Pretnja Navaljnog

za „Pečat“ iz Moskve Bogdan Đurović

U štabu Alekseja Navaljnog i pre glasanja su „znali“ da će izbori za gradonačelnika Moskve biti „pokradeni“ i imali su spreman scenario za proteste, jer je jedini „pošten“ rezultat kada on pobeđuje

Jedinstveni dan za glasanje, održan u mnogim regionima Rusije u nedelju, 8. septembra, uneo je novi zaplet u inače složenu unutrašnjopolitičku situaciju. Osim što je na izborima u Jekaterinburgu prilično neočekivano pobedu odneo opozicionar Jevgenij Rojzman, najveće promene dogodile su se na političkoj mapi Moskve. Umesto očekivanih petnaestak odsto glasova, antiputinski kandidat Aleksej Navaljni zvanično je osvojio gotovo trećinu, dok je aktuelni gradonačelnik i kandidat Kremlja Sergej Sobjanjin jedva preskočio lestvicu od 50 odsto glasova, neophodnih za pobedu u prvom krugu. Ostvareni rezultat bio je signal za drugoplasiranog Navaljnog, i sve prozapadne strukture koje stoje uz njega, da već u ponedeljak ponovo izađu na ulice, proglase izbornu krađu i zatraže održavanje drugog izbornog kruga. Na taj način, cela priča oko Navaljnog, pre mesec dana prvostepeno osuđenog na pet godina zatvora zbog krađe državne imovine, dobija sasvim novu dimenziju. Kako reče ruski analitičar Mihail Remizov – na delu je nova politička realnost.

 

VOĐA OPOZICIJE Kada se stvari pažljivije sagledaju, to sve i nije tako novo, ali su se okolnosti izmenile. Pošalica koja se pojavila u izbornoj noći, kako je „Sobjanjin dobio 50 odsto, a Navaljni pet godina“, ipak nije sasvim na mestu. Karte su sada prilično izmešane, pa je još rano za prognoze ko je šta dobio, a ko izgubio. Činjenica je, tek, da je Sobjanjin „dobio 50 odsto“, iako su mu uoči izbora prognostičari dodeljivali između 60 i 70 procenata. Umesto marginalnog „vansistemskog“ opozicionara, Kremlj će sada imati posla sa Navaljnim u ulozi „vođe opozicije i narodnog protesta“, iza koga stoji ne tako zanemarljiva količina birača. Uprkos tome što, zbog niske izlaznosti, Navaljnijevih 27,24 odsto iznosi tek 632.697 glasača, odnosno oko devet odsto od ukupnog broja upisanih, ovaj rezultat ipak mora da zabrine ruske vlasti. Prvo, to je jasan signal da zapadne snage u ruskoj politici i dalje rastu i napreduju, i ne pokazuju nameru da smanje finansiranje i intenzitet svojih napora. Drugo, sada predstoje nove, još teže bitke, u situaciji kada je još uvek nejasno kako će sve to da se odrazi na ukupnu političku situaciju u zemlji. Posebno kada se na spoljnom planu odnosi sa Zapadom ozbiljno zaoštravaju, pre svega zbog odlučne politike koju Vladimir Putin vodi povodom sukoba u Siriji.

[restrictedarea]

Snažna antiruska histerija na Zapadu proteklih nedelja, posebno zbog navodno ugroženih prava seksualnih manjina, dala je dodatni vetar u leđa Alekseju Navaljnom i povod da još jače zaurla protiv „lopova na vlasti“. Sa druge strane, letošnji sudski proces protiv ovog, sada se već može reći, lidera opozicije, doneo mu je popularnost i medijsku promociju kakvu je samo poželeti mogao. Ako je, kako on tvrdi, vlast zaista želela da ga eliminiše zatvorskom kaznom, onda to nikako nije trebalo činiti usred izborne kampanje. Posle svega, jasno je da će sada ići mnogo teže sa njegovim odvođenjem na izdržavanje petogodišnje kazne zatvora, pod uslovom da sud u višoj instanci potvrdi presudu. To bi izazvalo novu lavinu protesta i dalji porast njegove popularnosti, kao i nove medijske udare „zapadnih partnera“. A ako, pak, viši sud preinači kaznu u uslovnu, u tom slučaju biće to još jedna pobeda ovog blogera prekomandovanog u političara.

Tanka pobeda Sobjanjina, od tek nešto više od jednog procenta „iznad crte“ neophodne za trijumf u prvom krugu (51,37 odsto, odnosno 1.193.178 glasova), sasvim očekivano, omogućila je Navaljnom da u ponedeljak, sa čuvenog „opozicionog“ Trga Bolotnaja, zavapi kako su izbori pokradeni i da za to poseduje dokaze. Prema njegovim tvrdnjama, on je dobio između 32,7 i 35,6 odsto glasova, dok se Sobjanjin kreće u okvirima od 46 do 48,7 procenata, čime ne stiče uslove za pobedu u prvom krugu. Prethodno, Navaljni je izjavio da će koristiti zakonske metode borbe i osporavanja izborne pobede Sobjanjina u prvom krugu, uključujući i sud. Pretnja Navaljnog oličena je u njegovoj rečenici da neće preuveličavati značaj sudskog i zakonskog puta, jer, po njemu, takve sporove nije moguće dobiti zbog pristrasnosti suda. „Pozivam Kremlj da održi drugi krug, kako je i predviđeno“, izjavio je Navaljni u izbornoj noći.

