Dolari za disidente

Za „Pečat“ iz Moskve Bogdan Đurović

Američki ultimatum Vladimiru Putinu: mora da preda Edvarda Snoudena, da izda Bašara Asada, a sam da se povuče sa vlasti, inače može početi novi talas uličnih protesta u Moskvi

Još jedan „ruski opozicionar“, kontroverzni bloger Aleksej Navaljni – koji je političku karijeru gradio dižući revoluciju protiv Vladimira Putina po trgovima i ulicama i ispijajući čaj u rezidenciji američkog ambasadora Majkla Mekfola – na najboljem je putu da svoje ambicije nastavi da sanja u državnoj ustanovi zatvorenog tipa, sa garantovana tri obroka dnevno. Posle Sergeja Udaljcova, lidera „Avangarde crvene omladine“ i „Levog fronta“, koji se trenutno nalazi u kućnom protvoru zbog ozbiljnih optužbi da je organizovao masovne nemire u Moskvi uz pomoć novca gruzijskog režima Mihaila Sakašvilija, sada je i Navaljni dospeo u sukob sa zakonom. Zbog otuđivanja drvne građe državnog preduzeća „Kirovles“ 2009. godine, u iznosu od skoro pola miliona dolara, Navaljni i njegov kompanjon Pjotr Oficerov osuđeni su krajem jula na pet, odnosno 4,5 godina zatvora. Vlast u Rusiji više nije spremna da „opozicionarima“ koji podrivaju same temelje države i dalje gleda kroz prste radi „mira“ sa Amerikom.

 

NEUPOREDIVI DISIDENTI Naravno, sa Zapada je na Putina poletelo ponovo drvlje i kamenje. Poredeći besramno Navaljnog sa Nelsonom Mendelom – na čiji je 95 rođendan, 18. jula, bloger osuđen – Amerikanci, Evropljani i njihovi saborci uglas su zavapili: presuda je još jedan dokaz kršenja ljudskih prava u Putinovoj Rusiji! Kao da ne postoji 25-godišnji razvodnik američke vojske Bredli Mening – čovek koji je „imao sreće“ jer je izbegao optužbu za izdaju SAD-a. Da je i to snašlo ovog vojnika koji je „Vikiliksu“ prosledio hiljade poverljivih fajlova Pentagona (između ostalih i one o ubijanju nedužnih ljudi u Iraku 2007), sada bi, osim 120 godina zatvora, mogao pred američkim sudom da dobije još i dodatnu doživotnu robiju! Ovako će mladi ražalovani razvodnik, kada negde sredinom 22. veka izađe iz zatvora, moći do mile volje da uživa sva prava i slobode građanina SAD-a – pod uslovom da mu se ne desi ništa gore od držanja golog u kavezu, u kojem je dobrim delom proveo protekle tri godine. To je, valjda, dokaz koliko je američka pravda humanija u odnosu na rusku.

[restrictedarea]

Zato se Vašington i ljuti, jer Kremlj odbija da isporuči još jednog begunca koji je otkrio mračne američke tajne – Evdarda Snoudena, bivšeg saradnika Centralne informativne agencije (CIA) i Nacionalne bezbednosne agencije (NSA). I on, dakako, ima sreće, jer su iz Bele kuće svečano obećali da mu neće dosuditi smrtnu kaznu, pa, eto, može mirno da se preda. Naravno, Snouden o tome i ne pomišlja i pun je zahvalnosti što mu je ruska država omogućila da ostane na njenoj teritoriji. Kao što je i osnivač „Vikiliksa“ Džulijen Asanž već mesecima zarobljen u ekvadorskoj ambasadi u Londonu, progonjen od te iste „pravde“ koja juri Snoudena i zlosrećnog Meninga, a koji, ipak, nije imao kuda da utekne.

Zlobnici bi rekli – svako ima svog Navaljnog. S tim što je ovaj originalni osuđen za mnogo prozaičnije stvari nego što je otkrivanje kršenja zakona i ustava svoje zemlje, kao što je slučaj sa Snoudenom i Meningom. Sličnost bi se mogla naći u tome što je i Navaljni, poput Meninga, za sada izbegao optužbe za izdaju zemlje. Mada bi i Aleksejevi razgovori sa američkim ambasadorom mogli da budu veoma interesantni, pogotovo imajući u vidu da je njegov revolucionarni sabrat Udaljcov snimljen skrivenom kamerom kako od Sakašvilijevog visokog funkcionera traži dolare za pokretanje prevrata u Rusiji. Očito je da ruski „disidenti“ više mare za materijalna blaga, no za isterivanje pravde, poput Snoudena i Meninga. Zato su i kazne u Rusiji, izgleda, mnogo blaže za one koji uz pomoć stranaca ruše legalno izabranu vlast, nego za one u Americi koji objave materijalne dokaze da je vlada prisluškivala i ubijala.

