Kako se Ustavni sud ruga Ustavu Srbije

Piše Slobodan Samardžić

Obraćanje dr Dragiši Slijepčeviću, predsedniku Ustavnog suda Srbije, zbog ozbiljne povrede postupaka koji se pred ovim sudom vode povodom osporavanja ustavnosti i zakonitosti sporazuma zaključenih u Briselu, preobraćenih u uredbe, sa samozvanom  državom kosmetskih Albanaca

Poštovani
predsedniče
Slijepčeviću,
Kako Vi predsedavate sednicama Ustavnog suda, preduzimate odgovarajuće procesne radnje i lično odgovarate za procesnu ispravnost postupaka koji se pred ovim Sudom vode, slobodni smo da Vama, a time i celom Sudu, ukažemo na sledeće ozbiljne povrede postupaka koji se pred ovim Sudom vode povodom osporavanja ustavnosti i zakonitosti sporazuma zaključenih u Briselu, preobraćenih u vladine uredbe, sa samozvanom državom kosmetskih Albanaca.

NEDONOŠENJE ODLUKE O PRIVREMENOJ MERI Dana 24. oktobra 2012. godine, u svojstvu ovlašćenog predlagača dvadeset pet poslanika Demokratske stranke Srbije (među kojima su bila i četvorica iz drugih političkih stranaka) podnelo je predloge za ispitivanje ustavnosti i zakonitosti sledećih uredaba Vlade Republike Srbije:

Uredbe o kontroli prelaska administrativne linije prema Autonomnoj Pokrajini Kosovo i Metohija;
Uredbe o posebnom načinu obrade podataka sadržanih u matičnim knjigama za područje Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija;
Uredbe o posebnom načinu obrade podataka sadržanih u katastru zemljišta za Autonomnu Pokrajinu Kosovo i Metohija i
Uredbe o posebnom načinu priznavanja i vrednovanja studijskih programa univerziteta sa teritorije Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija koji ne obavljaju delatnost po propisima Republike Srbije.

Kako su podnosioci ovih predloga procenjivali da bi izvršavanjem pojedinih akata i radnji na osnovu ovih uredaba mogle da nastupe neotklonjive štetne posledice, predložili su da Ustavni sud, na osnovu člana 56 stava 1 Zakona o Ustavnom sudu, obustavi izvršenje svih pojedinačnih akata i radnji koji su doneti, odnosno preduzete na osnovu ovih uredaba. Jedva da treba reći, što i Vi dobro znate, da se odluka o prihvatanju ili odbacivanju ovih privremenih mera morala odmah doneti. Kada, recimo, roditelj iz rastavljenog braka traži sudskim putem od drugog roditelja da isplaćuje mesečnu alimentaciju za izdržavanje dece koja su mu poverena, i zatraži od suda da, kao privremenu meru, odmah naloži tuženom roditelju da svakog meseca isplaćuje određenu sumu do donošenja pravosnažne presude, nema tog sudije koji o tom predlogu neće odmah doneti odluku, ma kakva ona bila. Ili, primerice, kada stanodavac sudskim putem traži iseljenje kirajdžije koji više meseci nije platio kiriju, pa zahteva od suda da, kao privremenu meru, odmah naloži iseljenje takvog kirajdžije da ne bi nastala još veća šteta koja se očigledno neće moći da naplati, skoro da nema tog sudije koji neće odobriti ovakvu privremenu meru, sem ukoliko se ne bavi pravičnim suđenjem nego sprovodi neku svoju socijalnu politiku.

