OBRAĆANJE PREDSEDNIKA DSS VOJISLAVA KOŠTUNICE GLAVNOM ODBORU

Poštovani prijatelji,

Uskoro će se navršiti godinu dana od kada je formirana sadašnja Vlada Srbije. Vreme je da pogledamo gde se danas Srbija nalazi, šta je za ovih godinu dana urađeno, u kakvom nam je stanju država, ustavni poredak, ekonomija, jednom rečju kako živi država i kako žive građani Srbije. To znači podvlačenje crte o radu Vlade i podnošenje stvarnog izveštaja o stanju nacije i države Srbije.

Da bi to učinili  moramo da se osvrnemo na ekspoze koji je predsednik Vlade Srbije podneo 27. jula 2012. godine i moramo da uporedimo ovaj program Vlade sa stvarnim životom, kako bismo videli da li je rad  Vlade bio uspešan ili je reč o neuspešnoj i štetnoj  Vladi po državu i njene građane. Svako ko danas pročita program rada  Vlade, dakle program koji je sama Vlada sebi postavila i protiv koga je Demokratska stranka Srbije glasala u Skupštini Srbije, može izvesti samo jedan, jasan i nedvosmislen zaključak: ova vlast  nanela je Srbiji težak udarac i ugrožava ozbiljno njen razvoj i budućnost.

Zašto je došlo do takvog sunovrata Srbije? Zašto je vlast briselskim sporazumima naumila da dovede u pitanje i da razori svaki trag srpske državnosti na Kosovu i Metohiji? Zašto nam je privreda na izdisaju? Zašto je sve manje zaposlenih u Srbiji i zašto nam narod živi kao u zapuštenom staračkom domu? Zašto danas u Srbiji jedino penzioneri znaju da će dobiti makar i bedna primanja? Zašto mladi naučnici i kulturni radnici protestuju na ulicama? Zašto nas je svakim danom sve manje, zašto nam izumiru sela? Zašto se u Srbiji dešavaju najstrašniji porodični zločini kakvi se ne pamte u našoj zemlji? Na sva ova teška pitanja sumorne i tegobne stvarnosti koja pritiska Srbiju vlast ne daje odgovore. A odgovor vlast i ne može da saopšti narodu jer je ona zaslepljena Evropskom unijom i uporno, nepokolebljivo  ide pogrešnim putem koji doslovno uništava Srbiju i zatire sam njen identitet.

Pogrešan i razoran put kojim ide  Vlada ustanovljen je ekspozeom o programu rada Vlade koji je pre godinu dana usvojen u Skupštini. U ekspozeu je rečeno da će kosovsko pitanje biti rešavano, citiram, „uz poštovanje Ustava Republike Srbije“. Posle formiranja Vlade videli smo kako se predsednik Vlade otvoreno ruga i podsmeva Ustavu Srbije govoreći da se dugo lagalo da je Kosovo naše. A šta je pod tim stvarno mislio premijer najbolje se videlo kada je 19. aprila potpisao briselski sporazum. Stvarnost nam svedoči da je sadašnja vlast odgovorna jer je zaključila briselski sporazum koji je protivustavan, antidržavan i antisrpski sporazum sa albanskim separatistima. Nije laž da je Kosovo naše, nego je laž saopštena u programu Vlade da će rešenje za Kosovo biti u skladu sa Ustavom Srbije.

Potom je ta ista vlast naterala Ustavni sud da sagne glavu i sramno prećuti sve briselske sporazume, odbijajući zahtev narodnih poslanika da oceni da li su briselski sporazumi u skladu sa Ustavom. Time su Ustavni sud i zaštita pravnog poretka u zemlji pali na najniže grane. S razlogom se postavlja sledeće pitanje: Ako briselski sporazum poštuje Ustav Srbije zbog čega onda Ustavni sud to ne kaže i ne donese takvu odluku? Zašto Ustavni sud ne oceni da su pravni poredak Kosova, kosovsko pravosuđe, ministarstvo policije Kosova i kosovski zakoni, što sve stoji u briselskom sporazumu, saglasni Ustavu Srbije? Po nalogu vlasti Ustavni sud je izabrao da ćuti i tako je izvrgao ruglu velike principe ustavnosti i nezavisnosti sudstva.

