Srbi: „genocidni“, a pravdoljubivi

Piše Milivoje Ivanišević

Kako je moguće da narod, proglašen za genocidan, svojim sunarodnicima za krivična dela počinjena nad podanicima drugih verskih i etničkih  zajednica tokom oružanih sukoba, prema nepotpunim saznanjima, pokrene toliko procesa i izrekne oko 700 godina zatvora?

Besmisleno je poricati ili prećutkivati zločine koji su se dogodili tokom rata 1992-1995. godine u Bosni i Hercegovini, na teritorijama i u opštinama koje su bile u nadležnosti i za koje su odgovorne srpske vlasti.

Zločini se događaju u svakom ratu. To nije nikakva novost. Novost bi bila da se o tome piše, da se obnaroduju. Po tome ni prošli rat nije nekakav izuzetak. Ubistva i pljačke, silovanja i razbojništva, posebno se žestoko rasplamsavaju u etničkim ili verskim lokalnim sukobima koji su karakteristični za građanske ratove. To je bio slučaj i u Republici Srpskoj. Oružani sukobi stvaraju za kriminalce najpogodnije uslove da u ime lažnog nacionalnog ili verskog interesa vrše ubistva, silovanja, razbojništva, pljačke… To je tako oduvek. Ubice, razbojnici ili lopovi nemaju ni socijalnih, ni nacionalnih skrupula. Svaka nacija i svaka država opterećena je takvim pojedincima i njihovim zlodelima.  I to je nasleđe od iskona. Bitno je da li organi nadležne vojne ili civilne vlasti deluju protiv počinilaca krivičnih dela, čak i u kriznim uslovima. Ili ih zanemaruju, a možda i podstiču.

Svaku naciju obezvređuju oni koji takve pojedince i njihova nedela, bez obzira na motive, tolerišu i zataškavaju. To se pokazalo posle svakog rata. I to je ono što su muslimani i Hrvati ostali dužni srpskom narodu ne samo sada, već i posle oba svetska rata u prošlom veku. Srbi su, pak, zločincima iz svog naroda sudili još tokom građanskog rata u Bosni i Hercegovini, vođenog od 1992. do 1995. godine. Ova se činjenica, međutim, sistematski i brižljivo zataškava, baš zato što ozbiljno narušava izgrađeni mit o (svim) Srbima kao zločincima.

Ovom prilikom podsećamo na neke od slučajeva:

 

Vrhovni vojni sud.

HAN PIJESAK

20. novembar 1992. godine (predmet broj: 6/92)

Rešenje za vođenje postupka protiv: Đ. D , M. S, P. B, L. Z, G. A, S. R, S. G, R. J, K. J, N. S, Đ. Ž, K. M, S. Ž, K. G, S. D, M. R, M. Z, N. S, M. D, B. M, A. Ž. i M. S. (ubistvo i dr. iz čl. 36, stav 2 tačka 4), ustupa se Vojnom sudu u Banjaluci. Protiv navedenih lica zahtev za vođenje i proširenje istrage podnelo je Vojno tužilaštvo pri komandi Prvog krajiškog korpusa. Mesto izvršenja krivičnog dela je selo Žabari, Opština Šamac. Svi okrivljeni su pritvoreni.

 

ČELINAC

Okružni sud u Banjaluci (broj:K-67/01)

Za tri teška zločina i ubistva više civilnih lica: 1) u zasedi na putu Popovac-Mehovci, Op. Čelinac, 07.07.1992. godine. Oko 20,00 č. u presretnutom kamionu reg. br. B 1390-06 okrivljeni M.Š. zajedno sa O. Š. usmrtio je Hasanović Smaju, Dačić Kasima i Jusić Raifa, 2) u selu Kablovi, Op. Čelinac, 31. jula 1992. oko 19,00 č. M.Š. izvršio ubistvo Mujkanović Rifeta i 3) u selu Bastali, Op. Banjaluka, 5. avgusta 1992. izvršio ubistvo pet civila muslimana prezimena Ćulum i to: Šefika, Nijaza, Salema, Ćame i Armina.