Povodom zahteva da se izrekne pomenuta privremena mera, Vi i Vaš Sud postupili ste na najgori mogući način. Umesto da donesete bilo kakvu odluku, Vi ste odlučili da ne odlučujete, što sud, pa i Vaš Sud, nikada ne sme da uradi. Niste imali hrabrosti, iz razloga koji su samo Vama poznati, da donesete odluku o prihvatanju tražene privremene mere, a niste hteli da donesete odluku o njenom neprihvatanju, jer biste tada bili dužni da, pred svekolikom javnošću, recimo, objasnite zbog čega od naplate carine, kao isključivo državnog prihoda, kod Jarinja i na Brnjaku, u korist samozvane države kosmetskih Albanaca neće nastati nikakva, ama baš nikakva šteta. Nadamo se da Vas nećemo iznenaditi ako od Vas i na ovaj način zahtevamo da javno objasnite čime ste se Vi i Vaš Sud rukovodili kada ste odlučili da ne odlučujete o predloženoj privremenoj meri.

PRIKRIVANJE PODNESAKA DRUGE STRANE U POSTUPKU Vas, izgleda, valja podsetiti da je svaki sudski postupak (izuzev vanparničnog) kontradiktoran, uključujući i postupak pred Ustavnim sudom. U ovom potonjem postupku uvek se pojavljuju dve suparničke strane. Prva je podnosilac predloga za ispitivanje ustavnosti i zakonitosti nekog opšteg ili pojedinačnog pravnog akta, a druga je protivnik predlagača, što je po pravilu državni organ ili javna ustanova koja je donela osporeni akt.
Najbolji dokaz kontradiktornosti postupka pred Vašim sudom jeste činjenica da se predlog za ocenu ustavnosti ili zakonitosti obavezno dostavlja državnom organu koji je doneo osporeni akt, a da ovaj ima i pravo i dužnost da dâ svoj odgovor i objašnjenje, koje se obavezno dostavlja podnosiocu predloga. Uz to, na javnoj sednici Vi kao predsednik Suda najpre dajete reč zastupniku predlagača, potom zastupniku protivnika predlagača (organa koji je doneo osporeni akt) i na posletku pozvanim pravnim stručnjacima. To takođe znači da svako pismo koje dostavi jedna strana mora biti uručeno i onoj drugoj strani, sa mogućnošću da se o njemu izjasni.
Ma koliko to bilo neprijatno, dužni smo da Vas upozorimo da Vi, kao predsednik Suda, to načelo kontradiktornosti ne poštujete, niti primenjujete. Na naše veliko iznenađenje, tek nedavno smo saznali da ste tokom poslednjih šest meseci primili četiri službena pisma, kojima se od Ustavnog suda zahteva da zastane sa postupkom ispitivanja i ocene ustavnosti i zakonitosti četiri već pomenutih uredabi Vlade Republike Srbije.
Prvo pismo, od 13. decembra 2012. godine, potiče od mr Vladimira Cvijana, predsednika Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo Narodne skupštine Republike Srbije. U njemu Vas mr Vladimir Cvijan obaveštava „da je u toku izrada zakona kojim će se regulisati suštinska autonomija AP Kosovo i Metohija – u skladu sa članom 182. stavom 2. Ustava Republike Srbije“ i „da se u izradi novog zakonskog teksta ulažu napori da se prilikom regulisanja ove vrlo osetljive materije daju rešenja koja su u potpunosti u skladu sa ustavnim i pravnim poretkom Republike Srbije, kao i rešenjima u pravu EU, odnosno međunarodnim sporazumima koje je Srbija potpisala“. A potom je, u ime Odbora kojim predsedava, predložio „da se zastane sa svim postupcima koji se pred Ustavnim sudom vode, a koji se tiču ocene ustavnosti i zakonitosti pravnih akata kojima se reguliše materija koja će biti normirana pomenutim zakonom“.
Skoro istovremeno, 18. decembra 2012. godine, ministar pravde i državne uprave Nikola Selaković uputio Vam je istovetan „zahtev za zastajanje sa postupkom ocene ustavnosti opštih akata koji uređuju određena pitanja suštinske autonomije Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija“, a potom je naveo već pomenute četiri uredbe koje su predmet Vaše ocene ustavnosti. Uz to su mu se omakle dve nesmotrene izjave. Najpre je, kao razlog zastajanja sa ocenom ustavnosti navedenih opštih akata (uredaba), naveo potrebu da se „pruži mogućnost da se ova materija uredi na Ustavom propisan način“, čime je samo potvrdio ono što i mi ističemo: da je pomenutim uredbama ova materija uređena na Ustavom nepropisan, a time i protivustavan način. A zatim je, unapred Vam zahvaljujući „na razumevanju potrebe da se ostavi vremenski prostor za odgovarajuće zakonsko uređenje ovog delikatnog pitanja od vrhunskog državnog značaja u skladu sa Ustavom i pravnim poretkom Srbije, kao i međunarodnim obavezama koje je Republika Srbija preuzela po ovom pitanju“, prećutno priznao da su svi sporazumi zaključeni u Briselu međunarodni ugovori. Jer, u ovom slučaju, međunarodne obaveze Republike Srbije jedino mogu proisteći iz sklopljenih međunarodnih ugovora.
