Rotšild protiv Putina

Piše ZORAN MILOŠEVIĆ

Da li podrška Hodorkovskom ima za cilj da spreči hapšenje ostalih Rotšildovih marioneta u Rusiji: Abramoviča, Fridmana, Vekselberga i drugih?

Svaki dan desetine novinara piše o zatvoreniku Mihailu Hodorkovskom, nekada vlasniku naftne kompanije JUKOS – članci su listom pozitivni i u njima je Hodorkovski predstavljen kao žrtva. Prema ruskim izvorima samo od 24. do 30. juna 2013. godine objavljeno je 247 članaka u najčitanijim novinama. U pravnoj državi i državi gde se poštuje novinarski kodeks ni jedan medij ne bi smeo da uzme u zaštitu čoveka koji je pravosnažnom sudskom presudom osuđen na kaznu zatvora.

SVETAČKI, NEMA ŠTA! Portal «kungurov.livejournal.com» navodi da je Hodorkovski glavna tema u novostima, blogovima, na Ju tjubu; na televizijama isto – Hodorkovski se spominje češće nego Putin. Tako je Hodorkovski u Rusiji postao mit, a u prilog tome kako se mit stvara govori činjenica da je književnik Akunjin koji piše o „svetom velikomučeniku Hodorovskom koji strada zbog naših grehova“ u vreme hapšenja Hodorkovskog išao u deveti razred osnovne škole. „Beli“ mit o Hodorkovskom stvaraju liberalni intelektulaci, a Akunjin je deo tog tima. No, „velikomučenik Hodorovski“ kada je postao „vlasnik“ JUKOSA, odmah je smanjio plate zaposlenima za 30 odsto, a kada su radnici zapretili štrajkom njegov odgovor je bio: „Dajte otkaz, radnici iz Moldavije i Belorusije rade za dva puta manje plate“! U intervjuu poznatim ruskim novinama „Vzglяd“ tim povodom Hodorkovski je rekao: „Neka radnici idu kuda žele, dovešću Kineze, pet-šest hiljada ljudi, i oni će raditi za kopejku dnevno“! Svetački, nema šta?

No, kampanja podrške Hodorkovskom traje već 10 godina. Uz pomoć medija Rotšildi „obuzdavaju“ Putina da im ne nacionalizuje kriminalom stečene kompanije u Rusiji i ne pohapsi njihove marionete. Ogroman novac Rotšildi plaćaju za ovu medijsku kampanju podrške Hodorkovskom. Za JUKOS je Rusija Rotšildima platila 53 milijarde dolara dok Rotšilodve ruske kompanije plaćaju informativnu kampanju protiv Putina.

[restrictedarea]

Ruska vlada je svojevremeno angažovala nekoliko vodećih profesora ekonomije, a među njima i Katasonova, da istraže ofšor firme kojima je pripadao JUKOS. Zaključak je bio frapantan. Stvarni vlasnik, došlo se do saznanja, bio je Jakob Rotšild, a Hodorkovski (formalni vlasnik) samo marioneta, navodi portal „videocontroler.livejournal.com“. Ovo su potvrdili i drugi izvori, pa su ruski istražitelji došli i do Ugovora sklopljenog između Mihaila Hodorkovskog i lorda Džekoba Rotšilda u kojem je rečeno, da ukoliko prvi bude na neki način onemogućen da rukovodi kompanijom, akcije JUKOS-a (53 odsto) prelaze u vlasništvo Rotšilda, što, drugim rečima potvrđuje tezu da je Hodorkovski bio samo formalni vlasnik kompanije.

Ruska vlada je iz ovoga izvukla sledeće zaključke: JUKOS nije bio poklonjen, već prodat Rotšildima, ali novac nije dat državi, već Borisu Jeljcinu, tadašnjem predsedniku Ruske Federacije. Drugo, Rotšild je istom metodom kupio i ostale kompanije, a među njima i one koje je navodno kupio Abramovič. U to vreme Abramovič se bavio sitnim preduzetništvom, ali je poznavao Jeljcina, te je ukazom njemu predat SIBNJEFT (Sibirska nafta). Stvarni vlasnik SIBNJEFT-a je klan Rotšilda, kao i mnogih drugih ruskih kompanija. Treći i možda najvažniji zaključak je da su svi ovi „vlasnici“ ruskih kompanija na čelu sa sada zatvorenim Hodorkovskim ušli u politiku pokušavajući da kreiraju državnu politiku ili bar utiču na nju. Hodorkovski je najviše uradio. Međutim, realno, ti ljudi nisu samostalne i autentične političke pojave, već produžena ruka Rotšilda.

 POVRATAK ROTŠILDA U RUSIJU Interesantna je i činjenica da su Rotšildi prikrivajući se iza parola o demokratiji, civilnom i otvorenom društvu preko svojih kompanija finasirali ruske političke lidere, partije, novinare, naučnike, književnike. Filozofija Rotšilda je jednostavna: „Ko kontroliše novac i resurse u nekoj državi, on je apsolutni ‚vlasnik‘ ljudi u njoj, a time kontroliše i političke procese“, navodi portal „www.iht.com“. Zato Rotšildi, pre svega, stavljaju pod kontrolu vodeće kompanije i banke u nekoj zemlji. Ni Rusija nije izuzeta iz ove strategije. Natan Rotšild (1777-1836) je rekao da „Ko kontroliše štampanje novca, kontroliše vladu“, pa su shodno tome, važni i političari, odnosno kontrola nad njima. Smatra se da su na kraju XIX veka Rotšildi kontrolisali polovinu svetske ekonomije, ističe u svojoj knjizi Lev Gunin „GULAG of Palestine“, objavljene u Kanadi 1995. godine.

