Ljubav prema naciji ili „metafora više pravde“

Piše Zoran Milošević

Analitičari u ovoj evropskoj zemlji tvrde kako „nacionalizam može biti metafora više pravde, jer podaci govore da je najviše ljudi umrlo štiteći svoju otadžbinu“; izvesno je i da posle iskustava naroda Evrope, posebno politike neoliberalizma i stvaranja EU, sada dolazi do renesanse nacionalizma

Temeljni uzrok jačanja francuskog nacionalizma, kako ističu analitičari, jeste „licemerna francuska elita“. Svojim licemerjem ona je omogućila pojavu Marin le Pen, vođe Nacionalnog fronta koja je, prema anketama, jedna od tri najpopularnija političara Francuske. Naime, francuski list „Frans soar“ naručio je od agencije „Ifop“ sociološko istraživanje koje je pokazalo da je više od 20 odsto građana Francuske spremno da glasa za Marin le Pen, dok bi, prema istraživanjima Instituta „Harisa“ (po narudžbini „Parizijena“), za Marin le Pen glasalo 23 odsto birača Francuske, a za dvojicu njenih potencijalnih protivkandidata po 21 odsto, ukoliko bi se izbori održali u momentu sprovođenja ankete 2012. godine.

 

ŠIRENJE FRONTA Nacionalni front osnovao je Žan-Mari le Pen u oktobru 1972. godine, kao alternativu socijalistima; prvi uspeh na izborima ostvario je tek 10 godina od osnivanja, stekavši 10 mesta u Evropskom parlamentu 1984. godine i 35 mesta u nacionalnoj Skupštini 1986. godine; 2002. Žan-Mari le Pen, lider Nacionalnog fronta, osvojio je 16,86 odsto glasova na predsedničkim izborima; od 2000. godine Nacionalni front u Francuskoj je jedna od tri najuticajnije partije; u martu 2010. u svih 26 regiona Francuske održali su se lokalni izbori. Na njima je Nacionalni front osvojio dva miliona glasova ili 9,17 odsto glasova izašlih birača; u januaru 2011. lider partije postaje ćerka osnivača Marin le Pen (42 godine), majka je troje dece i razvedena; od tada, broj Francuza koji žele da se učlani u Nacionalni front raste svakim danom. Svake nedelje u Nacionalni front se učlani u proseku oko 2.500 ljudi, a emisije u kojima učestvuje Le Penova imaju rekordan broj gledalaca (u proseku 3,3 miliona).

Politički program Nacionalnog fronta Francuske zasnovan je na obustavljanju prijema imigranata iz neevropskih država i postrožavanju davanja francuskog građanstva, pre svega, muslimanima; na povratku iskonskim vrednostima, ograničavanju abortusa, očuvanju tradicionalnih hrišćanskih vrednosti, te prekidu sprovođenja politike multikulturalizma; na sprovođenju protekcionističke politike kada je u pitanju francuski biznis; na odustajanju, odnosno borbi protiv evropskih integracija i povratku nacionalnog suvereniteta koji je uzurpirao Brisel.

Sve to je otvorilo pitanje u celoj Evropskoj uniji: zašto je rejting nacionalista poslednjih godina tako porastao, posebno u Francuskoj?

Francuski Nacionalni front je velika i uspešna desna partija u Evropi. Front je najveći uspeh doživeo 2002. godine, kada je u drugom krugu predsedničkih izbora, u konkurenciji sa Žakom Širakom, osnivač Nacionalnog fronta Žan-Mari le Pen dobio 17,90 odsto glasova izašlih birača, pobedivši sve kandidate osim Žaka Širaka, tadašnjeg predsednika. To je značilo da je francuski nacionalizam dobio novi vetar u jedra.

[restrictedarea]

Došlo je do smene na čelu partije 16. januara 2011. godine, pošto je osnivača partije zamenila njegova ćerka, harizmatična Marin le Pen. I to je bio najveći uspeh Nacionalnog fronta od osnivanja. Marin le Pen je uspela da delimično izmeni glavni sadržaj partijske ideologije. Marin je pravnik po obrazovanju, u svemu primer uspešne žene. Širi optimizam i ubedljivo širi ideologiju partije. Kao i njen otac, ona ističe da nije sistemski političar koji se bori protiv tradicije svoje države i tradicionalne elite. Naprotiv, svoje vrednosti upravo crpi iz te tradicije i štiti tradicionalnu elitu Francuske. Takođe, Marin le Pen se ne plaši da govori o svim „neprijatnim“ temama koje drugi političari izbegavaju. Time je manifestovala hrabrost, inače nesvojstvenu francuskim političarima. To su, pre svega, teme o imigrantima, kriminalu među doseljenicima, rast islamskog fundamentalizma i problem zavisnosti od evra.

Pored toga, francuski nacionalisti se bore za očuvanje nacionalnog suvereniteta u okviru evropskih institucija, te da evropske integracije uvaže naciju, a ne da je ruše. To su dva elementa koja razlikuju francuske nacionaliste od ostalih političkih partija (koje ćute i o imigrantima i o nepravednim evropskim integracijama).

