u samoj Siriji veoma je teška ne samo za pravoslavce i hrišćane, već i za sve narode uopšte. Kao svešteno lice i misionar, koji je potekao iz Antiohijske crkve, zamonašen na Svetoj Gori, a sada jeromanah Srpske pravoslavne crkve i Mitropolije crnogorsko-primorske, molim se za mir u mojoj zemlji i za sve narode koji tamo stradaju bez obzira na veru. Molim i srpski narod, koji je već prošao ovo stradanje, da se moli zajedno sa mnom. Mir svima.

Pre početka sukoba u Siriji, samo u gradu Homsu je živelo 100. 000 hrišćana. Danas ih u tom gradu ima manje od 50. Koji je po vama pravi  uzrok rata?

Grad Homs je treći grad po veličini u Siriji i nije slučajno što je napadnut. On je veliki ekonomski i energetski centar odakle se deponuje nafta koja se dalje transportije morem. Blizu je granice sa Libanom i raskrsnica puteva, i od velikog je strateškog interesa.

Čini se da danas pravoslavni pogled na svet ima više dodirnih tačaka sa pogledom na svet, moralom, spremnosti na dijalog – umerenih muslimana, od pogleda na svet pripadnika zapadno-hrišćanske civilizacije?

Zapad koji napada Siriju nije hrišćanski. Hrišćanski zapad predvodio je rimski papa pozivajući na post i molitvu za mir u Siriji. Biznis, ekonomija, firme koje trguju oružjem nemaju vezu sa hrišćanstvom. Obični muslimani, naročito u Siriji i Libanu priznaju i poštuju našu vjeru i nisu protiv našeg postojanja na tom prostoru i naše tradicije i kulture.

Recite nam nešto više o gradu Malulu u kojem je na udaru  manastir ravnoapostolne Tekle, učenice apostola Pavla?

Stari grad Malulu je istorijski grad u kojem se priča aramejski jezik kojim je pričao Isus Hristos. Ovaj grad napadaju stranci, ekstremisti. Pobunjenici su uspeli da uđu u manastir Sveta Tekla Prvomučenica i preko medija igumanija manastira Pelagija je javila da se unutar zidina manastira nalazi 60-ak ljudi, naroda i monahinja, da im je teško i da su ekstremisti dozvolili samo jednom čovjeku da ulazi i donosi im pomalo hrane.. Za nekoliko dana ubijeno je devetoro ili desetoro ljudi. Grad koji je imao 15. 000 ljudi sada je prazan, i igumanija moli sve strane zemlje da pomognu da se završi ova agonija.

Antiohijski patrijarh Jovan pod jurisdikcijom ima pastvu ne samo u Siriji, nego i u Libanu. Kakav je položaj pravoslavnih hrišćana u Libanu?

U Libanu nije tako teško, ali ova mala zemlja ipak je direktno pogođena ratom u Siriji, najviše zbog toga što je više od pola miliona Sirijaca našlo spas u ovoj susjednoj zemlji.

Poznata je priča o vladici Musi, upravniku imanja Antiohijske patrijaršije u Damasku, koji se mogao sresti na ulicama Damaska ili gradskom prevozu sa kapom i običnim štapom u ruci.

Ova priča svedoči o slobodi u kojoj su donedavno uživali Sirijci svih veroispovesti. Vladika Musa Huri, sva sveštena lica, i pravoslavci i katolici, uvek su slobodno šetali Damaskom, a Sirija je poznata po verskoj toleranciji. Država je oslobađala i crkve i džamije i škole od plaćanja komunalija i sličnih dažbina.

I islamski prorok i Sveti Đorđe

U džamiji Omejadov se nalazi glava Preteče Gospodnjeg, svetog Jovana Krstitelja. U toj džamiji se i danas mnogi muslimani poklanjaju časnoj glavi svetog Jovana Krstitelja. Divna je legenda o istorijatu te današnje džamije (nekada Sabornog hrama u vreme vlasti Vizantije u Damasku) i možda je reč o jedinstvenom hrišćansko-muslimanskom predanju i hrišćansko-muslimanskoj svetinji. U toj istoj džamiji, pored tanjira jednog islamskog proroka, nalazi se oslikan tanjir posvećen svetom Đorđu, ispisan arapskim pismom. Čini se da upravo ovakve posebnosti sirijskog muslimanstva koje su neprihvatljive za fundamentalistička vehabijska učenja, predstavljaju jedan od razloga žestokih pokušaja islamskih fundamentalista da svrgnu Bašara Asada i unište Siriju.