Za navedene zločine okrivljeni M.Š. (1972) osuđen je na 15 godina zatvora.

 

TESLIĆ

Osnovno javno tužilaštvo. Dana: 10. jul 1992. godine (broj: KT-142/92.)

Zahtev za sprovođenje istrage protiv: P.M, T.S, Č.D, Đ.S, S.S, T.Z, K.S, Š.R, Š.S, Š.Z, S.D, M.R, G.S, K. D, S.P. i D.V. Imenovani su odgovorni što su samovoljno zatvorili preko petsto lica od kojih je nekoliko njih podleglo od pretrpljenog zlostavljanja i teških batina. Imenovani su u periodu juna i jula meseca neovlašćeno u  nekoliko navrata od lica hrvatske nacionalnosti i muslimana upotrebom sile, zastrašivanjem, zatvaranjem i fizičkim zlostavljanjem oduzeli novac, nakit i mnoge pokretne stvari radi protivpravnog pribavljanja imovinske koristi. Imenovani su okrivljeni za lažno predstavljanje, kao radnici nacionalne bezbednosti iz Doboja, falsifikovanje isprava i za više ubistava izvršenih u navedenom vremenskom periodu. Prilikom podnošenja zahteva za sprovođenje istrage osumnjičeni su se nalazili u pritvoru.

BOSANSKI NOVI, naselje Urij.

Okružni sud u Banjaluci (broj: 011-0-K -07-000 044).

Za ubistvo civilnog lica Hotić Huseina, muslimana, 30. juna 1992. g. u Opštini Bosanski Novi, u naselju Urij osuđeni su: 1) P. G. na osam godina zatvora, 2) Đ. Z. na sedam godina, 3) Đ. M. na šest godina, 4) Đ. G. na kaznu zatvora u trajanju od šest godina.

 

[restrictedarea]

 

BOSANSKI ŠAMAC

Ni srpska domaćinstva nisu pošteđena od vlastitih, svojih, srpskih, kriminalaca koji su se, takođe, nalazili i skrivali pod uniformom policije i Vojske Republike Srpske. To potvrđuje naredni dokument Komande Istočno-bosanskog korpusa Vojske RS, podnet 30. marta 1993. i zaveden pod oznakom Pov. br. 22/2-858.

Izveštaj o krađama i pljačkama imovine građana srpske nacionalnosti u Posavini (Opština Šamac) od strane pojedinaca iz Prvog krajiškog korpusa Vojske RS, vršenim od septembra 1992. do početka marta 1993. Iako počinioci velikog broja krađa nisu otkriveni, ipak je utvrđeno da je borac Z. S. iz Banjaluke krao, i protiv njega je podneta krivična prijava po čl. 148, stav 2, dana 27.12.1992. Okrivljeni su po istom članu zakona i borci M. K. i B. M. (oba iz op. Prijedor) za pljačku imovine izvršenu 19.12.1992. Protiv imenovanih krivična prijava je podneta 2. marta 1992. Za delo krađe počinjeno 17. decembra 1992. okrivljeni su kapetan M. Đ. i borac M. K. (oba iz Op. Banjaluka). Krivična prijava protiv navedenih lica podneta je 18. februara 1993. Ovaj izveštaj je potpisao lično komandant Istočno-bosanskog korpusa Vojske RS, pukovnik Novica Simić.

 

ŠIPOVO, selo Majevac.

Okružni sud u Banjaluci (broj: 11 0 K 000004 08 K.)

Za zločin počinjen nad civilnim licima Ćosić Ismetom, Eminom Ramić, Taibom Glavaš i tri muslimanke, Zlatke i Rebihe Sefer i Fatime Kadić i drugim muslimanima neutvrđenog datuma jula i septembra meseca 1992. godine, koje je fizički zlostavljao, zastrašivao, nečovečno postupao, pretio silovanjem i narušavao njihov telesni integritet, a po prethodno zaključenom sporazumu o priznavanju krivice, kažnjen je, ponovo, G. K. na 2 (dve) godine zatvora.

