Pečat – List slobodne Srbije Politički nedeljnik, aktuelna politička dešavanja, društvo, svet, kultura.
Piše Zoran Milošević
U Brazilu se vodi borba za pobedu naroda nad (crnim) kapitalom, odnosno kapitala nad narodom. Svekoliku prednost imaju vlasnici crnog kapitala
Protesti u Brazilu započeti su 8. juna i traju, sa manjim ili većim intenzitetom, još uvek, a organizatori ovog „događanja naroda“ uveravali su novinare da će trajati do ispunjenja zahteva. Nezadovoljstvo i nemiri zahvatili su skoro sve veće gradove Brazila (tačnije, više od 100 gradova), pri čemu su i masovni, pa su novinari ova događanja nazvali „Ustankom Brazilaca“, navodi portal „top.rbc.ru“. Da je termin „ustanak“ opravdan, govori i podatak da su ustanici napadali vladine objekte, uključujući i policijske stanice. Svakako jedan od važnijih događaja zbio se tokom noći 17/18. juna, u Rio de Žaneiru kada je masa pokušala da zauzme gradsku vladu, a u glavnom gradu Kongres. Istovremeno, u Port Alegri i drugim gradovima kriminalne strukture započele su pljačku bogatijih privatnih kuća, pod parolom „buđenja naroda“.
USTANAK MILIONA Veliki tržni centri su zatvoreni, a takve mere preduzele su i banke. Policija je primenila sva raspoloživa sredstva da obuzda masu, jer su ustanici bili krajnje agresivni. Podmetali su požare, uništavali automobile, lupali izloge… Ustanici su čak uspeli da zapale Ministarstvo spoljnih poslova Brazila. Učešće u „ustanku“ uzelo je, prema procenama policije, oko milion stanovnika Brazila, dok je bar 150 ljudi stradalo ili povređeno. Sličnih masovnih protesta u Brazilu nije bilo u poslednjih 20 godina. Situacija se u Brazilu 22. juna toliko pogoršala da je vlada angažovala i vojsku radi uspostavljanja i kontrole poretka.
S obzirom na to da je Brazil najveća država Južne Amerike i obuhvata dve trećine teritorije kontinenta, događaji u ovoj državi dobijaju na važnosti u svakom pogledu. Interes za događanja u Brazilu u svetu je porastao i zbog bliskosti sa Rusijom, a mnogi u ovim događajima vide i kraj regionalne organizacije država poznatih kao BRIK (Brazil, Rusija, Indija i Kina), pri čemu dodaju, s obzirom na ulogu britanskih banaka u događanjima u Brazilu, da „B“ ne znači Brazil nego Britanija.
Svu dramatiku događaja u Brazilu odaje i podatak o povređenim novinarima. Naime, više od 50 novinara nastradalo je u prve dve nedelje „ustanka“ (34 je povredila policija, a 16 je ranjeno u nerazjašnjenim okolnostima), dok je šest novinara uhapšeno i u zatvoru su proveli od pola do tri dana, istakla je Asocijacija novinara Brazila 29. juna na konferenciji za novinare. Istraživanja nekih medija pokazala su da 75 odsto stanovnika Brazila podržava „ustanike“.
Interesantno je da su samo do pre nekoliko meseci sva istraživanja javnog mnjenja pokazivala da je predsednica Brazila Dilma Rusef veoma popularna političarka, koja se pridržava levih pogleda, a da su protesti nešto normalno u demokratiji. Predsednica Rusef je u specijalnom obraćanju naciji, 22. juna, dala za pravo „ustanicima“ i obećala da će se pozabaviti rešavanjem nagomilanih problema. Istakla je da će država povećati izdatke za obrazovanje (sredstva će uzeti iz naftnog sektora), a takođe popraviti stanje u regionima koji su zahvaćeni recesijom. No, jedno je obećati, a drugo je realnost.
UZROCI POBUNE Da je situacija u Brazilu dramatična, svedoči i postupak predsednice Brazila da zbog ustanka Brazilaca otkaže posetu Japanu, jer je situacija u državi zahtevala njeno prisustvo. Šta je, dakle, uzrok ustanka Brazilaca?
Rukovodilac Centra za ekonomska istraživanja Ruske akademije nauka Ljudmila Simonova za ruske novine „VZGLЯD“ objasnila je šta je uzrok nereda u Brazilu. Naime, povećanje cena za javni prevoz povezano je sa situacijom oko budžeta države. „Poslednje dve godine Brazil se nije mogao pohvaliti rastom ekonomije. Godine 2011. rast je iznosio dva odsto, a prošle samo 0,9 odsto. Brazil na tržištu nije bio konkurentan sa robom koju proizvodi, a u sve se umešao i kapital sa crnog tržišta.“
U vezi sa tim, predsednica države je donela mere za stimulisanje proizvodnje, podršku nacionalnim preduzećima, sniženje poreza, povoljno kreditiranje, snizila je cenu struje za 30 odsto za preduzeća i 18 odsto za domaćinstva. To je dovelo do smanjenja priliva novca u budžet, što je ugrozilo programe za smanjenje siromaštva.