Posle dolaska na čelo partije, Marin le Pen je svoj prvi test imala na lokalnim izborima 2011. godine, na kojima je Nacionalni front osvojio 15,26 odsto glasova birača (na prethodnim 12 odsto), dok je na predsedničkim izborima osvojila, kako smo naveli, 17,90 odsto glasova birača.  Analitičari su tokom razmatranja njenog uspeha na izborima zaključili da je to zbog toga što Marin le Pen uvek stvari nazove pravim imenom. Ona opisuje stanje u Francuskoj pojmovima koji odgovaraju stvarnosti. Druga novina u nastupu Marin le Pen je što apsolutno ne primenjuje opšteprihvaćenu političku retoriku koju su stvorile politički korektne partije levice, retoriku koja nema ništa zajedničko sa realnim životom običnih građana. Na primer, ukoliko se govori o podacima da u sredinama imigranata ima više kriminala nego u drugim sredinama, ona to direktno izgovara bez uvijanja u „politički korektne“ pojmove i rečenice.

 

GUBLJENJE SUVERENITETA Tokom predsedničkih izbora Marin le Pen je jasno stavila do znanja da je njena partija protiv evra, odnosno da je za vraćanje nacionalne valute – franka. Prema njenom mišljenju, stvaranje EU i jedne valute dovelo je do gubljenja nacionalnog suvereniteta; on je prešao u ruke evropske tehnokratije i birokratije, koja se otuđila od građana i svojom politikom nanosi veliku štetu Francuzima. Prema mišljenju Marin le Pen, globalizacija i Evropska unija, kao i njeno dalje širenje, u svom korenu nose konfliktnost, jer u sferi rada donosi prestroge zakone, dovode do uvećane konkurencije i do zavisnosti od novih resursa.

Posebna tema su muslimani u Francuskoj. Struktura muslimanskih zajednica u Francuskoj je takva da predstavlja izvor konfliktnosti i u uslovima globalizacije dovodi, prema mišljenju Marin le Pen, do nekontrolisanog naseljavanja stranaca. Marin le Pen kritikuje, pored imigracione politike, i etno-kulturnu politiku francuske države. Prema njenom mišljenju, politika asimilacije imigranata zamenjena je politikom integracije, a zatim je i ova politika prestala da se sprovodi, jer vlasti nisu uspele da ostvare kontakt sa imigrantima i uključe ih u svoje programe. Aktuelna etno-kulturna politika dovodi do stvaranja geta u kojima cvetaju kriminal i trgovina narkoticima.

Nacionalni front traži da se naturalizacija doseljenika vrši tako što će se prijem u državljanstvo usloviti prijemom duhovnih vrednosti Francuza, tradicije i običaja. Zatim, moraju naučiti francuski jezik i principe koji su osnova francuske civilizacije. Pri tom, Marin le Pen mnogo „mekše“ nastupa, jer ističe da nije protiv islama, već samo protiv islamskog fundamentalizma. Tako izbegava rasistički kontekst. Ona, doduše, ne krije da misli da islam nije u skladu sa francuskim vrednostima, te da oni koji dolaze iz islamskih zemalja pre prijema građanstva moraju da se odreknu ove religije.

Marin le Pen nudi i rešenje za nelegalnu imigraciju. To su povećanje kontrole granica, ukidanje dvojnog državljanstva, ukidanje davanja državljanstva po automatizmu za one koji su rođeni u Francuskoj, te pojačanje investicija u Africi i Bliskom istoku da bi se potencijalni imigranti zaustavili od puta u Francusku, otvaranjem radnim mestima u njihovim državama.

 

NE – MULTIKULTURALIZMU, DA – ASIMILACIJI Što se tiče Evropske unije, Marin le Pen smatra da aktuelna briselska politika multikulturalizma vodi ka multikonfliktima. Kao argumente navodi Kosmet i Liban. Naime, na Kosmetu su Srbi dali sva prava Albancima, a sve se okrenulo tako što su se oni organizovali protiv države koja ih je odnegovala. Zato ne bi trebalo hraniti multikulturizam, već ponovo uvesti asimilaciju kao metod rešavanja pitanja doseljenika. Ovi politički stavovi Nacionalnog fronta i njenog lidera, Marin le Pen, nailaze na podršku autohtonih Francuza, jer je ona uspela da te stavove upakuje u civilizovanu formu. Na taj način Nacionalni front ima šanse da postane jedna od najvažnijih partija Francuske.

Tomislav Sunič na portalu „aljans.by“ govori o padu i veličini nacionalizma, i kaže da nacionalizam može biti metafora više pravde. Prema statističkim podacima, najviše ljudi je umrlo štiteći svoju otadžbinu. No, posle različitih iskustava naroda Evrope, posebno politike neoliberalizma i stvaranja Evropske unije, došlo je do renesanse nacionalizma. „Liberalni put koji je vodio Evropu proteklih godina izgubio je smisao posle kraha komunističke alternative.“ Birokratski pritisak Brisela i desuverenizacija nacija dovela je do toga da narodi ponovo zatraže svoje mesto pod Suncem, pri čemu tumačenja da je to samo zbog ekonomske krize „ne pije vodu“. Postoje i drugi, takođe važni razlozi. Nacionalizam time ulazi u treću fazu svog postojanja, svoje istorije. U kojem će smeru krenuti savremeni nacionalizmi, progresivnom ili regresivnom, veliko je i važno pitanje na koje nema ni brzog, ni jednostavnog odgovora.

[/restrictedarea]