Dmitrij SEDOV: Jaroslav Hašek i budućnost Srbije

U romanu Jaroslava Hašeka postoji jedna epizoda koja opisuje razrušenu Galiciju kroz koju jezdi voz sa novim regrutima. Opustošena i spaljena sela, razrušeni putevi, ostaci izvučene borbene tehnike – prostirali su se gde god da okrenete pogled. Ta velika teritorija, naseljena Rusinima, postala je žrtva sukoba dve civilizacije, koje su nemilosrdno tukle jedna  dugu u žestokom sukobu.

Romanu se navršava skoro sto godina, a reklo bi se da njegove epizode opisuju našu današnjicu.

Šta se krije iza ne baš pametne težnje Zapadne Evrope da stvori novu “modernu imperiju”? Da li je istina da ta imperija neće uvući u sebe potpuno ravnopravne narode, nego da će to biti podobije upokojene Austro-Ugarske? Možda narodni protesti u Grčkoj protiv politike EU predstavljaju eho starozavetne zabrane da se gradi Novi Vavilon?

Jer je u podsvesti svih graditelja imperija uvek živela ideja Novog Vavilona – koncentracija raznih naroda pod njihovom upravom. I uvek se ta gradnja loše završavala.

U krajnjoj instanci, roman Jaroslava Hašeka i govori o tome da se svi ljudski pokušaji izgradnje Novog Vavilona na zemlji, završavaju krvlju i velikim stradanjem naroda.

Ali EU uporno izbegava da izvuče pouke iz istorije i šije “moderno odelo” u nadi da će postrojiti svetski centar koji će biti sposoban da odgovori na izazove budućnosti.

Ti planovi nisu zaobišli ni narode Balkanskog poluostrva, koji su u velikoj meri obmanuti privlačnim bajkama o blagostanju u Evropskoj Uniji. Te bajke su se sudarile sa žestokom stvarnošću, o čemu ideolozi EU više vole da ćute.

Sada kroz proces “probanja novog modernog odela” prolazi ranije stabilna Srbija, koja je u rezultatu politike tog istog Zapada, postala jedna od najsiromašnijih zemalja Evrope.

Istina, nada da će Zapad koji je prvo opljačkao Srbiju, potom početi da je zasipa blagostanjem, veoma je efemerna.

Da bi shvatili šta čeka Srbiju u godinama koje dolaze, dovoljno je baciti pogled na kratku lentu o ekonomskim novostima o njoj.

Evo kratkih isečaka iz sadržaja:

–       Američka agencija za kreditni rejting «Fitch» izvestila je o smanjenju prognoza rejtinga za Srbiju sa negativnim prognozama za Srbiju i potvrdila je da će dugogodišnji suvereni kreditni rejting  u inostranstvu i nacionalna valuta ostati na nivou “VV”. Negativna prognoza odražava pogoršanje fiskalne pozicije Srbije i njenog spoljnjeg finansiranja, a takođe i perspektive slabog ekonomskog rasta” – objašnjava «Fitch».

–       Nova vlada je umesto fokusiranja na korekciju rastućeg poreskog deficita i društvenog duga, promenila zakon o Centralnoj banci, na taj način da je podrovala poverenje investitora i može da zakomplikuje potpisivanje sporazuma o novom zajmu sa MMF-om – primećuje se u saopštenju agencije.

–       Srednja neto zarada u Srbiji u maju mesecu iznosila je 41. 821 dinar (363 eura), što je realno i nominalno za 10% manje nego u aprilu tekuće godine – saopštava Republička uprava za statistiku.

–       “Blistave perspektive” stoje i pred srpskim penzionerima – od 1. oktobra 2013 do 1. aprila 2014. godine njihova penzija će biti povećana za 0,5%, a od oktobra 2014. godine i za ceo procenat – saopštio je juče ministar finansija Mlađan Dinkić.

–       Potrošačka korpa za stanovnike Srbije je svakim danom sve skuplja. Kako pokazuju rezultati istraživanja koje je sprovela agencija “Nina medija” za “RTV Prva”, Srbi sve češće odustaju od kupovine mesa, a za kupovinu odeće već nedostaje novca.

–       Negativna tendencija u Srbiji ogleda se i na polju građevinarstva. Zbog niske kupovne moći građana i skupih kredita, ne očekuje se poboljšanje situacije. Za prva četiri meseca ove godine bilo je izgrađeno 40% manje stanova nego u istom periodu prošle godine.

–       U  budžetu za 2012. godinu planiran je ekonomski rast od 1,5%, a MMF prognozira rast od svega 0,5% u trenutku kad je nivo nezaposlenosti u Srbiji blizu 25%, što predstavlja jedan od najvećih procenata u Evropi.