Sličnog mišljenja je i Nikolaj Pahomov, koji za ukrajinski portal „fraza.ua“ navodi da su događaji u Brazilu povezani sa budžetom i dospećem isplata duga (nastalog po više osnova, a najviše na osnovu otkupa državnih obveznica). Glavno pitanje (i odgovor) se, dakle, krije u budžetu i dospeću obaveza u vezi sa tim pitanjem.
Upravo ovde se dolazi do banaka, i to banaka čiji su vlasnici masoni. „Kako banci ‚Santander‘ polazi za rukom da pravi novac u Brazilu?“, zapitao se poznati američki ekonomista i publicista Lindon Laruš u članku „Masonstvo banke ‚Santander‘ (Banco Santander)“, objavljenom na portalu „voprosik.net“. Odgovor je zabrinjavajući. Na primer 2009. godine, strani spekulativni kapital preplavio je brazilsko tržište jeftinim novcem. Međunarodne banke i špekulanti uzimali su novac u SAD-u, Evropskoj uniji i Japanu pod povoljnim uslovima (ako je novac „prljav“ i bez kamate), a potom su kupovali brazilske državne obveznice, pri čemu je kamata bila 8,75 odsto na godišnjem nivou. No, to je samo pola posla. Brazilska valuta, real, je 2009. godine poskupela za 27 odsto, što znači da su špekulanti, ako su uložili u januaru 2009. novac u brazilske državne obveznice, krajem godine imali zaradu 35,75 odsto u odnosu na uloženu sumu: 27 odsto zbog poskupljenja reala i 8,75 kamate. Ko je ovde izgubio? Naravno, stanovnici Brazila, koje država pljačka da bi isplatila državne obveznice. Banka „Santander“ je ogromna imperija, pre svega u Južnoj Americi, a posebno u Brazilu, iako nema osnivačkog kapitala.
Uticaj masona u Brazilu je ogroman, jer u ovoj državi ima više od 700 masonskih loža, tako da se ova država među poslovnim ljudima naziva i masonskom državom. Masonske lože su u Brazil unete iz SAD-a, a među stanovnicima je veoma popularan okultizam, navodi I. S. Ivanov, autor ruskog vodiča „Države sveta, političko-ekonomski vodič“, objavljenog u Moskvi 2000. godine. Takođe, prema ukrajinskom portalu „fraza.ua“, više od pet odsto poslanika u brazilskom kongresu su masoni, a i dosta ministara pripada ovom društvu. Prema podacima Lolija Zamojskog, autora knjige „Masonstvo i globalizacija: nevidljiva imperija“, objavljene 2001. godine, većinom transnacionalnih korporacija rukovode masoni, koji preko ekonomije žele da uspostave monopol nad političkim procesima, a sve radi stvaranja svetske vlade. Drugim rečima, u Brazilu se vodi borba za pobedu naroda nad (crnim) kapitalom, odnosno kapitala nad narodom. Nažalost, svekoliku prednost imaju vlasnici crnog kapitala.
Prema mišljenju Nila Nikandrova („fondsk.ru“, objavljenog 30. juna) istrajavanje dela građana Brazila (povezanih sa masonerijom i tim putem sa SAD-om, uključujući i CIA) ima svoju ekonomsku i političku pozadinu. Ustanak je započet akcijama „anonimnih korisnika ‚Fejsbuka’“, a sve pozive je krasila fotografija vlasnika ove društvene mreže Marka Cukerberga koji drži plakat na kojem piše „Ne radi se o 20 centi. Reformiši Brazil!“ (CHANGE BRAZIL!) Poznato je da je CIA finansijski pomogla razvoj „Fejsbuka“. Nije tajna i to da ima „radne kontakte“ sa Agencijom za nacionalnu bezbednost SAD-a (NSA), što mnoge južnoameričke medije i portale navodi na zaključak da iza ustanka Brazilaca stoji lično Cukerberg.
Uporedo sa ustankom Brazilaca pokrenut je „politički život na univerzitetima“, a studenti su postali prva linija fronta za promene u Brazilu, što podseća na obojene revolucije, uključujući i srpsku.
Brazilska kontraobaveštajna služba preduzima sve da razobliči delatnost CIA, nevladinog sektora – stranih agenata, masona, američkog predstavništvo USAID-a u Brazilu – na destabilizaciji situacije u Brazilu. Brazilski blogeri ukazali su da su najžešći protesti gde ima kancelarija vlade SAD-a i velike masonske lože (Rio de Žaneiro, Porto Alegre, Sao Paulo i drugi gradovi).
Suština protesta u Brazilu je stavljanje ove zemlje pod kontrolu Vašingtona, koji ima plan da stvori Tihookeansku alijansu koju bi činile Meksiko, Kolumbija, Peru i Čile, a da bi to bilo moguće potrebno je „ograničiti uticaj Brazila i stvoriti adekvatnu branu brazilskoj ekspanziji“.
Istovremeno, Pentagon je pod različitim izgovorima započeo zajedničke vojne vežbe sa državama koje se graniče sa Brazilom: Trinidadom i Tobagom, Surinamom, Gvajanom i Peruom, što znači da Amerikanci faktički proučavaju teren za vojno delovanje. Četvrta flota SAD-a započela je patroliranje u Atlantskom okeanu u blizini brazilskih izvora nafte.