Ako su ponašanje vlasti i Ustavnog suda primer nedopustivo destruktivnog odnosa srpske države prema Kosovu kao svojoj teritoriji, onda je odgovor srpskog naroda na Kosovu svetli primer kako se treba boriti za svoju državu. Obrazovanjem Skupštine AP Kosovo i Metohija srpski narod štiti i brani svoju državnost na Kosovu, dok vlast po nalogu Brisela pokušava da zatre svaki pomen srpske državnosti na Kosovu. Neće biti da je narod toliko nerazuman da ne shvata da nije u njegovom interesu da živi pod srpskim državnim institucijama, već da je za njega najbolje da živi pod institucijama lažne države Kosovo. Svaka vlast koja misli da zna bolje od svoga naroda šta je u njegovom interesu i pri tome bespogovorno ispunjava naloge stranih sila jednostavno rečeno vodi  politiku koja direktno dovodi u pitanje i uništava suštinske državne i nacionalne interese.

Ako vlast vodi ovakvu politiku prema Kosovu, pogledajmo kakvo je stanje u privredi i da li je tu politika sadašnje vlasti uradila nešto dobro za Srbiju. U programu Vlade zapisano je da će ekonomska politika biti razvojna i da će za svoj cilj imati povećanje životnog standarda osiromašenih građana. Pitajmo građane Srbije da li im je danas, godinu dana od formiranja ove Vlade bolje ili gore. Ako ima nekoga kome je u Srbiji danas bolje to onda svakako nije običan narod. Narod živi sve teže i teže, sve gore i gore, mnogi već potpuno nepodnošljivo i ispod elementarnog ljudskog dostojanstva. A ako je nekom bolje taj sigurno ne živi od svoga rada, jer više u Srbiji malo ko može normalno da živi od svoga rada.

Ekonomska politika ove vlade je pogubna i sada smo na samoj ivici potpunog urušavanja privrede u Srbiji. Koliko je stanje u srpskoj ekonomiji teško najbolje svedoči činjenica da je u prvih pet meseci manjak u budžetu bio gotovo sto milijardi dinara. Srbija će ove godine samo na otplatu kamata za kredite platiti gotovo 800 miliona evra. Podsećam da kada je Demokratska stranka Srbije predvodila Vladu, unapred smo vraćali kredite i  dve godine smo imali suficit u budžetu. Nerazumnom ekonomskom politikom, koja se zasniva na slepom srljanju u evropske integracije, a sprovodi putem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, razaraju se sami temlji srpske privrede. Pogledajmo samo činjenicu da se 2008. godine od carina u budžet slilo 65 milijardi, a da će se ove godine ovaj prihod gotovo prepoloviti i svesti na 34 milijarde. Ovo najbolje svedoči da osiromašena Srbija iz godine u godinu finansira države članice Evropske unije.

Ali možda jedan od najboljih, zapravo najslikovitijih  pokazatelja u kakvom nam je stanju privreda jeste podatak da je za godinu dana u Srbiji urađeno devet kilometara auto-puta na Koridoru 10. Kada pogledamo program Vlade onda vidimo Srbiju premreženu auto-putevima, dok nam stvarnost  govori da je na Koridoru 10, verovali ili ne,  dnevno izgrađivano 26 metara auto-puta. Pitamo šta je to trulo u državi Srbiji ako se snaga ove zemlje ogleda u tome da dnevno izgrađujemo 26 metara auto-puta.

I dok se u Srbiji već godinu dana tako „izgrađuje“ važna putna mreža, dotle u programu Vlade čitamo da će se brzo i na najbolji način iskoristiti energija ljudi, sunca, vode i vetra za visoku produkciju hrane i energije. Primenićemo, piše u programu Vlade, dostignuća nauke da ukinemo smenu rodnih i nerodnih godina. Kada uporedimo na šta nam liči Srbija sa ovim maštarijama iz programa rada sadašnje Vlade, onda jedino što možemo zaključiti je da se ova vlast otvoreno podsmeva svom narodu.

Ima jedna stvar koju je Vlada ispunila onako kako je i zapisala u svom programu. Naime, Vlada je obećala da će poštovati dostignuti stepen autonomije Vojvodine onako kako je definisan Statutom Autonomne Pokrajine Vojvodine. To je i razlog zašto grupa ljudi koja sebe naziva Ustavnim sudom još od 2009. godine nije donela odluku da li je Statut protivustavan. A da je Statut namerno i smišljeno pravljen kao protivustavni akt kojim se dalje razbija Srbija to od prvog dana zna cela Srbija, a ponajbolje tvorci ovakvog Statuta. Separatisti svih boja kažu da nije dobar Ustav Srbije jer sprečava dezintegraciju zemlje i da ga zato treba menjati i upodobiti evropskom Statutu Vojvodine. Plan je očigledno da se važeći, državotvorni Ustav promeni i ustroji saglasno razbijajućem Statutu Vojvodine.

