O neprijateljskom delovanju i negativnim pojavama na Kosmetu

Arhiv Srbije, f. CK SKS 1956-1972, Izveštaj je za potrebe IK CKS pripremio Vojin Lukić, republički sekretar za unutrašnje poslove Srbije (bez datuma na dokumentu, ali je po svemu sudeći reč o 1962. kada je i bila sednica CKCKS)

(Izvod iz knjige Slavenka Terzića „Stara Srbija (XIX-XX vek) drama jedne civilizacije“ u izdanju „Pravoslavne reči“ i „Istorijskog instituta Beograd“, nagrađene „Pečatom vremena“ za 2012. godinu)

IV
PRITISAK NA ŽIVALJ SRPSKE I CRNOGORSKE NACIONALNOSTI SA TENDENCIJOM DA SE ISELE IZ OVE OBLASTI

Odmah u početku naglasićemo da nemamo potpun pregled koliko se stanovništvo srpske i crnogorske nacionalnosti u poslednje vreme iselilo. Međutim, sama činjenica da se stanovništvo ovih nacionalnosti stalno iseljava – dobrim delom zbog pritiska koji se na njega vrši, pokazuje da se radi o ozbiljnom političkom problemu.
U selima gde zajedno živi stanovništvo srpske, crnogorske i šiptarske nacionalnosti, šovinizam i netrpeljivost u stalnom su porastu. U većini naselja šiptarski živalj je u brojčanoj većini, pa samim tim i fizički pritisak i druga maltretiranja vrše se od te nacionalnosti prema nacionalnostima koje su u manjini.
Pritisak se vrši u raznim formama, počevši od stalnih pretnji – psihičkog pritiska, do fizičkih napada, namernog uništavanja dobara, nezakonitog prisvajanja nepokretnina i tome slično. Pritisak se vrši i na lica šiptarske nacionalnosti koja hoće da kupe nepokretnosti od lica srpske i crnogorske nacionalnosti, sa tendencijom da se naseljenici prisile da nepokretnine prodaju u bescenje, i to samo onim licima koja na određeno domaćinstvo vrši pritisak . Koliko se u tome otišlo daleko i koliko su se lica koja vrše pritisak osilila, najbolje će pokazati primer ako navedemo da se pritisak vrši i na porodice lica koja se nalaze sa službom u resoru unutrašnjih poslova na teritoriji Kosmeta, kao i na porodice aktivnih oficira JNA.
Gro naseljeničkog življa koji se na Kosmet doselio posle Prvog svetskog rata, 1941. godine proteran je sa ove teritorije. Posle rata oko dve trećine izbeglih porodica nisu se ni vratile na ovo područje.
Jednom broju naseljenika nije vraćena ni zemlja koju su uživali pre rata. U zamenu su im date neobradive površine i na taj način su dovedeni u tešku ekonomsku situaciju.
Na naseljenički živalj vrši se pritisak u vidu pretnji (govori im se da će Kosmet uskoro biti pripojen Albaniji i da će tada za Srbe i Crnogorce ponovo nastati 1941. godina, kada će svi biti istrebljeni), kao i pritisak pod vidovima kao što su ovi: puštanja stoke da uništava letinu, seča šume, voćnjaka, vinograda, zabranjuje im se upotreba poljskih puteva, preoravaju međe, skreće voda sa kanala za navodnjavanje, zabranjuje puštanje stoke na pašu na seoske utrine. A bilo je i slučajeva zagađivanja pijaće vode u bunarima, zatvaranje stočnih pojila, zabranjivanje omladini da peva pesme na srpskom jeziku kada prolazi pored kuća pripadnika šiptarske nacionalnosti, fizičko napadanje, silovanje ženske dece i tome slično. Karakteristično je da u poslednje vreme najveći broj pritisaka, kao što su napred navedeni, čine maloletnici (14-19 godina), koji se na takve radnje nagovaraju od strane roditelja, sa namerom da bi izbegli krivična gonjenja.
Za poslednje dve godine sa ove teritorije, prema nepotpunim podacima, iselilo se preko 500 porodica srpske i crnogorske nacionalnosti. Samo sa teritorije koju obuhvata Ispostava Gnjilane, iselilo se 117 porodica, (daleko veći broj vrši pripreme za iseljenje). Sa teritorije koja obuhvata Ispostava Peć do sada se iselilo 356 porodica, od kojih sa područja N00 Istok 121 porodica. Najjači pritisak vrši se na naseljenički živalj na području opština Podujevo, Drenica i Đakovica. Poslednjih godina iz većeg broja sela sa područja Drenice iselili su se svi naseljenici. Kakvo je stanje na teritoriji bivšeg sreza Đakovica pokazuje ovaj podatak: pre rata na području ovog sreza živelo je oko 4.500 naseljeničkih porodica. Danas ih živi oko 300, od kojih 80 odsto vrši pripreme za iseljenje i verovatno će se u toku naredne godine svi iseliti.