 

ŠIPOVO, selo Majevac.

Okružni sud u Banjaluci. Dana: 19. septembar 1993. godine (broj: K.97/00)

Na osnovu krivične prijave Vojnog tužioca Prvog krajiškog korpusa br. 158/92. od 9. februara 1993. godine suđeno je G.K za ubistvo u pokušaju i ranjavanje Ramić Huseina i Čajić Selima i ubistvo Đevahire Ramić, Huseinove kćerke, izvršeno 9. septembra 1992. oko 21,00 čas. Pre toga imenovani se potukao sa sinovima  Huseina Ramića koji su ga vređali i dobacivali „…vidi vojnika, a nema šta da jede.“ Tom prilikom G. K. je  dobio batine, a oteli su mu i pušku koju nije mogao da upotrebi pošto komandir nije dozvoljavao da vojnici nose sa sobom municiju. Pošto se u kući ponovo naoružao ispalio je pet metaka i počinio navedeni ratni zločin protiv civilnog stanovništva. U pritvoru je bio od 12. septembra do 22. oktobra 1992. godine. Za navedeno delo G.K. je osuđen na četiri godine i osam meseci zatvora.

 

ŠIPOVO

Okružni sud u Banjaluci (broj K-37/05)

Za ratni zločin počinjen 25. septembra 1993. godine oko 23,00 časova, izvršenog ubistva civilnog lica Ribić Đafera i ubistva u pokušaju Ribić Sulje, osuđen je N. D. na 13 godina zatvora.

 

DONJI VAKUF

Okružni sud u Banjaluci (broj: K.13/04)

U kafe baru „Kamel“ dana 7. marta 1993. oko 16 časova iz automatskog oružja ubijeni su civilna lica srpske nacionalnosti Draško Krndija i Miroslav Vidović. Za ovaj zločin osuđeni su S. D. na šest godina zatvora, K.S. na četiri godine i S. G. na četiri godine zatvora.

 

 

BOSANSKI NOVI, selo Blaga Rijeka.

Okružni sud u Banjaluci (broj: 011-0-K-08-00026)

Dana 25.11.2008. godine doneo je presudu da se za saučesništvo u ubistvu muslimanskih civila Huzeirović Aziza, Halilović Mine, Memić Safete i Memić Arifa, izvršeno 19. i 20. oktobra 1992, osude Z. M. na kaznu zatvora u trajanju četiri godine i Z. N. na tri godine zatvora.

Za ovaj zločin Vojno tužilaštvo Prvog krajiškog korpusa podnelo je optužnicu  15.03.1993. na osnovu koje su osuđeni u Banjaluci. U decembru 1995. godine delo je prekvalifikovano u „ratni zločin protiv civilnog stanovništva“. Za isto krivično delo, kao izvršilac zločina nad navedenim civilnim licima presudom broj: 118-0-Kž-06-000-381 od 26.12.2006, osuđen je naknadno i M. V. na 15 godina zatvora.

 

BOSANSKI NOVI

Osnovno javno tužilaštvo (br. kt-89/94.)

Optužnica protiv M. LJ, Derviši, Op. Bosanski Novi, koji je 12. oktobra 1992. oko 12,45 č. hicem iz pištolja naneo teške povrede Hamdiji Šabiću u njegovoj kući, ul. Banjalučka b.b. Imenovani je okrivljen za ubistvo u pokušaju. Zahtev za pokretanje istrage podnelo je Vojno tužilaštvo br. Kt-89/94. dana 5. jula 1994. godine.

 

KOZARSKA DUBICA

Okružni sud u Banjaluci. Dana: 5. januar 2001. godine (broj: K.91/00)

Za ratni zločin ubistva civilnih lica, muslimana, Mulalić Mustafe i Hajre, Cerić Samire i Azemine (dete 18 meseci) izvršeno 6. marta 1993. u kući Mulalić Mustafe kažnjeni su D. Š. i M. M. na po 12 godina zatvora. Navedena lica su pritvorena istog dana po izvršenom zločinu, 6. marta 1993. godine i zadržana u pritvoru do pravosnažnosti presude.