Iako Vaš Sud povodom ovih zahteva nije doneo i formalni zaključak o zastajanju sa postupkom ocene ustavnosti osporenih uredaba, Vi ste ga via facti odobrili tako što, koliko je to nama poznato, ništa niste preduzimali posle toga, a kamoli meritorno rešavali. A kada se uobičajeni rok od šest meseci, koji Vi, zarad otklanjanja uočene neustavnosti i nezakonitosti, po pravilu odobravate, približio svom isticanju, na Vašem radnom stolu našla su se dva volšebna pisma predsednika Vlade, Ivice Dačića, koja ste takođe prikrili i od podnosilaca predloga (25 pomenutih poslanika) i od znatiželjne javnosti. Kako u Vašoj administraciji postoji i portparol za odnose sa javnošću, koji postupa po Vašim uputstvima i nalozima, izgleda da njegov zadatak nije da javnost obaveštava o relevantnim pismenima koja pristižu u Vaš Sud, nego da ih prikriva i drži u potaji.
U prvom pismu, od 29. marta 2013. godine, Ivica Dačić Vas obaveštava, sa zakašnjenjem od najmanje četiri meseca, da je Vlada „razmotrila zahtev Ustavnog suda za dostavu odgovora povodom predloga za ocenu ustavnosti Uredbe o posebnom načinu obrade podataka sadržanih u katastru zemljišta za Autonomnu Pokrajinu Kosovo i Metohija“. Posle ovog obaveštenja logično je trebalo da sledi kazivanje da Vlada Republike Srbije u prilogu dostavlja svoj traženi odgovor. Umesto toga, baš da pokaže koliko uvažava i poštuje Vaš Sud, Ivica Dačić u ime svoje Vlade predlaže da zastanete „sa postupkom razmatranja podnetog predloga do donošenja posebnog zakona kojim će se urediti suštinska autonomija Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija“. Propustio je, međutim, da napomene, što je bitan uslov za odobravanja zastajanja sa postupkom, da će nadležni organ u određenom roku otkloniti uočene nezakonitosti i neustavnosti.
Dana 4. juna 2013. godine Ivica Dačić Vam je iznova uputio pismo u kojem Vas po drugi put, kao da pati od amnezije, obaveštava da je njegova Vlada, na zahtev Ustavnog suda, razmotrila predlog za ocenu ustavnosti Uredbe o posebnom načinu obrade podataka sadržanih u katastru zemljišta za Autonomnu Pokrajinu Kosovo i Metohija. Takođe Vas je obavestio da je Vlada Republike Srbije razmotrila predloge za ocenu ustavnosti i triju preostalih osporenih uredaba. I umesto da Ustavnom sudu konačno dostavi tražene odgovore, Ivica Dačić predlaže Ustavnom sudu „da zastane sa postupkom razmatranja podnetih predloga do donošenja posebnih zakonâ kojima će se urediti suštinska autonomija Pokrajine Kosovo i Metohija“. A posle podrobnijeg objašnjenja kako će se primenjivati briselski sporazumi, obaveštava Vas da će „do polovine juna tekuće godine“, dakle, 2013, „donošenjem zakona, u skladu sa usvojenim planom (Planom implementacije) biti uređena i pitanja obuhvaćena uredbama čija se ustavnost osporava pred Ustavnim sudom“. Naposletku je još jednom potkrepio zahtev svoje Vlade da se zastane sa postupkom ocenjivanja ustavnosti četiri osporene uredbe: „S obzirom na važnost navedenih pitanja, Ustavnom sudu dostavlja se kopija Zaključka Vlade sa Izveštajem Tima koji sadrži Plan implementacije Prvog sporazuma o principima koji regulišu normalizaciju odnosa, uz ponovni predlog da Ustavni sud zastane sa postupkom razmatranja podnetih predloga za ocenu ustavnosti gore navedenih uredaba do donošenja posebnog zakona kojim će se urediti suštinska autonomija Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija.“
Sve nas to navodi da Vas upitamo: Zašto ste, kao jedino odgovorno lice, prikrili od podnosilaca predloga i svekolike javnosti službena pisma mr Vladimira Cvijana i Nikole Selakovića i dva pisma Ivice Dačića, i zbog čega niste pružili priliku podnosiocu predloga, kao jednoj od dveju strana u kontradiktornom sudskom postupku, da se o predlozima sadržanim u ovim pismima blagovremeno izjasni? I zar stvarno mislite da je prikrivanje sudskih dokumenata ispravan način da se pomogne jednoj od dveju strana u postupku?