–       Vlada Srbije je saopštila planove o obnavljanju pregovora sa MMF-om koji je u februaru zamrznuo zajam od milijardu eura, tako da Srbija nije dostigla pokazatelje koji su obećani u budžetu za 2012. godinu.

Da pojasnimo onima koji ne vole da barataju u sferi ekonomske kazuistike:

Zapadni partneri nisu zadovoljni odbijanjem vlade Srbije da zaustavi povišice plata i penzija. Jer će to usporiti isplatu ogromnog spoljnjeg duga. A kad je tako, onda se u Srbiji ne mogu očekivati ni nove investicije sa Zapada. Namere Beograda da obnovi pregovore sa MMF-om o dobijanju kredita od milijardu eura, pripadaju rubrici “nije štetno želeti”. Niko toliki novac ne daje u zajam zemlji koja ne sluša naređenja iz Brisela.

Jedino je Rusija dala 300 miliona dolara u vidu prijateljske pomoći.

Politika EU po pitanju prijema novih članova podseća na skupljanje regruta u armiju iz bolnica u kojima leži simulant Švejk. Čak i na smrt bolesnog od tuberkuloze regrutovali su kao zdravog i uputili na front. Sad je pristup isti – nama je potrebno puščano meso i nije važno kako se ono samo oseća. Korist od Srbije po pravilu će početi još pre njenog uključenja u redove EU.

Vidimo da je stara mudrost pruskih kaplara o tome da novoregrutovani ne mora biti ni  sit ni pametan, prisutna i danas u punoj meri. Kaplar namerava da zamrzne sve socijalne pakete srpske vlade, kako bi ona konačno shvatila “sveopšte” prioritete te ekipe – nije najvažniji životni standard tog stanovništva, već nivo dohotka monopolista. Beogradski političari će se učiti da se bespoštedno odnose prema svojim podanicima sve dok oni ne usvoje tu nauku. Isto onako kao što su učili grčke političare, koji su ranije smatrani ocima nacije, a danas tu naciju ogoljevaju do golotinje. Oni to ne žele, ali ih na to prisiljavaju.

To je veoma važna okolnost za narode u kojima se do poslednjeg trenutka sačuvala nacionalna solidarnost. Isterati solidarnost uz pomoć kaplarove ekonomske palice, učiniti te narode ozlobljenom i bezličnom skupinom individualaca  – to je osnovni zadatak ekonomske politike EU.

Da li je tako žestoka ekonomska politika apsolutno neophodno “čistilište” za ulazak u EU? Svakako da nije! Vodeće zemlje EU sebi lako praštaju ogromne spoljne dugove. No, razlika je u tome da ti monstrumi uzimaju dug i zbog toga ih ne boli glava, a Srbija se mora naučiti da dug vraća bez obzira na sve. Makar i crkla od gladi. Tako se i događa da se bolesni i iscrpljeni srpski regrut dresira na placu pruskog kaplara.

Naciju traumiranu porazom u ratu i otetom teritorijom, lakše je proći gusenicama ekonomskog diktata. Tim pre što je veliki deo njene elite doveden u zabludu bajkama o ravnopravnom partnerstvu u EU.

Kapitalizam ne bi bio kapitalizam ukoliko ne bi predložio srpskoj privredi ugodne uslove za ulazak i prilagođavanje u EU.

Naravno, kad-tad će u malokrvnu Srbiju poteći tanak mlaz investicija iz EU, isto onako kao što su tekli u Bugarsku, Rumuniju, Pribaltičke zemlje. No, to uopšte nije povod za likovanje. Sve te investicije su ugodne investitorima u određenim najprofitabilnijim oblastima, a nikako ne i za celokupnu privredu zemlje.

Za one koji hoće da zavire u budućnost svoje zemlje u EU, mogu posetiti Litvaniju ili Estoniju pa se uveriti kako ih je EU od nekada svestrano razvijenih republika SSSR-a  pretvorila u jednokuke nakaze koje nisu sposobne da trče za svojim liderima.

Vredelo bi popričati sa stanovnicima tih republika i čuti od njih surovu istinu o regrutaciji u EU.

Ipak je to veliko delo, knjiga “Dogodovštine dobrog vojnika Švejka”. U njoj je rečeno sve o zajedničkom suživotu slovenskih i romano-germanskih država u Evropi.

Čitajte Jaroslava Hašeka, on će vam pomoći da sagledate budućnost.

“Fond strateške kulture” (srb.fondsk.ru)