 

KOTOR VAROŠ, selo Dunići.

Okružni sud u Banjaluci (broj:k-68/01)

Za krivično delo teško razbojništva sa ubistvom izvršeno 27.10.1993, kada je ubijena Munira Dunić, osuđeni su: N. J. (četiri godine i šest meseci zatvora), D. T. (dve godine), I. R. (dve godine), J. S. (dve godine), V. T. (dve godine), V. S. (dve godine) i N. J. (dve godine). U izrečenu kaznu uračunato je vreme provedeno u vojnom zatvoru od novembra 1993. godine. Imenovani su se branili da su krivicu priznali pod batinama u vojnoj policiji.

 

BANJALUKA, selo Motike.

Okružni sud u Banjaluci (br. K.63/01)

Optužnicu je podnelo Osnovno javno tužilaštvo u Banjaluci br. Ku-173/93 od 9. novembra 1993. za ratni zločin protiv civilnog stanovništva, ubistvo civila hrvatske nacionalnosti, Nikole i njegove majke Mande Kovačević izvršeno 8. maja 1993. Za navedeno delo C. T. je osuđen na kaznu zatvora od 12 godina.

 

BANJALUKA, logor Manjača.

Okružni sud u Banjaluci (broj. OII-0-K-06-0000 05)

Za nečovečno postupanje sa zatvorenicima, zlostavljanje i mučenje zatvorenika i ubistvo logoraša Omera Filipovića i Esada Bender osuđeni su B. Ž. na 14 godina, T. S. na 12 godina i G. Z. na 10 godina zatvora. Vrhovni sud RS, postupajući po žalbi odbrane, doneo je presudu da se izmene izrečene kazne. Tako je prvooptuženi B. Ž. kažnjen na 11 godina zatvora, T. S. na 8 i G. Z. na šest godina zatvora.

 

BANJALUKA

Vojni sud, 10. septembra 1992. godine (ki. br. 45/92).

Rešenje o sprovođenju istrage protiv Ž. Z. iz Prijedora zbog sumnje da je 24. jula 1992. u bolnici „Dr Mladen Stojanović“ nožem udario u predelu srca ranije preminulog Omera Karadžića koji se nalazio na nosilima. Rešenje je doneto na osnovu prijave Vojnog tužilaštva pri komandi Prvog krajiškog korpusa br. 84/92 od 7. septembra 1991. Imenovani je priznao delo i pritvoren je 22. avgusta 1992.

 

BANJALUKA

Osnovni sud (broj: su-199/97)

Izveštaj o sprovođenju istrage protiv Š.M, Š. O. i Š. R. iz sela Popovac, Opština Čelinac, okrivljenih za više krivičnih dela počinjenih 1992. godine. Rešenje o sprovođenju istrage broj: Ki-412/92. doneto 5. septembra 1992. zbog osnovne sumnje da su:

Š. M. i Š. O. 7. jula 1992. u zasedi na putu Popovac-Mehovci, Op. Čelinac, u presretnutom kamionu reg. br. B 1390-06 usmrtili Hasanović Smaju, Dačić Kasima i Jusić Raifa.

Š. O. u selu Kablovi, Op. Čelinac, 13. jula 1992. oko 19,00 č. u šumi „Prtlina“, izvršio ubistvo Kovačević Ejuba.

Š. M. 31. jula 1992. u selu Kablovi, Op. Čelinac, izvršio ubistvo Mujkanović Rizeta pred njegovom kućom.

Š. O. u selu Bastali u kući ubio je 1. avgusta Mujkanović Ejuba i Melinu, a ranio Mujkanović Ismetu. Istog dana imenovani je napao i kuću Mujkanović Dževide i istoj naneo povredu sa nekoliko prostrelnih rana.

R. Š. i M. Š. u selu Bastali, Op. Banjaluka, 15. avgusta 1992. izvršili ubistvo pet civila muslimana prezimena Ćulum i to: Šefika, Nijaza, Salema, Ćame i Armina.