DVA UZASTOPNA ROKA Kao što smo to već naveli, 13. decembra 2012. godine mr Vladimir Cvijan, predsednik Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo Narodne skupštine, podneo je predlog „da se zastane sa postupcima koji se pred Ustavnim sudom vode“, dok 18. decembra 2013. godine Nikola Selaković, ministar pravde i državne uprave, ne samo da je ponovio ovaj predlog da se zastane sa postupkom nego je i izričito naveo četiri osporene uredbe. Vaš Sud, doduše, nije formalno prihvatio zastajanje u postupku ocene ustavnosti ovih uredaba, ali je to via facti učinio tako što od tada, pa do polovine juna 2013. godine, dakle šest meseci, ništa, koliko je to nama poznato, nije preduzimao. A kada je taj rok istekao, Ustavni sud je pod Vašim predsedništvom 18. juna 2013. godine doneo zaključak o tome da se „zastaje sa postupkom ocene ustavnosti Uredbe o posebnom načinu obrade podataka sadržanih u katastru zemljišta za Autonomnu Pokrajinu Kosovo i Metohija“.
Ne samo učeni pravnik, nego i običan laik će odmah razabrati da je Vaš Sud odobrio dva uzastopna šestomesečna roka za otklanjanje neustavnosti i nezakonitosti ove uredbe. Najpre ste to učinili na neformalan način, tako što ste faktički zastali sa postupkom ocene njene neustavnosti, a po isteku prvog šestomesečnog roka doneli ste zaključak o zastajanju sa postupkom, čime ste formalizovali novi rok od šest meseci. I sve to čini Ustavni sud pod Vašim predsedništvom.