 

TAKTIKA NESUĐENOG „GRADONAČELNIKA“ Navaljni je 17. jula, samo dan pre izricanja presude, uspeo da registruje svoju kandidaturu na izborima za gradonačelnika Moskve, zakazanim za 8. septembar. Pošto je svoj sudski proces, koji je mesecima vođen u gradu Kirovu, pretvorio u rijaliti šou sa obiljem scena „silaska u narod“ i pretnji kako se neće smiriti dok ne kazni „lopove na vlasti“ – Navaljni je svoj rejting (prema istraživanju prozapadnog „Levada centra“) uvećao do 14 odsto. Naravno da mu neće poći za rukom da ozbiljnije ugrozi glavnog kandidata, aktuelnog gradonačelnika Sergeja Sobjanjina, koji ima podršku dve trećine od ukupno 7,3 miliona birača Moskve, ali će u narednih mesec dana Navaljni imati mnogo sati besplatnog televizijskog vremena da objašnjava kako je žrtva montiranog političkog procesa. I da se on, osnivač brojnih firmi i prijatelj tajkuna i moćnih gubernatora, nije okoristio nijednim dolarom od pomenutih pola miliona, kako glasi verzija sudije Sergeja Blinova. Naprotiv, Navaljni je svim svojim bićem posvećen razotkrivanju korupcije i „lopova na vlasti“.

Njemu u prilog, ako se tako može reći, idu i saopštenja podrške, koja je odmah po presudi dobio od Ketrin Ešton, Karla Bilta, Majkla Mekfola, Stejt departmenta, Kej d` Orseja i mnogih drugih prijatelja. Među njima, i od predstavnika nemačke vlade za veze sa Rusijom Andreasa Šokenhofa, poznatog i po tome što je Beogradu prošle godine postavio sedam uslova ako želi da dobije „datum“, uključujući i čuvenu promenu svesti. Koliko će Navaljnom pomoći ova podrška, videćemo, ali je činjenica da su i ruske vlasti povukle potez koji će mu omogućiti da nastavi trku za mesto gradonačelnika Moskve. Njemu je, naime, već sledećeg dana po izricanju presude, na predlog samog tužioca, ukinuta mera obaveznog pritvora do pravosnažnosti presude. Tako će ovaj „normalni ruski nacionalista“, kako je sam sebe nazivao, nastaviti svoju borbu i već poziva narod da „ne sedi kod kuće“, već da na ulici i svakom mestu „organizovano radi“.

Povela se i rasprava – da li je proces protiv Navaljnog politički ili ne. Svakako da je ona potpuno izlišna, jer obe strane suđenje Navaljnom od početka stavljaju u politički kontekst, na ovaj ili onaj način. Bloger od svega, sa priličnom dozom uspeha, pravi sopstveni marketing. A vlast, iako to iz razumljivih razloga poriče, istragama nad Navaljnim, Udaljcovom i drugima pokazuje bar dve stvari. Najpre, da je prošlo vreme kada se političkom scenom u Rusiji komandovalo iz Brisela, Berlina i Vašingtona. Od sada više nema zapadnih „svetih krava“ u ruskoj politici. I, drugo, da su ruski opozicioni lideri, u najmanju ruku, isto toliko ogrezli u korupciju kao i „lopovi na vlasti“.

Kako je i Putin u više navrata isticao: „Onaj ko želi da se bori protiv zla i sam mora da bude besprekoran.“A Navaljni je, očito, svoje ruke isprljao. Dok je 2009. boravio na mestu savetnika gubernatora Kirovske oblasti, svog druga Nikite Beliha, formirao je u dosluhu sa drugooptuženim Oficerovim posredničku firmu koja je od državnog „Kirovlesa“ kupovala drvo po sniženim cenama i preprodavala po tržišnim. Zato, kako je poručio pres sekretar ruskog predsednika Dmitrij Peskov, da bi Navaljni dobio pomilovanje neophodan zakonski uslov je da prizna krivicu. Kako on na to nije spreman, jer bi uništio karijeru disidenta, moraće da odleži svoje, pod uslovom da drugostepeni sud ne preinači kaznu zatvora na uslovnu.

Bez mnogo okolišanja, presudu Navaljnom ocenio je lider Liberalno-demokratske partije Rusije Vladimir Žirinovski, rekavši da podržava sve odluke ruskih sudova kojima se obračunava sa korupcijom, mafijom i petom kolonom. Žirinovski je naglasio da će svi koji su povezani sa Zapadom pre ili kasnije poći jednim od tri puta: kao Boris Berezovski (pobegao, preminuo pod čudnim okolnostima u Londonu, pošto je napisao pokajničko pismo Putinu i zamolio da se vrati), kao Mihail Hodorkovski (osuđen na 14 godina zbog utaje stotina miliona dolara poreza) ili kao Vladimir Gusinski (pobegao u Španiju i nestao iz javnosti). „Presuda Navaljnom je direktno upozorenje našoj petoj koloni. To je put za sve koji su povezani sa Zapadom i rade protiv Rusije“, ocenjuje Žirinovski.

Vladimir Putin, kako se i pretpostavljalo posle njegovog povratka u Kremlj maja prošle godine, spreman je da se ozbiljno uhvati ukoštac sa Vašingtonom, na šta je ukazivala i ogorčena borba Amerikanaca da to po svaku cenu spreče. Prva sledeća prilika ukazaće se već 9. septembra, kada će opozicija pokušati na ulici da sruši pobedu Sobjanjina na moskovskim izborima. Kako upozorava Veronika Krašenjinikova, generalni direktor Instituta spoljnopolitičkih istraživanja i inicijativa, „američka pozicija svodi se na sledeće: Vladimir Putin mora da preda Edvarda Snoudena, da izda Bašara Asada, a sam da se poveuče sa vlasti“. Svi potezi koje ruski predsednik vuče, međutim, ukazuju da on ni ne pomišlja na tako nešto. Među prvima koji se u to uverio jeste američki prijatelj Aleksej Navaljni, rodom iz sela Butinj, nedaleko od Moskve – čiji gradonačelnik neće postati bar u narednih pet godina.

[/restrictedarea]