Protiv imenovanih je podignuta optužnica za više ubistava i više ubistava u pokušaju, i određen im je pritvor. Međutim, mnogo vremena se izgubilo oko utvrđivanja nadležnosti. U vreme podnošenja ovog izveštaja predmet se nalazio kod vojnog suda.

 

BANJALUKA

Osnovni sud (broj: IKS-86/96)

Izveštaj Vojnom sudu da je M.P, Kozarska Dubica stupio na izdržavanje kazne po presudi Višeg suda br. IK-89/93. u trajanju sedam godina i šest meseci. U kaznu mu je uračunato i vreme provedeno u pritvoru od 12. januara 1993. godine.

 

BANJALUKA

Vojni sud. Dana: 9. marta 1993. godine (broj: KV 21/93)

Na predlog Vojnog tužilaštva pri komandi Prvoga krajiškog korpusa doneto je rešenje o produženju pritvora P.C. na još dva meseca. Imenovanom je prvobitnim rešenjem istražnog sudije  kr. br. 209/93. od 21. jula 1993. određen pritvor, ali se taj period produžava do okončanja istrage da okrivljeni ne bi uticao na svedoke. Dela za koje se tereti. P. C. je okrivljen za teški slučaj razbojništva iz čl. 151, stav 1.

 

SANSKI MOST

Četa vojne policije. Službena beleška 5. decembra 1992.

Saslušanje okrivljenog G.O. povodom ubistva više meštana hrvatske nacionalnosti u selima Sasina (Op. Sanski Most) i Tomšići (Op. Prijedor). Ubistvo meštana navedenih sela dogovoreno je 3. decembra 1992. na groblju prilikom sahrane ubijenog R. G. Imenovani i njegovi saučesnici G. M, G. M, G. B. i Š. Z. su 5. decembra 1992. izvršili dogovorena ubistva civilnih lica hrvatske nacionalnosti u znak osvete za smrt njihovog rođaka G. R. Istog dana, 5. decembra, oko 22 č. navedena lica su uhapšena i privedena u prostorije vojne policije. Zapisnik o uviđaju izvršen na mestu zločina i krivična prijava dostavljeni su Vojnom tužilaštvu Banjaluka 16. decembra 1992.

 

PRIJEDOR

Okružni sud u Banjaluci (broj K-50/01)

Tužbu podnelo Osnovno javno tužilaštvu u Prijedoru br. KT-68/94, od 29. juna 1994. a potom, po prijemu nadležnosti, Okružno javno tužilaštvo u Banjaluci br. KT-93/04. Tužba precizirana na glavnom pretresu dana 8. i 17. novembra 2005. godine kao ratni zločin protiv civilnog stanovništva, za ubistvo šest civilnih lica, muslimana, i pljačku imovine: Atifa i Zlate Ćanić, Šefika Šergića, Faruka i Refike Rizvić i Fadile Mahmuljan, izvršena u vremenu 29-31. marta 1994. Za navedeno delo osuđeni su D. R. na 20 godina zatvora, R. K. na 10 godina i D. K. takođe 10 godina.

 

PRIJEDOR, selo Ljubija, zaselak Rašalj.

Okružni sud Banjaluka (broj:011-0-K-06-000067).

Za ubistvo civilnog lica hrvatske nacionalnosti Ive Gavranovića, izvršeno 1. septembra 1992, osuđeni su Đ. P. na osam godina zatvora i B. S. na sedam godina zatvora.

 

PRIJEDOR, selo Hegići (Ljubija).

Okružni sud Banjaluka (broj: 011-0-K-06-000-068).

Okrivljeni B.M. počinio je 14.08.1992. godine ratni zločin  ubistvo civila muslimana Čehić Rasima. Osuđen je na sedam godina zatvora.

 

BIJELJINA

Osnovni i Viši sud  (predmet br. Kž.74/95).