I NOVI, SUKCESIVNI ROKOVI U obrazloženju Vašeg zaključka da se zastane sa postupkom ocene ustavnosti Uredbe o posebnom načinu obrade podataka sadržanih u katastru zemljišta za Autonomnu Pokrajinu Kosovo i Metohija, jedino se izričito navodi već pomenuto pismo Ivice Dačića od 29. marta 2013. godine, kojim se zahteva da Ustavni sud zastane sa procenom ustavnosti ove uredbe. Izbegli ste, međutim, da u ovom obrazloženju izričito pomenete pismo Ivice Dačića od 4. juna 2013. godine, koje Vam je dostavljeno bar desetak dana pre sastavljanja nacrta Vašeg Zaključka. Postavlja se samo pitanje zašto ste to izbegli.
Po našem sudu, to ste učinili iz sledeća dva razloga:
U tom svom pismu Ivica Dačić Vas uverava da je „donošenje potrebnih izmena zakona za sprovođenje Prvog sporazuma i njihovo usvajanje predviđeno do polovine juna tekuće godine“, dakle 2013. Pa ako je tako – a što ne bismo verovali svom predsedniku Vlade – nije bilo nikakve potrebe da se odobrava šestomesečni rok za otklanjanje neustavnosti u ovoj Uredbi kada će već polovinom juna izmenama odgovarajućih zakona ove i sve druge neustavnosti biti otklonjene. Vi, međutim, kao neverni Toma, niste poverovali svom predsedniku Vlade, pa ste za svaki slučaj izdejstvovali šestomesečni rok za otklanjanje neustavnosti ove Uredbe.
U drugom pismu Ivice Dačića, od 4. juna 2013. godine, navode se sve četiri osporene uredbe, a ne samo jedna, kako je to učinjeno u pismu od 29. marta 2013. godine. Zato je bilo logično da odmah odobrite rok od šest meseci za otklanjanje neustavnosti u svima ovim uredbama, a ne samo u jednoj. Niste tako postupili, jer već sada imate nameru da sukcesivno odobravate šestomesečne rokove za svaku uredbu ponaosob: u septembru za drugu, u novembru za treću, a u januaru 2014. za četvrtu, tako da ukupan rok iznosi bar godinu dana, a u međuvremenu ćete doneti procesnu odluku o spajanju sva ova četiri predmeta u jedan, tako da ćete nastaviti postupak ocene ustavnosti ove četiri uredbe tek septembra 2014. godine.

PREVARA I SAMOOBMANA Kada ste 13. decembra 2012. godine primili pismo mr Vladimira Cvijana, predsednika Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo Narodne skupštine, Vi ste, predsedniče Slijepčeviću, bili prevareni. U tom pismu bilo je navedeno da je već u toku izrada zakona kojim će se regulisati suštinska autonomija AP Kosova i Metohije. Čak je rečeno da je ovim povodom obrazovana radna grupa. A pet dana kasnije, 18. decembra 2012. godine, Nikola Selaković, ministar pravde i državne uprave, iznova Vas je obmanuo kada Vas je u svom pismu obavestio da je njegovo ministarstvo obrazovalo radnu grupu za izradu nacrta kojim će biti uređena suštinska autonomija Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija. Da li ste Vi, predsedniče Slijepčeviću, ikada saznali ko tu radnu grupu čini, i da li ste ikada videli nekakav nacrt o toj navodnoj suštinskoj autonomiji? Niste, naravno, ni čuli ni videli, jer te radne grupe još nema. A posle skoro šest meseci, 4. juna 2013. godine, Ivica Dačić, predsednik Vlade, Vas po treći put obmanjuje, svojim zahtevom da zastanete sa postupkom ocene ustavnosti osporenih uredaba do donošenja posebnog zakona kojim će se urediti suštinska autonomija Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija.
Mi, naravno, ne isključujemo mogućnost da je ovom prilikom Nikola Selaković bio žrtva i vlastite samoobmane da se takav zakon o navodnoj suštinskoj autonomiji može doneti, a da Kosovo i Metohija ostanu u okviru ustavnog i pravnog poretka Republike Srbije, pošto decembra 2012. godine nije mogao ni da sanja na šta će sve njegovi šefovi (Ivica Dačić i Aleksandar Vučić) pristati prilikom pregovaranja sa Hašimom Tačijem u Briselu. A 4. juna 2013. godine ni Ivica Dačić nije znao na šta će sve morati da pristane da bi Srbija ostala na takozvanom evropskom putu. Drugim rečima, izradi zakona o pomenutoj suštinskoj autonomiji, zbog koje ste Vi, što faktički što formalno, za period od godinu i po dana zastali sa ocenom ustavnosti, uopšte se ne može pristupiti dok se ne dovedu do samog kraja pregovori u Briselu sa predsednikom vlade samozvane države kosmetskih Albanaca.
Kako biste se Vi, predsedniče Slijepčeviću, po prirodi svoga položaja morali baviti ustavnim pravom, slobodni smo da Vas na posletku upitamo: kakav bi to morao biti zakon o navodnoj suštinskoj autonomiji Kosova i Metohije kojim bi se post festum konvalidirali svi neustavni sporazumi zaključeni u Briselu? Da bismo Vas oslobodili noćne more do koje bi Vas razmišljanje o tome dovelo, mi Vas već sada obaveštavamo da bi taj zakon bio vrlo jednostavan. On bi, ne daj Bože!, glasio: „Autonomna Pokrajina Kosovo i Metohija je nezavisna i suverena država izvan granica Republike Srbije.“ Nadamo se da ćete konačno shvatiti da ćete neopravdanim odugovlačenjem da donesete odluku o neustavnosti osporenih uredaba, i Vi lično doprineti ovom kobnom ishodu.