Doktor političkih nauka i član Akademije geopolitičkih problema Rusije V. Pavlenko za portal „globalconflict.ru“ piše da Rotšildi u Rusiji imaju svu Jeljcinovu predsedničku „porodicu“ (misli se na saradnike), ali i kontrolu nad oligarsima Deripaskom, Potaninim i Prohorovim, kao i liberalima na čelu sa Čubajsom (trenutno je član saveta direktora globalne banke  „JP Morgan Chase“). Sa ove strane dolazi finansijska i svaka druga podrška „obojenim (belim) revolucionarima“ u Rusiji koji proželjkuju smenu Putina.

 

Javnosti je poznato da je Hodorkovski u zatvoru, na osnovu pravosnažne sudske presude. Ustanovljeno je da je kompanija Hodorkovskog JUKOS, između ostalog, davala novac za finasiranje tzv. nevladinog sekotra, političara i partija, novinara, naučnika, književnika i drugih ljudi koji su se borili protiv novog predsednika Rusije V. Putina. No, i kada je Hodorkovski uhapšen finansiranje nije prekinuto, jer novac nije davao Hodorkovski već Rotšildi.

Istorija Rotšilda je dugo bila skrivena, ali od 2009. godine postalo je poznato da je začetnik imperije Rotšilda, Natan, početni kapital stekao trgovinom robovima. Ovo je potvrdio i poznati ruski političar Javlinski (videti njegov portal „www.yavlinsky.ru“) koji je radio u banci Rotšilda. Kada je Javlinski stekao poverenje saradnika u banci rekli su mu tajnu koja u tom momentu nije bila dostupna javnosti. U banci je vladalo uverenje da države i njihove institucije prolaze, a samo Rotšildi traju već stolećima. U tom smislu ruska vlada je bila iznenađena saznanjem da su upravo Rotšildi finasijeri ogromne kampanje u ruskim i svetskim medijima kojom predstavljaju Hodorkovskog kao žrtvu političke presije režima Putina. Putinu je jasno, na osnovu nalaza službi bezbednosti i eksperata da kampanja podrške Hodorkovskom ima za cilj da se spreči hapšenje ostalih Rotšildovih marioneta u Rusiji: Abramoviča, Fridmana, Vekselberga i drugih.

Osnivač britanskog (kasnije američkog) klana Rotšilda, Natan Majer stekao je kapital, kako navodi portal „newsru.com“ trgovinom robovima. Interesantno je da je Natan Majer Rotšild imao reputaciju žestokog protivnika ropstva. Međutim, britanski Nacionalni arhiv je nedavno omogućio uvid u dokumenta iz kojih se vidi da se Natan Rotšild obogatio trgovinom robovima, a novac potom uložio u bankarski sektor. Natan Rotšild je posle formalne zabrane Velike Britanije 1830. godine da se trguje robovima nastavio posao uz prećutnu saglasnot vlade dajući kredite onim ljudima koji su to radili. Ova činjenica može imati značajne posledice za Rotšilde, jer je u SAD veoma moćan pokret za naplatu odštete (kompenzacije) potomcima robova.

Iako je danas poznata uloga Rotšilda u izazivanju komunističke revolucije u carskoj Rusiji, ubistvu carske porodice, ubistvu na hiljade Rusa, kao i o drugim nečasnim delima usmerenim protiv Rusije i ruskog naroda, Rotšildi, kako navodi portal „matveychev-oleg.livejournal.com“ su uspeli da se „vrate u Rusiju“ okolnim putem, tačnije preko Nadzornog odbora „UC Rusal“ (RUSAL – kompanija koja se bavi proizvodnjom aluminijuma i proizvoda od ovog metala). N. Rotšildu se pripisuje izjava „Vratio sam Rotšilde u Rusiju“. Ovaj Rotšild kontroliše Deripasku (ključni akcionar RUSAL-a) i V. Potaninima (suvlasnika „Nornikla“), koji planira da institucionalizuje Savet direktra „Nornikla“ u koji bi ušli ključni Rotšildovi ljudi, ali za sada bez uspeha.

Jasno je da se bitka za Rusiju vodi i u samoj Rusiji, pre svega preko kontrole njenog bogatstva. Zato Rotšildi žele da se vrate u ovu državu. Ključno pitanje je koji je sledeći potez predsednika Rusije Vladimira Putina?

Do Rusije preko Srbije

Rotšildi u Rusiju ulaze i preko Balkana, procesom kojim upravlja NATO. Prepreka na tom putu bila je Srbija no Rotšildi su preko Karlaj grupe (Carlyle Group) prisutni na ovom prostoru dok su politički deo razbijanja Jugoslavije i Srbije obavili preko Međunarodne krizne grupe (the International Crisis Group) koju vodi Rotšildov čovek Džordž Soroš, glavni organizator obojene revolucije u Srbiji, Gruziji, Ukrajini. Karlaj grupa i Međunarodna krizna grupa su decenijama podržavali Albance i sprovodili agresivnu politiku prema Srbima.

[/restrictedarea]