Gde god pogledamo, na ma koju oblast društvenog i privrednog života u zemlji da se osvrnemo,  vidimo  beznađe, propadanje, siromašenje, bedu. Koliko je samo u poslednje vreme porodičnih tragedija i najnerazumljivijih porodičnih ubistava u Srbiji. Tako nešto Srbija ne pamti. Istovremeno nikad više vulgarnog veselja i programa na našim televizijama kojima se gaze i razaraju elementarna moralna načela i vrednosti. Što Srbija više propada, što je narod siromašniji i bez posla, to je više neprimerenog i besmislenog televizijskog programa.

Danas u našim medijima nema ozbiljnog i odgovornog razgovora i polemike kako da se Srbija iščupa iz ove bede i propadanja. Uprkos svim zaklinjanjima vlastodržaca, novinara i njihovih udruženja vlasnička struktura medija i dalje je velika tajna. U medijima se veliča  vlast i njena  politika kao u vreme komunizma, partijska i lična vlast i samovolja nagrizaju i uništavaju institucije države i društva, a Srbija sve više gubi i privid demokratije i pluralizma i sve manje liči na državu.

Uveren sam da je stanje u zemlji mnogo gore nego što naše reči u jednom izlaganju mogu da opišu. Svaki iole nepristrastan izveštaj o stanju u našoj naciji i državi može da sadrži samo ocenu da su prilike u Srbiji ne samo zabrinjavajuće već i zastrašujuće,da nam je država ugrožena, privreda pred kolapsom a narod u siromaštvu. Šta nam onda valja činiti? Prvo, moramo se pomiriti da sadašnja vlast nije i da neće da promeni destruktivnu politiku koju je preuzela od režima Demokratske stranke. Ova vlast ne može i neće da promeni odnos prema Evropskoj uniji koji se zasniva na bespogovornom ispunjavanju svakojakih diktata i pretnji koje stižu iz Brisela. Isto tako, sadašnja vlast ne može i neće ništa da uradi da bi se zaštitio ustavni poredak Srbije, već će naprotiv da uradi sve da primeni briselske sporazume i potpuno se odrekne i preda Kosovo. A kada je o ekonomiji reč  vlast ne može i neće ništa da uradi da se promeni podanički  odnos prema Evropskoj uniji, koji razara i uništava našu privredu.

Kada je to tako, a tako je, šta onda Demokratska stranka Srbije kao jedina parlamentarna stranka koja se protivi ovakvom pravcu  vladajuće politike može da uradi? Vidimo da se ponovo  zatvaraju mediji za naše mišljenje koje je suprotno od vladajućeg. Ponovo pokušavaju da nas izoluju i pokažu kao stranku koju tobože interesuje samo Kosovo i koja nije dovoljno moderna i otvorena za razvoj Srbije. A naš odgovor mora biti krajnje jasan i odlučan. U trenutku kada su se tamni oblaci nadvili nad Srbijom, naša je velika odgovornost da Srbiji ponudimo istinitu politiku, zasnovanu na državotvornoj ideji i nacionalnim interesima, koja će se suprotstaviti  političkoj i idejnoj bujici koja preti da sve preplavi.

Ali, da krenemo redom. Da li mi držimo do Kosova? Pa držimo više nego što neprijatelji Srbije i pomišljaju. Da li mi držimo do ekonomskog oporavka Srbije? Držimo i to više nego bilo ko drugi u zemlji, jer nema zaštite državnih i nacionalnih interesa bez jake srpske privrede. To smo najbolje i pokazali kada smo predvodili dve vlade Srbije. Da li smo mi za modernu zemlju? Svako mora da zna da samo države koje su sposobne da prate stvarne tokove modernizacije mogu uopšte da opstanu, a ostale su osuđene na propast.

Srbija neće biti moderna i razvijena država ako nastavi da slepo sluša zapovesti Brisela, već će se zaglibiti na stranputici istorije. Što više Srbija bude slušala Evropsku uniju, to će biti manje država a više marionetska tvorevina. Put za preporod i oporavak Srbije, njenih državnih, nacionalnih i ekonomskih interesa vodi preko jedne sasvim drugačije i državotvorne politike. To je politika neutralnosti, koja omogućava da sarađujemo sa svima i u svim oblastima vodeći računa o samo jednoj stvari. A to su interesi Srbije.