Navešćemo jedan broj primera iz kojih će se videti kakve se sve vrste pritisaka vrše i u kojim oblicima na naseljenike.
Iz sela Odenovca iselio se Petrović Kosta, iz razloga što mu je sprečavano da koristi pijaću vodu, zabranjivan prolaz seoskim putem i na imanju stalno nanošena poljska šteta.
Iz istog sela iselio se Jovanović Dragoljub, jer mu je stalno nanošena poljska šteta, vršen pritisak na porodicu (pokušaj silovanja žene), i tome slično. U istom selu Ramon i Feta Baša zaorali su srpsko groblje.
Iz sela Korenite iselio se Stanko Paunović, jer su mu Avdulj Velija i Denun zabranili da se koristi seoskim putem. Paunović je navedeno tužio sudu, koji je doneo odluku da se put mora otvoriti, posle čega su Denun i Velija počeli Paunoviću da prete ubistvom, zbog čega se i iselio.
U istom selu Isa Ćazim i Ahmet Duraku sagradili su kapiju na seoskom putu, zatvorili ga da se ne bi mogao koristiti u pravcu zaseoka, gde žive porodice srpske nacionalnosti (to je jedini put koji vodi u ovaj zaselak, a otvoren je tek po odluci suda). Iz ovog sela do sada se već iselio najveći broj naseljeničkih porodica zbog pritisaka koji se na njih vršio.
U selu Vlašnji Vesalj Vebija i njegova porodica vršili su svakodnevni pritisak na Milenković Savu, uništavajući mu vinograd, voćnjak, šumu i poljske useve. Kada se Milenković iselio, Vebija je njegov voćnjak prisvojio bez ikakve nadoknade. Isti sa porodicom vrši pritisak i na Rusimović Nikolu. Prošle godine istovario je jednu gomilu kamenja u njegovu baštu, a kada je Rusimović postavio pitanje zašto to radi, Vebija je zahtevao da mu Rusimović proda baštu, na šta je ovaj pristao, ali mu je onda Vebija odredio i cenu po kojoj mora da mu proda baštu.
Iz sela Velikenca iselio se Jašović Milija. Na Jašovića se vršio pritisak od strane Idriza Ramadana. Jednom prilikom Jašović je pokušao da istera sa svoga imanja Idrizovu stoku, ali je tada bio fizički napadnut od strane Idriza i njegovih sinova. Jašović je zbog toga podneo tužbu sudu, ali je proces izgubio, jer su svi svedoci šiptarske nacionalnosti svedočili u prilog Idriza, pa je Jašović za minimalnu sumu u odnosu na vrednost morao da proda imanje i da se iseli.
Kljakić Idriz, iz Komorana, inače neprijateljski nastrojen, zahtevao je od Grubor Lazara, pred ostalim članovima porodice, da mu pored imanja proda ženu i maloletnu devojčicu, jer su one, navodno, navikle da žive u toj kući, a on ima dovoljno novca da i njih kupi.
Smailj Daut, iz Čikatova, šumar, prilazi naseljeniku Stojnić Jovi i pita ga zar se još nije iselio, kazavši mu da je poželjno da to što pre učini, jer će mu docnije biti kasno ili će na glavu morati da stavi belu kapu, pa je bolje da što pre beži.
Dana, 15. avgusta 1961. godine, upali su u voćnjak Savić Spasoja, Kelmendi Raždija i Uka Beha i počeli da ga lome. Kada se Savić tome usprotivio, navedeni su ga fizički napali i pretukli. Ovo je primetio njegov komšija Đinđić Milorad i pošao u stanicu NM da traži zaštitu. Kada su navedeni primetili da Đinđić ide u stanicu NM da ih prijavi, presreli su ga, premlatili i zapretili mu da ne sme da ih prijavi stanici Narodne milicije. (Beha je kažnjen sa 12 dana zatvora).
Beriša Rahman napao je patrolu NM, vičući: „Svi ste vi, milicioneri, banditi. Šta vi hoćete?“ Rekao je da će on Srbima, koji kod njega rade na vršalici, dati samo parče hleba da mogu da prežive, dok komunistima neće dati ni mrve. (Kažnjen je sa 30 dana zatvora od sudije za prekršaje).
Sinovi Pečar Sadika, iz Svetlje, tri puta su palili strnište u neposrednoj blizini kuće Golubović Kate, sa namerom da joj zapale kuću. Kada je ona zamolila Pečara da spreči svoje sinove, fizički je napadnuta.