Ukratko, njegova argumentacija svodi se na sledeće. Podaci o izlaznosti obnarodovani su tek sledećeg dana, iako je trebalo da budu najkasnije do ponoći. „Realan“ rezultat Sobjanjina, od oko 48 odsto, podignut je na 51 uz pomoć manipulacije biračima koji glasaju „od kuće“, što zakon omogućava licima koja nisu u stanju da samostalno dođu do glasačkog mesta. Ovi birači, njih oko 105.000, kako tvrdi Navaljni, u 80 odsto slučajeva glasali su za Sobjanjina. Time je aktuelni gradonačelnik osvojio 80.000 glasova, što je veoma mnogo ako se zna da samo oko 30.000 iznosi razlika koja donosi pobedu u prvom krugu. Dalje, Navaljni tvrdi da je u pojedinim regionima, gde je opozicija imala poteškoća da organizuje posmatrače, Sobjanjin dobijao više od 67 odsto, čime je obezbedio dodatnih 37.000 „ukradenih“ glasova. Zato opozicionar zahteva da se provere zapisnici i ponovo prebroje glasovi upravo ove dve sporne grupe. I naglašava da zvanične izborne rezultate neće priznati sve dok se to ne učini. U celu priču uključila se i organizacija za posmatranje izbora „Golos“, za koju je dokazano da se izdržava sredstvima iz američkog državnog budžeta, najavljujući formiranje radne grupe koja će ispitati navodne zloupotrebe.

Niska izlaznost, tek 33,23 odsto, uticala je na ovakav izborni rezultat. Navaljni je uspeo da mobiliše sve svoje simpatizere da izađu i glasaju, dok su pristalice Sobjanjina „podbacile“. Sobjanjinovi birači bili su očigledno uljuljkani brojnim prognozama o njegovoj sigurnoj, lakoj i ubedljivoj pobedi, pa naprosto nisu ni izašli na birališta. Osim toga, navodi se da je on vodio klasičnu političku kampanju, sa presecanjima crvenih vrpci i posetama radnim kolektivima, dok je Navaljni koristio modernije metode, razumljivije mlađoj generaciji. Analize su pokazale da je za ovog prozapadnog revolucionara glasao i jedan deo starije populacije, do sada tradicionalno okrenute partiji vlasti ili komunistima, pa je to novi fenomen koji bi tek trebalo proučiti. Ipak, kandidat KPRF Ivan Meljnikov osvojio je 10,69 odsto, odnosno 248.294 glasova, dok su preostala trojica kandidata (Jabloko, LDPR i Pravedna Rusija), zajedno dobili manje od njega.

JURIŠ NA KREMLJ Međutim, koja je to pretnja kojom Navaljni maše u pravcu Kremlja? To se moglo dobro čuti na mitingu koji je organizovao u ponedeljak na Trgu Bolotnaja, na kojem je prisustvovalo tridesetak hiljada ljudi – 10 puta više nego što mu je gradska vlast odobrila. Navaljni je najpre poručio da se „na ovim izborima rodila politička opozicija“: „Mi ćemo biti vodeća politička snaga koja će se boriti protiv Jedinstvene Rusije. I mi ćemo ih pobediti. Pozivamo sve druge opozicione partije da nas slede. Nećemo stati, uključićemo celu Rusiju u projekat ‚Navaljni u svaku kuću‘. Skršićemo ovu lopovsku vlast u celoj zemlji. Radićemo sve dok ne pobedimo, jer niko u ovoj zemlji ne može da ih pobedi osim nas.“

Ono što, ipak, može više da zabrine, jesu njegove poruke kojima opet nagoveštava nasilni scenario. Poznat i po tome što je pre godinu dana najavljivao i „juriš na Kremlj“, ovog puta je lider opozicije dalje „razrađivao temu“. „Može doći i takvo vreme kada ću vas pozvati da učestvujemo u zabranjenim akcijama, da prevrćemo automobile, palimo baklje i ležimo na asfaltu. Tada ću vas direktno pozvati na takve akcije i biću tu sa vama. Znam šta bi trebalo da radimo dalje. Jednom sam rekao na mitingu da sam ja ‚mrežni hrčak‘ i da ću da pregrizem grkljane ovim skotovima. I složićete se – već sam im malo pregrizao grkljane sada! Mi znamo kako da našu političku mašinu pretvorimo u parnu mašinu koja će smrviti lopove iz ‚Jedinstvene Rusije‘“, uzvikivao je Navaljni, dok je masa skandirala – „Mi smo ovde vlast“.

Iz svega navedenog može se izvesti nekoliko zaključaka. U štabu Navaljnog su i pre izbora „znali“ da će izbori biti „pokradeni“. Šef izbornog štaba Leonid Volkov o tome je govorio još početkom septembra. To ukazuje da je Navaljni već imao spreman scenario za proteste i da su jedini „pošteni“ izbori za njega oni u kojima on pobeđuje. Ako bi, kojim slučajem, vlast priznala da Sobjanjin nije osvojio dovoljno glasova, u drugom krugu bi usledila dalja destabilizacija političke i bezbednosne situacije. A to je, zapravo, najvažniji cilj Zapada, sa kojim Navaljni već dugo održava izuzetno bliske odnose. Zato je malo verovatno da će Kremlj dopustiti takav razvoj događaja. Međutim, „fenomen Navaljni“ morao bi da posluži kao tačka preispitivanja dosadašnjeg načina delovanja ruske vlasti – jer situacija na terenu ukazuje da svakim danom ima sve više onih koji su već zaboravili kako se suverenitet i sloboda teško stiču, a lako gube. Zato ne bi trebalo potceniti pretnju Navaljnog.

[/restrictedarea]