NEDOSTOJNO DOVIJANJE Kao što smo to već naveli, 18. juna 2013. godine Vaš Sud, predsedniče Slijepčeviću, usvojio je Zaključak o tome da se „zastaje sa postupkom ocene ustavnosti Uredbe o posebnom načinu obrade podataka sadržanih u katastru zemljišta za Autonomnu Pokrajinu Kosovo i Metohiju“. A onda ste Vi, kao rukovodilac svih službi u Vašem Sudu, lično naložili da se objavljivanje ovog Zaključka odloži sve do kraja septembra 2013. godine, ne bi li Vašoj Vladi via facti obezbedili još dodatna tri i po meseca za otklanjanje neustavnosti ove Uredbe, pošto rok od šest meseci teče tek od objavljivanja pomenutog Zaključka u „Službenom glasniku Srbije“. Nadamo se, predsedniče Slijepčeviću, da razabirate da je to što ste učinili nečasno i nedostojno dovijanje – ujdurma kojoj ne bi pribegao ni poslednji sudski pripravnik u nekoj zabiti.

SMISAO POZIVA SUDIJE USTAVNOG SUDA Vi ste, predsedniče Slijepčeviću, sigurno zapazili da je 11. jula 2013. godine skupština samozvane države kosmetskih Albanaca donela nekakav zakon kojim se kosmetski Srbi, koje biste Vi trebalo da još uvek smatrate našim državljanima, amnestiraju za krivična dela nastala kršenjem ustava i zakona te samozvane države. I što je još čudnije, upravo je Vlada Republike Srbije na pregovorima u Briselu zahtevala da se takav zakon donese. Pa da vidimo šta je svrha ovog zakona o amnestiji!
Njime se oslobađaju krivične odgovornosti oni naši sunarodnici i državljani na Kosovu i Metohiji koji su, postupajući po Ustavu i zakonima Republike Srbije, u isti mah kršili zakone te samozvane kosmetske države. Kako je Vlada Republike Srbije upravo to htela, time je ona i izričito priznala da je samozvana država kosmetskih Albanaca još od proglašenja svoje nezavisnosti 17. marta 2008. godine ne samo ustavna nego i legitimna, te da su se njen ustav i zakoni još od tada morali poštovati i primenjivati, a da je upravo tog datuma država Srbija prestala da postoji na Kosovu i Metohiji.
U veri da, uprkos kolektivnoj amneziji koja je ophrvala predsednika Republike, Vladu Republike Srbije i skoro sve poslanike Narodne skupštine, Vi još uvek znate šta piše u Ustavu Republike Srbije, mi Vam postavljamo odsudno pitanje: da li ste spremni da bez ikakvog oklevanja i izvrdavanja branite i odbranite važeći Ustav, ili ćete ga sramno baciti pod noge i izgaziti kao da nikada nije postojao?

U Beogradu,
23. jula 2013. godine
prof. dr Slobodan Samardžić, Predsednik Poslaničkog kluba
Demokratske
stranke Srbije