Jeste – Nije

Ovih dana u medijima se spekulisalo o tačnosti informacije da je neko iz Vlade Srbije kontaktirao Dominik Stros Kana. Odmah po objavljivanju vesti, oglasio se i Kanov kabinet sa demantijem. Međutim, demant demantija ponudio je i Lider Srpske napredne stranke i prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić koji je potvrdio je da je sa bivšim direktorom MMF-a Dominikom Stros-Kanom razgovarao o eventualnom angažovanju za specijalnog ekonomskog savetnika Vlade Srbije.
U javnosti se potom upadljivo izdvojilo uverenje da bi ovakav potez srpske vlade , pored ekonomskog, postigao i jedan verovatno neplanirani a važan učinak: pomogao bi uspostavljanju novih i poželjnih standarda moralnog ponašanja, kao i izgradnji etičkih normi uopšte.

Čekajući septembar

Srbija će od 1. septembra dobiti status pridružene zemlje EU, kada će na snagu konačno stupiti Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), na osnovu najnovije odluke Saveta ministara EU na poslednjem zasedanju održanom prošle nedelje.
„Procedura je ovim definitivno završena, jer SSP automatski stupa na snagu pošto ga ratifikuju sve članice, zainteresovana zemlja, Evropski parlament i sve to potvrdi Savet ministara EU, prvog dana drugog meseca posle overe, što u ovom slučaju znači 1. septembra. Time se direktno stiče i status države pridružene Evropskoj uniji“, navele su „Novosti“.
SSP je međunarodni ugovor kojim se uspostavlja zona slobodne trgovine i usklađuje zakonodavstvo s tekovinama EU.
Ovim dokumentom prelazi se na nove etape, koje nije sadržao Prelazni trgovinski sporazum, kao što su fazna liberalizacija javnih nabavki, pristup tržištu nekretnina, zaštita zaposlenih građana Srbije na teritoriji EU ili zaštita od diskriminacije u poslovanju preduzeća.
U euforiji se, razume se, i ne pominju gigantske štete i gubici koje srpska devastirana ekonomija već trpi zbog primene SSP-a, a koje će, u novoj situaciji, biti višestruko uvećane.

Srbima 11.276 godina robije

Srbi su u Hrvatskoj do sada zbog ratnih zločina osuđeni na više od 8.000 godina zatvora, a u najavi je još najmanje nekoliko hiljada zaprećenih godina robije
U izveštaju Vlade Republike Srpske iz decembra 2011. godine, navodi se da su Srbi u Sarajevu do tada osuđeni na više od 1.170 godina zatvora, dok su Bošnjaci i Hrvati zajedno „dobili“ 325 godina robije. Najapsurdnije od svega je što ova brojka nije konačna zato što su u svim ovim institucijama i dalje u toku na stotine procesa, a veliko je pitanje i šta će biti sa suđenjima na Kosmetu posle sporazuma Beograda i Prištine.

Hapšenja Srba na severu KiM?

Pošto je Priština, uprkos dogovoru sa Beogradom, rešila da na silu stavi sever Kosmeta pod svoju kontrolu otvorene su istrage protiv nekih od najuticajnijih pojedinaca sa severa Kosova i Metohije, koji se sumnjiče za navodna ubistva, tvrde frankfurtske „Vesti“.
Na spisku u koji su „Vesti“ imale uvid, nalaze se imena pojedinih političara, policajaca – sada već bivših radnika MUP-a Srbije, kao i čuvenih branitelja mosta na Ibru, koji su 1999. godine sprečili prelazak Albanaca u severni deo pokrajine.
Prema tim saznanjima, spisak je nedavno sačinjen, a na njemu su imena 32 osobe, od toga 30 Srba, jedan Bošnjak i jedan Albanac.
Reč je o spisku koji je sastavila Kancelarija specijalnog tužilaštva Kosova, a radi se uglavnom o stanovnicima severnog dela Kosovske Mitrovice, za koje se sumnja, prema navodima optužbe „da su počinili ubistva koja su se dogodila u periodu od 14. aprila 1999. – 4. februara 2000. godine“. Većina osumnjičenih su Srbi, a navodne žrtve Albanci.
Saznanja „Vesti“, u suprotnosti su sa onim što tvrdi Euleks – da nema tajnih ili zapečaćenih optužnica. Prema navodima iz Euleksa njihovi tužioci trenutno istražuju 94 slučaja ratnih zločina na Kosovu, a do sada je doneto ukupno 28 presuda.
Direktor vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju Aleksandar Vulin izjavio je ranije da je država Srbija zabrinuta ukoliko postoje tajne optužnice za ratne zločine na Kosovu i spiskovi u koje nema uvid.