Parada uslova /2/

Piše Nikola Vrzić

Ne samo što je „Parada ponosa“ uslov Evropske unije, već dobijamo i nova uslovljavanja Kosovom i Metohijom, ali i Vojvodinom

Jelko Kacin, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, potvrdio je prošlonedeljnu tvrdnju „Pečata“ da „Parada ponosa“, zakazana za 28. septembar, jeste (još) jedan od uslova Evropske unije Srbiji. A potvrđuje se, istovremeno, da će i drugi uslovi nastaviti da paradiraju ostacima naše države sve dok Srbija ne postane dovoljno mala da bi bila po meri naših evropskih prijatelja.

„‚Parada ponosa‘ nije uslov, niti bilo šta što EU nameće“, započeo je Kacin (u intervjuu „Danasu“) odgovor na pitanje o paradi kao uslovu, da bi već u nastavku samog sebe demantovao, razotkrivši da nije šija nego vrat: „Njeno održavanje, međutim, ima snažnu podršku u EU i državama članicama… Zabrana parade treću godinu zaredom bi se sigurno odrazila na otvaranje poglavlja 23 i 24 i probudila bi osnovane sumnje kod mnogih država članica.“

Ali šta je ovo razotkrivanje Jelka Kacina spram otkrića Rikarda Džozvijaka, obično veoma pouzdanog dopisnika „Radija Slobodna Evropa“ iz Brisela, da nam kao naknada za dosad ispunjene kosovske uslove slede novi kosovski uslovi. Pozivajući se na „trojicu visokorangiranih diplomata u Briselu“, on navodi da „Nemačka, uz koju je još nekoliko zemalja, radi na dobijanju podrške za predlog da pristupni pregovori sa Srbijom ne počnu čak ni u januaru 2014. godine“, te da je „2. avgusta članicama EU poslala čak i nezvanični radni dokument koji sadrži 9 ili 10 dodatnih uslova koje bi Srbija trebalo da ispuni pre početka pristupnih pregovora, a svi oni idu u pravcu mnogo brže dinamike potpune normalizacije odnosa sa Kosovom. Ispunjavanje tih uslova, ukoliko bi bili prihvaćeni, zahtevalo bi nemalo vremena, pa bi teško bilo da pristupni pregovori počnu pre jeseni iduće godine…“ Citira i jednog od svojih sagovornika, diplomatu koji mu je rekao „vrlo otvoreno: ‚Nemačka ne želi dalje proširenje EU i najbolje bi po njoj bilo da se i ne otvaraju pristupni pregovori sa Srbijom‘“.

[restrictedarea]

Sasvim u skladu sa ovime je i ocena poznatog nam nemačkog parlamentarca Andreasa Šokenhofa, donosioca onih sedam uslova koji (većinom) nisu ispunjeni. On je „Novostima“ rekao da „ima još mnogo otvorenih pitanja koje bi lideri obeju zemalja trebalo prethodno da reše“, da (čak) „ne bi želeo (ni) da spekuliše“ o tome da li će podržati otvaranje pregovora sa Srbijom „krajem decembra ili početkom januara“ ako „lokalni izbori na Kosovu budu održani u dobrim uslovima i bez poteškoća“, ali i da „mora da bude ustanovljen i konkretan pregovarački okvir, što takođe utvrđuje sva pravila za pitanja u procesu normalizacije između Srbije i Kosova. Velika Britanija i Nemačka su predstavile veoma dobar dokument u vezi s tim“. A dodatnu potvrdu svih ovih informacija i zlih slutnji moguće je pronaći i u tvrdnji neimenovanog „Politikinog“ izvora da „Berlin očekuje da se nastavi dijalog i postizanje novih sporazuma, tako da će insistirati da taj uslov bude i deo pregovaračkog okvira EU za pregovore o pristupanju Srbije“, kao i u saznanjima „Novosti“ da „naši zvaničnici kreću u diplomatsku ofanzivu kako bi ublažili tačke u pregovaračkom okviru EU. Tražimo podršku da Berlin izbaci formulaciju o dobrosusedskim odnosima sa KiM.“

Sve u svemu – pošto se sa popriličnom dozom sigurnosti usuđujemo da prognoziramo da će ofanziva Srbije protiv Nemačke imati efekat nasrtaja buve na slona – sumirajući dostupne informacije izvlačimo zaključak da je jedino još nerešeno pitanje kada će nam biti izručeni novi kosovski uslovi – čim pregovori o učlanjenju Srbije u EU otpočnu, u sklopu Poglavlja 35 ili pak i pre toga, kao uslov za otpočinjanje ovih pregovora.

Ali ni to nije sve, što nas vraća na Jelka Kacina koji nam je dao na znanje da nam uslovi za EU neće biti samo ponosni gejevi i Kosovo i Metohija, već i Vojvodina. Ocenio je, naime, da je, „imajući u vidu predstojeće pregovore o članstvu Srbije u EU, ovo pravi trenutak za otvaranje pitanja ustavnog i zakonskog uređenja autonomije Vojvodine“, pošto je „trenutni okvir autonomije neizvestan i nejasan“… Reakcije Zorana Babića, šefa poslaničke grupe SNS-a u Skupštini Srbije („Mislim da sada nije pravi trenutak da se otvori pitanje ustavnog i zakonskog uređenja autonomije Vojvodine“), potpredsednice SPS-a Dijane Vukomanović („Uređenje Vojvodine je sasvim legitimno pitanje o kojem mi, na nivou Odbora za evropske integracije, redovno raspravljamo, i sa evropskim parlamentarcima i između sebe“), i, ponajviše, ministra pravde Nikole Selakovića („U ovom trenutku bilo bi uputno razmišljati o izborima u Vojvodini, a onda razgovarati o svemu ostalom, pa i o ustavnom položaju pokrajine“), predstavljaju žalosno svedočanstvo da nema tog uslova njihovih evropskih prijatelja koje naši vlastodršci – i najveći deo opozicije – nisu spremni da ispune, samo ako im se uslov postavi u pravom trenutku. Do poslednje stope Srbije.

[/restrictedarea]