Okrivljeni i osuđeni: B.Đ, Z.P, Ž.L, V.K, N. K, R.N, Z.T, V.M, Z.J, Z. T, M.T, R. M i M.S. Imenovani su okrivljeni za ubistva i pljačku lica muslimanske nacionalnosti. Oštećeni Edina Raničević, Edin Arnautović, Nedžad Kurtović, Hodžić Jusuf i Subhija, članovi porodice Sajtović, Isić Mirsad, i dr. Osnovni sud u Bijeljini prvu presudu doneo 17.04.1995, a Viši sud u Bijeljini konačnu presudu 27.10.1995. Prvooptuženi B.Đ. osuđen na 20 godina, a drugooptiženi Z.P. na 12 godina. Ostalima potvrđene kazne izreče od Osnovnog suda, ali pošto raspolažemo  samo presudom Višeg, ali ne i Osnovnog suda u Bijeljini, nije poznata visina kazni koje je izrekao Osnovni sud.

 

BIJELJINA

Osnovni sud (predmet broj KT-1180/93).

Civilno lice srpske nacionalnosti R. M. osuđen 22.03.1995. zbog ubistva Hajrije Kazić na osam godina i šest meseci zatvora.

 

BIJELJINA

Osnovni sud (predmet broj KT-967/93).

Okrivljeni O.T. optužen 02.10.1993. zbog krivičnog dela iz čl. 36 KZ RS. Oštećeni Anto Kamenjašević. Optužnica podignuta 02.10.1993. Prvostepeno presudom imenovani je osuđen na kaznu zatvora u trajanju četiri godine i šest meseci. Drugostepena presuda doneta 16.05.1994, kojom je kazna povećana na devet godina zatvora.

 

BIJELJINA

Osnovni sud (predmet br. KT-749/93).

P.T, M.V, M.S i M.S. okrivljeni su zbog krivičnog dela razbojništva, a prvooptuženi P. T. i za delo silovanja. Oštećeni Sabina Begić i Šukrija Begić. Presuda doneta 01.07.1993. kojom se osuđuju: P. T. na tri godine, M. V. na dve godine i dva meseca, M. S. na  godinu i šest meseci, M. S. na  godinu i tri meseca.

 

BIJELJINA

Osnovni sud (predmet br. KT-40/01).

Okrivljeni S. L. i O. R. za razbojničku krađu, razbojništvo i ubistvo. Oštećeni Salko Hukić i dr. S. L. je osuđen na 11 godina zatvora, O. R. na sedam godina.

 

BIJELJINA

Osnovni sud (predmet br. KT-1/92).

Okrivljeni S. M. i ženska osoba V. F. iz Zvornika zbog krivičnog dela iz čl. 36 stav 2. Oštećeni Mustafa Imširović, i dr. Ustupljeno 06.03.1998. u nadležnost OJT Novi Sad.

 

BIJELJINA

Osnovni sud (predmet br. KT-1/92).

Okrivljeni  K. K. i D. T. za krivično delo iz čl. 88 i čl. 36. Oštećeni Rasema Stolić, Pašalić (ženska osoba), Mehmed Stolić i Mehmed Jakubović. Predmet ustupljen OJT Brčko.

 

ZVORNIK

Osnovno javno tužilaštvo. Dana: 27. maja 1993. godine (broj: KT-19/92).

Zahtev za sprovođenje istrage protiv Z. Č. za krivično delo prinudne obljube iz čl. 88. Oštećena muslimanka Mirzeta Grebović. Okrivljeni je dana 28. jula 1992. godine oko 22,30 č. dok je bio na straži na stadionu u selu Divič silovao imenovanu navodeći to kao čin osvete za silovanu sestru koju su navodno silovali muslimani.

 

Neka od pomenutih suđenja okončana su tek posle rata, ali to ne umanjuje njihov značaj, jer su krivične prijave, hapšenja i druge procesne radnje obavljene u ratnom periodu. U svim slučajevima navođene su odredbe Krivičnog zakona SFRJ.

