Печат – Лист слободне Србије Политички недељник, актуелна политичка дешавања, друштво, свет, култура.
Пише Зоран Милошевић
У Бразилу се води борба за победу народа над (црним) капиталом, односно капитала над народом. Свеколику предност имају власници црног капитала
Протести у Бразилу започети су 8. јуна и трају, са мањим или већим интензитетом, још увек, а организатори овог „догађања народа“ уверавали су новинаре да ће трајати до испуњења захтева. Незадовољство и немири захватили су скоро све веће градове Бразила (тачније, више од 100 градова), при чему су и масовни, па су новинари ова догађања назвали „Устанком Бразилаца“, наводи портал „top.rbc.ru“. Да је термин „устанак“ оправдан, говори и податак да су устаници нападали владине објекте, укључујући и полицијске станице. Свакако један од важнијих догађаја збио се током ноћи 17/18. јуна, у Рио де Жанеиру када је маса покушала да заузме градску владу, а у главном граду Конгрес. Истовремено, у Порт Алегри и другим градовима криминалне структуре започеле су пљачку богатијих приватних кућа, под паролом „буђења народа“.
УСТАНАК МИЛИОНА Велики тржни центри су затворени, а такве мере предузеле су и банке. Полиција је применила сва расположива средства да обузда масу, јер су устаници били крајње агресивни. Подметали су пожаре, уништавали аутомобиле, лупали излоге… Устаници су чак успели да запале Министарство спољних послова Бразила. Учешће у „устанку“ узело је, према проценама полиције, око милион становника Бразила, док је бар 150 људи страдало или повређено. Сличних масовних протеста у Бразилу није било у последњих 20 година. Ситуација се у Бразилу 22. јуна толико погоршала да је влада ангажовала и војску ради успостављања и контроле поретка.
С обзиром на то да је Бразил највећа држава Јужне Америке и обухвата две трећине територије континента, догађаји у овој држави добијају на важности у сваком погледу. Интерес за догађања у Бразилу у свету је порастао и због блискости са Русијом, а многи у овим догађајима виде и крај регионалне организације држава познатих као БРИК (Бразил, Русија, Индија и Кина), при чему додају, с обзиром на улогу британских банака у догађањима у Бразилу, да „Б“ не значи Бразил него Британија.
Сву драматику догађаја у Бразилу одаје и податак о повређеним новинарима. Наиме, више од 50 новинара настрадало је у прве две недеље „устанка“ (34 је повредила полиција, а 16 је рањено у неразјашњеним околностима), док је шест новинара ухапшено и у затвору су провели од пола до три дана, истакла је Асоцијација новинара Бразила 29. јуна на конференцији за новинаре. Истраживања неких медија показала су да 75 одсто становника Бразила подржава „устанике“.
Интересантно је да су само до пре неколико месеци сва истраживања јавног мњења показивала да је председница Бразила Дилма Русеф веома популарна политичарка, која се придржава левих погледа, а да су протести нешто нормално у демократији. Председница Русеф је у специјалном обраћању нацији, 22. јуна, дала за право „устаницима“ и обећала да ће се позабавити решавањем нагомиланих проблема. Истакла је да ће држава повећати издатке за образовање (средства ће узети из нафтног сектора), а такође поправити стање у регионима који су захваћени рецесијом. Но, једно је обећати, а друго је реалност.
УЗРОЦИ ПОБУНЕ Да је ситуација у Бразилу драматична, сведочи и поступак председнице Бразила да због устанка Бразилаца откаже посету Јапану, јер је ситуација у држави захтевала њено присуство. Шта је, дакле, узрок устанка Бразилаца?
Руководилац Центра за економска истраживања Руске академије наука Људмила Симонова за руске новине „ВЗГЛЯД“ објаснила је шта је узрок нереда у Бразилу. Наиме, повећање цена за јавни превоз повезано је са ситуацијом око буџета државе. „Последње две године Бразил се није могао похвалити растом економије. Године 2011. раст је износио два одсто, а прошле само 0,9 одсто. Бразил на тржишту није био конкурентан са робом коју производи, а у све се умешао и капитал са црног тржишта.“
У вези са тим, председница државе је донела мере за стимулисање производње, подршку националним предузећима, снижење пореза, повољно кредитирање, снизила је цену струје за 30 одсто за предузећа и 18 одсто за домаћинства. То је довело до смањења прилива новца у буџет, што је угрозило програме за смањење сиромаштва.