Dana, 25. avgusta 1961. godine, Pljakoli Redžep i njegov brat fizički su napali Bubala Iliju, zbog toga što je izgonio stoku iz svog kukuruza. Bubalo je toliko izudaran da je morao da traži hitnu lekarsku intervenciju, jer su mu nanete teške telesne povrede. Njemu je zaprećeno da se u što kraćem roku mora iseliti.
Isti slučaj je bio i sa Todorom Zdravkovićem, koga je fizički napao Redžep Sagojev, kada je izgonio njegovu stoku sa svoje njive i zapretio mu je da se mora iseliti u što kraćem roku.
Dana, 29. avgusta 1961. godine, Isuf Bajrama Selim pokušao je da siluje 13-togodišnju devojčicu Gašić Ljubinku. (Kažnjen je sa 30 dana zatvora).
Istog dana Karaiman Šaban napao je i pretukao Ristić Jagodu. Dok ju je tukao, vikao je: „Sve ćemo vas Srbe najuriti za Srbiju. Ovde vam nije mesto. Ako nećete milom – hoćete silom.“ (Kažnjen je sa 30 dana zatvora).
Pljakić Iljaz, iz sela Letance, fizički je napao i pretukao ćerku Bogavac Borislava, zato što je ona izgonila njegovu stoku iz svoje letine. Ova je bila toliko pretučena da je morala da bude preneta u bolnicu. Tužila ga je sudu, ali od maja meseca do danas Pljakić nije pozvan ni na saslušanje.
Ejup Nuda, iz sela Glavnika, došao je da seče vrbe na imanju Simić Dobrosava. Kada ga je ovaj samo upitao zašto to radi, fizički je od istog napadnut i zaprećeno mu je da mora što pre da se iseli. Simiću su takođe napali ćerku i pokušali da je siluju.
Kod Stefanović Radisava iz Dobrog Dola, došao je Ljuta Hajin i zahtevao da mu proda njivu, jer se on i onako, kao i svi Srbi mora da iseli.
Polovinom decembra 1961. godine naseljenik Merdović Mališa, iz sela Đolj, NOO Đakovica, kada je otišao u svoj gaj radi seče drva, zatekao je da u istom drva seče Beži Himona Pašo, koga je Mališa upozorio da je to njegov gaj i da tu ne sme da seče drva, rekavši mu: „Nije ovo okupacija, ni 1941. godina“. Kako Mališa izjavljuje, posle toga Pašo je na njega poleteo sekirom, vičući: „Za mene je 1941. godina“. Mališa je pobegao iz svog gaja, otišao kući, natovario na kola svu pokretnu imovinu i porodicu, dovezao ih u Đakovicu pred Opštinski komitet, otišao kod sekretara komiteta i rekao mu da se nad njim vrši takav pritisak da više u selu ne može opstati, zbog čega mora sa porodicom da se iseli. Posle toga sekretar Komiteta poslao je tri člana Komiteta u navedeno selo da izvrše svoj uticaj, da se na Merdovića ne vrši pritisak, posle čega se Merdović vratio u selo.
Na stanovništvo srpske i crnogorske nacionalnosti vrši se pritisak i raspiruje šovinizam i na taj način što se organizuju omladinci – šiptarske nacionalnosti – i noću odlaze na groblja gde lome i uništavaju nadgrobne spomenike.
Ovakvi primeri su masovni. Našim organima svakodnevno stižu žalbe u kojima naseljenici traže zaštitu, iznoseći da im je ograničena sloboda i da ne smeju slobodno da raspolažu sa svojom imovinom.
U vezi sa ovim pitanjima uglavnom intervenišu samo naši organi, koji protiv izvršilaca ovakvih dela podnose prijave sudijama za prekršaje, koji za ovakva dela izgrednike obično kažnjavaju od 10 do 30 dana zatvora. Ovakve izolovane mere, koje se u suštini svode na intervenciju organa NM i to posle učinjenog dela – dovode do toga da je pritisak na naseljenički živalj i njihovo iseljavanje sa teritorije Kosmeta u stalnom porastu.
Da je veliki broj iseljenja sa teritorije Kosmeta stanovništva srpske i crnogorske nacionalnosti, i da je on u stalnom porastu, najjasnije pokazuju statistički podaci o popisu stanovništva. Kada uporedimo statističke podatke iz popisa koji je izvršen u 1953. godini sa podacima iz popisa u 1961. godini, vidi se da u nekim opštinama gde se vrši najveći pritisak na živalj srpske i crnogorske nacionalnosti, danas imamo manje toga življa nego što je bilo u 1953. godini.