Petar ISKENDEROV: Kosmetski Srbi nisu poslušali Beograd

Odluka rukovodstva kosmetskih Srba da bojkotuju predstojeće novembarske izbore za lokalne organe vlasti na Kosovu i Metohiji, prevodi na novu ravan situaciju u trouglu Beograd-Priština-Brisel. Pozvavši jednoglasno da se ne izađe na glasanje, na svom zasedanju u Zvečanu, poslanici lokalne skupštine su zapravo glasali o nepoverenju prema kosovskoj politici, ne samo EU, nego i Srbije. U suštini to znači dezavuisanje izjava rukovodstva Srbije kako ono u potpunosti podržava svoje sunarodnike na Kosmetu.

Pritisak koji zvanični Beograd poslednjih dana vrši na kosmetske Srbe kako bi ih ubedio da pristanu da izađu na izbore, zaista je bez presedana po svom karakteru. Kulminaciju je predstavljao sastanak lidera kosmetskih Srba sa predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem, na kojoj je šef države podvukao da je “učešće na izborima – najbolji vid borbe za državne i nacionalne interese Srbije na Kosmetu”. Sa svoje strane, prilikom posete Kosovskoj Mitrovici, predsednik vlade Ivica Dačić je izjavio da će formiranje Zajednice srpskih opština na principima statusne neutralnosti na Kosmetu postati “glavni način” borbe za nacionalne interese.[1]

Međutim, ogromni pritisak nije doneo željeni rezultat. Preovlađujuće mišljenje kosmetskih Srba o izborima, a ujedno i savetima/zahtevima Beograda, možda je najpreciznije izrazio jedan od njihovih lidera – Slavko Stevanović: “Mi ne želimo sukob sa Beogradom, ali ne možemo da prihvatimo takav savet, jer je naše učešće na izborima u suprotnosti sa Ustavom Srbije.”[2] Istovremeno su poslanici srpske Skupštine Kosova i Metohije oštroj kritici podvrgli Ustavni sud Srbije zbog nesposobnosti da se izjasni povodom usklađenosti Briselskih sporazuma sa glavnim zakonom zemlje. Slična pozicija najvišeg sudskog organa, po njihovom mišljenju, nanosi “nepopravljivu političku i pravnu štetu” interesima zemlje i njenih građana.[3]

Kakve će posledice imati odluka kosmetskih Srba o bojkotu lokalnih izbora na Kosmetu (razume se, ukoliko u narednim nedeljama ta odluka ne bude preinačena)? Sudeći po informacijama kojima raspolažemo, u rukovodstvu EU su više nego ozbiljno doživeli reakciju kosmetskih Srba. Anonimni izvori iz Brisela ističu da smatraju učešće kosmetskih Srba na glasanju 3. novembra po biračkom spisku koji je donela Priština, “kamenom temeljcem” svih do sada postignutih sporazuma između Beograda i Prištine. Slično glasanje – u čiju neizbežnost u Briselu nisu sumnjali do poslednjeg trenutka – treba da bude glavna i završna cigla u zdanju samoproglašene kosovske nezavisnosti.Razlog je jednostavan, premda prilično jezuitski: pristanak kosmetskih Srba da igraju po pravilima Prištine automatski čini besmislenom svaku diskusiji u Beogradu oko priznavanja ili nepriznavanja Kosova. Jednostavno zato što se tada neće imati šta i ko “ne priznati”. A odmah po pristanku Srbije da prizna Kosovo, po zapadnim računicama, iz zagrada će izaći i Rusija. U ovome se i ogleda tajni etapni plan, zbog koga je bio i potreban aprilski sporazum: prvo iz igre treba izbaciti kosmetske Srbe, potom Beograd i srpske patriotske snage i na kraju Rusiju.

I odjednom, plan je zaustavljen. Kosmetske Srbe nije privukla čak ni “velikodušnost bez presedana” od strane “Centralne izborne komisije Kosova” – koja im je ponudila i mogućnost glasanja izvan granica Kosova. Tim pre što Enver Hodžaj, šef spoljnopolitičkog odela samoproglašene “Republike Kosovo”, nije propustio da primeti da će uprkos tome glasanje proteći “na osnovu kosovskog zakonodavstva.”[4]

Izgleda da je upravo poslednja okolnost postala odlučujuća za kosmetske Srbe, koji svoje učešće na sličnom glasanju smatraju kao izdaju Srbije i Ustava Srbije. I sada celokupna višestepena kosmetska konstrukcija Zapada visi o koncu. Jer ako desetine hiljada kosmetskih Srba izađu iz te konstrukcije, tada se ne može govoriti o “konačnom rešenju” za Kosovo i Metohiju. A u nezavidnom položaju će se naći i sadašnje rukovodstvo Srbije. Ono će biti prinuđeno da praktično prizna, kao prvo, da su sporazume sa Prištinom potpisivali iza leđa kosmetskih Srba i ne uzimajući u obzir njihove interese. A kao drugo, da srpska vlada nema realne poluge kojima može uticati na Kosovsku Mitrovicu. I jedno i drugo je veoma opasno po politički imidž vladajuće koalicije i lično predsednika Nikolića.

Ne treba uopšte sumnjati da će u danima koji slede, još više porasti pritisak na kosmetske Srbe, kako iz Prištine, tako i iz Beograda. Tonalitet tom pritisku već je dao Nenad Rasić, Ministar za rad i socijalna pitanja u “kosovskoj vladi”. On je pozvao kosmetske Srbe da uzmu učešće na predstojećim izborima, kako ne bi ugrozili “osam miliona ljudi u Srbiji”.[5] Smisao je više nego jasan: zbog tvrdoglavosti kosmetskih Srba, Beograd će morati platiti “kočenjem” svoje kandidature za prijem u EU.

Dozvolimo da je tako. Ali zar nije sudbina njihovih sunarodnika važnija od integracija u ovu ili onu organizaciju – čak i u tako “prestižnu” kao što je EU? Premijer Srbije Ivica Dačić već je obećao da će izvršiti “personalne promene” u srpskim strukturama na Kosovu i Metohiji zbog njihove politike, koja po njemu, protivureči “državnim interesima Srbije”.[6] Međutim, da li slična birokratska premeštanja mogu rešiti sam kosmetski problem. Pored toga, glavno pitanje i dalje ostaje otvoreno: koliko državnim interesima Srbije uopšte odgovara pristupanje Srbije Evropskoj Uniji – tim pre ako se to radi po cenu ključnih ustupaka po pitanju Kosova i Metohije?