Сличног мишљења је и Николај Пахомов, који за украјински портал „fraza.ua“ наводи да су догађаји у Бразилу повезани са буџетом и доспећем исплата дуга (насталог по више основа, а највише на основу откупа државних обвезница). Главно питање (и одговор) се, дакле, крије у буџету и доспећу обавеза у вези са тим питањем.
Управо овде се долази до банака, и то банака чији су власници масони. „Како банци ‚Сантандер‘ полази за руком да прави новац у Бразилу?“, запитао се познати амерички економиста и публициста Линдон Ларуш у чланку „Масонство банке ‚Сантандер‘ (Banco Santander)“, објављеном на порталу „voprosik.net“. Одговор је забрињавајући. На пример 2009. године, страни спeкулативни капитал преплавио је бразилско тржиште јефтиним новцем. Међународне банке и шпекуланти узимали су новац у САД-у, Европској унији и Јапану под повољним условима (ако је новац „прљав“ и без камате), а потом су куповали бразилске државне обвезнице, при чему је камата била 8,75 одсто на годишњем нивоу. Но, то је само пола посла. Бразилска валута, реал, је 2009. године поскупела за 27 одсто, што значи да су шпекуланти, ако су уложили у јануару 2009. новац у бразилске државне обвезнице, крајем године имали зараду 35,75 одсто у односу на уложену суму: 27 одсто због поскупљења реала и 8,75 камате. Ко је овде изгубио? Наравно, становници Бразила, које држава пљачка да би исплатила државне обвезнице. Банка „Сантандер“ је огромна империја, пре свега у Јужној Америци, а посебно у Бразилу, иако нема оснивачког капитала.
Утицај масона у Бразилу је огроман, јер у овој држави има више од 700 масонских ложа, тако да се ова држава међу пословним људима назива и масонском државом. Масонске ложе су у Бразил унете из САД-а, а међу становницима је веома популаран окултизам, наводи И. С. Иванов, аутор руског водича „Државе света, политичко-економски водич“, објављеног у Москви 2000. године. Такође, према украјинском порталу „fraza.ua“, више од пет одсто посланика у бразилском конгресу су масони, а и доста министара припада овом друштву. Према подацима Лолија Замојског, аутора књиге „Масонство и глобализација: невидљива империја“, објављене 2001. године, већином транснационалних корпорација руководе масони, који преко економије желе да успоставе монопол над политичким процесима, а све ради стварања светске владе. Другим речима, у Бразилу се води борба за победу народа над (црним) капиталом, односно капитала над народом. Нажалост, свеколику предност имају власници црног капитала.
Према мишљењу Нила Никандрова („fondsk.ru“, објављеног 30. јуна) истрајавање дела грађана Бразила (повезаних са масонеријом и тим путем са САД-ом, укључујући и ЦИА) има своју економску и политичку позадину. Устанак је започет акцијама „анонимних корисника ‚Фејсбука’“, а све позиве је красила фотографија власника ове друштвене мреже Марка Цукерберга који држи плакат на којем пише „Не ради се о 20 центи. Реформиши Бразил!“ (CHANGE BRAZIL!) Познато је да је ЦИА финансијски помогла развој „Фејсбука“. Није тајна и то да има „радне контакте“ са Агенцијом за националну безбедност САД-а (НСА), што многе јужноамеричке медије и портале наводи на закључак да иза устанка Бразилаца стоји лично Цукерберг.
Упоредо са устанком Бразилаца покренут је „политички живот на универзитетима“, а студенти су постали прва линија фронта за промене у Бразилу, што подсећа на обојене револуције, укључујући и српску.
Бразилска контраобавештајна служба предузима све да разобличи делатност ЦИА, невладиног сектора – страних агената, масона, америчког представништво USAID-а у Бразилу – на дестабилизацији ситуације у Бразилу. Бразилски блогери указали су да су најжешћи протести где има канцеларија владе САД-а и велике масонске ложе (Рио де Жанеиро, Порто Алегре, Сао Пауло и други градови).
Суштина протеста у Бразилу је стављање ове земље под контролу Вашингтона, који има план да створи Тихоокеанску алијансу коју би чиниле Мексико, Колумбија, Перу и Чиле, а да би то било могуће потребно је „ограничити утицај Бразила и створити адекватну брану бразилској експанзији“.
Истовремено, Пентагон је под различитим изговорима започео заједничке војне вежбе са државама које се граниче са Бразилом: Тринидадом и Тобагом, Суринамом, Гвајаном и Перуом, што значи да Американци фактички проучавају терен за војно деловање. Четврта флота САД-а започела је патролирање у Атлантском океану у близини бразилских извора нафте.