Izneti primeri ilustruju aktivnosti na sprečavanju kriminaliteta od strane samo nekoliko vojnih i civilnih pravosudnih institucija. Možda je to dovoljan dokaz da je, još tokom stvaranja, srpska poludržava u Bosni i Hercegovini bar pokušavala da se u teškim ratnim uslovima suprotstavi lopovima i ubicama iz vlastitih redova.

Izvestan broj suđenja za zločine pripadnika srpskih policijskih i vojnih formacija počinjene nad muslimanima i Hrvatima u Republici Srpskoj, odnosno u bivšoj jugoslovenskoj republici Bosni i Hercegovini, tokom rata 1992-1995. održano je u susednim republikama Srbiji i Crnoj Gori.

Nažalost, na drugoj strani, kod Hrvata i muslimana, nismo naišli ni na nagoveštaj sličnih aktivnosti protiv pljačkaša i ubica iz redova policije ili vojnih formacija Armije BiH. Naprotiv, ubistva, silovanja i fizička zlostavljanja, razbojništva i pljačke su od prvog dana rata sastavni deo koncepta izgona i uništenja državljana srpske nacionalnosti sa prostora na kojima su u Bosni i Hercegovini gospodarile muslimanske vlasti. Poučan je primer Srebrenice. Početkom rata Srbi su uništeni u ovoj opštini. Krajem 1992. na području Srebrenice je ostalo svega devet odsto srpskog stanovništva evidentiranog prilikom popisa prethodne godine. Srbi su proterani ili pobijeni ne samo iz grada, već i iz okolnih sela (ostali su samo u podrinjskim selima Skelani, Crvica, Liješće i Petrića). Za sva ta ubistva, pljačke i razaranja muslimanske vlasti ni za vreme rata, ni danas, nisu podnele nijednu krivičnu prijavu.

Svakako da su civilne i vojne vlasti Republike Srpske opravdano nezadovoljne onim što su učinile, još manje onim što su htele, ali nisu uspele, da postignu na sprečavanju kriminaliteta. Ali, u odnosu na ono što su postigle ili bar pokušavale da postignu muslimanske i hrvatske vlasti, srpski napori i uspesi mogu da imaju kapitalan značaj. Suprotstavljanje kriminalitetu u Muslimansko-hrvatskoj federaciji u vreme rata, kao i danas, svelo se na hapšenje i procesuiranje kriminalaca i zločinaca samo za zločine nad pripadnicima vlastitog, muslimanskog ili hrvatskog naroda, ali ne ili izuzetno retko i za zločine nad licima srpske nacionalnosti. Dokaz za ovu tvrdnju su hapšenja i presude donete za zločine nad Srbima. Reč je i o kvalitetu i o broju takvih presuda.

 

Ovo su privremeni rezultati našeg višegodišnjeg (ne)završenog istraživanja. I pored toga što ni posle dve decenije posao nije priveden kraju, pažnju zavređuju činjenice u kojima se ogleda sva surovost rata. Bez želje da opširnije tumačimo i razjašnjavamo domaće i međunarodne reperkusije tih i takvih pojava, kao i našeg ponašanja, smatramo da je ovom prilikom dovoljno da javnost upoznamo bar sa delom dokumentacije do koje smo u međuvremenu došli istražujući ovu materiju.

Na kraju, sabirajući godine kazni za zločine nad (ne)Srbima u RS počinjene tokom rata 1992-1995. godine došli smo do zapanjujućeg podatka, a to je izrečenih oko 700 godina zatvora. Vredi onda postaviti pitanje: kako je moguće da narod, proglašen za genocidan, svojim sunarodnicima za krivična dela počinjena nad podanicima drugih verskih i etničkih zajednica tokom oružanih sukoba, prema nepotpunim saznanjima, pokrene toliko procesa i izrekne oko 700 godina zatvora?

Ovde smo dokazali da je reč o narodu koji je moralno dovoljno snažan da u surovo doba rata kazni one koje su počinili zločine. Samo i jedino narode koji su spremni i hrabri da govore o sopstvenim greškama istorija prepoznaje za velike.

[/restrictedarea]