Nova vlast je propustila veliku priliku da promeni politiku koju je vodio režim Demokratske stranke. Iako su građani većinski bili za to, nažalost, ta prilika je nepovratno propuštena i SNS se opredelio da bez obzira na propadanje Srbije sledi politiku evropskih integracija koju je utrla Demokratska stranka.

Nikakva rekonstrukcija Vlade ne može da ispravi suštinski lošu politiku. Šta će ta rekonstruisana Vlada da uradi? Da neće da smanji javni dug zemlje? Da neće da poveća zaposlenost? Ili će možda poništiti briselske sporazume? Ili suspendovati katastrofalni sporazum SSP sa Evropskom unijom? Naravno da neće ništa od toga da uradi i naravno da će pod tom rekonstruisanom Vladom život u Srbiji biti sve nepodnošljiviji.

Ova vlast može da uradi nešto dobro za svoju zemlju, a to je da raspiše izbore i prepusti narodu Srbije da odluči kojim putem treba da idemo dalje. Niko ne može protiv narodne volje i ako narod na izborima kaže da hoće da Srbija i dalje ide putem evropskih integracija, onda će to tako i biti. Stanje u zemlji je toliko teško da narod na izborima mora da saopšti svoju volju ma kakva ona bila. Izbori su velika prilika da Demokratska stranka Srbije izađe pred građane i objasni da je politička i vojna neutralnost onaj  put koja garantuje da Srbija spase svoj suverenitet i slobodu, da  sarađuje sa svima u skladu sa svojim interesima, da se normalno razvija i da se građanima vrati nada.

Naravno, svi smo svesni da su zapadne sile protiv izbora dok se ne primene briselski sporazumi. Već zbog toga što  sadašnja vlast bespogovorno ispunjava sve zadatke i naloge iz Brisela i Vašingtona izbora neće biti, već će se nastaviti agonija i propadanje Srbije. Ali to znači da će i neminovno propadati sama vlast. Ako bude do kraja i bespogovorno slušala šta joj kažu stranci kada su u pitanju izbori, to onda i samu vlast može veoma skupo da košta.

Izbori su uvek šansa da se promeni državna politika i zato se Demokratska stranka Srbije zalaže da se odmah raspišu izbori. Bez izbora znamo šta nas čeka. Moramo se kao stranka pripremiti i da će ovaj režim pod kontrolom i po diktatu zapadnih sila nastaviti da traje. A to znači da Demokratska stranka Srbije mora pre svega da sačuva politiku neutralnosti, kao dobro seme koje će kada dođe vreme dati svoj pravi plod. To što smo danas jedina parlamentarna stranka koja je otvoreno protiv učlanjenja Srbije u Evropsku uniju i za političku neutralnost, može danas da izgleda kao slabost, ali već sutra, ili ako ne sutra a onda prekosutra, to može da bude najveći kapital koji jedna stranka poseduje. Jer neka se niko ne zavarava. Sami temelji Evropske unije se ljuljaju i niko ne zna na šta će ova tvorevina u najskorije vreme ličiti. Nema pouzdanijeg signala da je nešto duboko trulo u Evropskoj uniji od ubrzanog propadanja sve većeg broja njenih članica,  od zakazivanja referenduma u Britaniji o izlasku iz EU ili  odluke Islanda da prekine evropske integracije.

Poštovani prijatelji, jedino što je izvesno jeste da nas čeka teška borba da promenimo državnu politiku Srbije. Taj posao je veliki i nema nikoga pozvanijeg od Demokratske stranke Srbije da ga obavi. Nije to ni lak ni mali zadatak. Ali isto tako znamo da mi ne možemo drugačije, da ne možemo da prodamo Srbiju, da ne možemo da okrenemo glavu od našeg Kosova, da ne možemo a da ne zastupamo istinitu politiku neutralnosti. Svako nam je prijatelj ko veruje da je sudbina Srbije u njenim rukama i da je za naš narod i našu državu jedino pravo dobro da budemo vojno i politički neutralna država. Danas smo kao stranka sami, ali ideja o slobodnoj i politički neutralnoj Srbiji može biti stožer okupljanja srpskog naroda. Na nama je da učinimo ono što možemo i ono što je u našoj moći ne bi li Srbija konačno postala slobodna i dostojanstvena van kontrole stranih tutora iz Brisela. Nema prečeg i važnijeg zadatka od ovog  od kojeg zavisi sam opstanak i budućnost Srbije.

Živela Srbija!