Zlatibor u zagrljaju građevinske mafije / 1. deo /

Piše Marijana Milosavljević

Skupocene zlatiborske parcele postale su leglo korupcije i kriminalne sprege državnih organa i sumnjivih biznismena. Promena vlasti tu spregu ne menja, već se zarad interesa korumpiranih pojedinaca, a nauštrb države i njenog interesa, usvajaju i zakoni u Skupštini Srbije

Milan Stamatović, prvi čovek Opštine Čajetina kojoj pripada i Zlatibor, uputio je još pre šest godina državnim institucijama pismo u kojem je tražio da se policija na ovom području tehnički i kadrovski ojača zbog „sve većeg prisustva građevinske mafije i kriminalaca“. „Ma koliko se vlast branila da na Zlatiboru ne postoji organizovana građevinska mafija, odgovorno tvrdim da je ima“, rekao je tada Stamatović. I ustvrdio: „Ne samo ovde, već po celoj Srbiji. Ako država hoće ozbiljno da se obračuna sa mafijom, mora da istraži građevinske direkcije i zavode za urbanizam. Tu je leglo korupcije, tu je najčvršća sprega sa investitorima.“

[restrictedarea]

INVESTITORSKI URBANIZAM Od tada do danas Stamatović nije promenio priču. U stvari, neprestano je ponavlja i osvežava aktuelnostima. Iako u toj borbi ima uspeha koliko i oni koji se bore protiv vetrenjača, građani Opštine Čajetina ozbiljno ga shvataju. Možda i zbog toga što mnoge njegove kolege širom Srbije žmure ili šuruju sa kriminalcima, pomažući im tako da operu svoj novac i preko noći postanu „investitori“. Inače, sintagmu „investitorski urbanizam“ (koja je toliko osakatila prestonicu) prvi je lansirao nekadašnji gradonačelnik Beograda Nenad Bogdanović, tada u funkciji predsednika Izvršnog odbora Beograda, pokazujući kako on i njegovi stručnjaci razumeju mehanizme tržišta primenjene na grad. Odmah su je primili i rasadili ljudi iz urbanističke profesije, objašnjavajući svaku kriminalnu urbanističku radnju „investitorskim urbanizmom“… Devet godina kasnije, naš poznati arhitekta Branislav Jovin krajem 2009. godine piše otvoreno pismo Borisu Tadiću, obaveštavajući ga da je „zbog ‚investitorskog‘ urbanizma, ‚uspešno‘ sprovođenog 2000-2008. godine (rasprodaja najjeftinijeg opremljenog građevinskog zemljišta u Evropi) budžet Beograda uskraćen za više stotina miliona evra“.
Stamatović nije pokazao razumevanje za ovu modernu mantru, i možda je baš zato prošle godine po četvrti put izabran za predsednika male, ali jedne od najbogatijih opština u Srbiji. On je i predsednik opštinskog odbora DSS-a u Čajetini. Iako je DSS osvojila dovoljno mandata da je mogla sama da vlada, četvorostruki predsednik opštine formirao je koaliciju sa socijalistima i naprednjacima. „Želja nam je da što više partija uključimo u funkcionisanje opštine. I u prošlom mandatu predlagali smo koalicije, ali nismo naišli na razumevanje pojedinih partija. Kako su razmišljali, tako su prošli i na ovim izborima, dok mi već 12 godina zaredom imamo podršku birača“, rekao je Stamatović.
Ali koaliciona idila kratko je trajala. Na poslednjoj sednici lokalne skupštine, početkom aprila, šef odborničke grupe SNS Goran Obradović, nedavno smenjen sa mesta pomoćnika predsednika opštine, optužio je Milana Stamatovića da predvodi „kriminalni klan‘ odgovoran za „reketiranje i pljačku investitora“, koji funkcioniše u saradnji sa policijom, tužilaštvom i sudom. Prvi čovek opštine i njegovi najbliži saradnici na optužbe su odgovorili otvorenim pismom, upućenim prvom potpredsedniku Vlade Aleksandru Vučiću, tražeći da se lično oglasi povodom ovog slučaja. I: „Takođe, pozivamo Miljka Radisavljevića i Tužilaštvo za organizovani kriminal, kao i direktora policije Milorada Veljovića, da pokrenu istrage o slučajevima uzurpacije skupocenog zemljišta na Zlatiboru. Isti zahtev, međutim, uputili su i iz opštinskog odbora SNS-a, zabrinuti za sudbinu sirotih, malih investitora. Zanimljivo je da već godinama unazad (u stvari, od kada DSS nije u republičkoj vlasti), raznorazni inspektori tako reći ne prestaju da pročešljavaju opštinsku vlast i do sada ozbiljnije propuste nisu našli.“
Stamatović za „Pečat“ objašnjava da je opština u proceduri vraćanja uzurpiranog zemljišta, što je pobudilo veliku nervozu jer je reč o parcelama ogromne vrednosti, a SNS se sada pojavljuje kao zaštitnik sumnjivih investitora, baš kao što su im to nekada bili ljudi, prvo iz SPO-a, a potom iz DS-a. Naš sagovornik je konkretan u optužbi, i kaže da uz Obradovića iz SNS-a stoje i „narodni poslanik PUPS Slobodan Jeremić, kao i njegov brat Ratko Jeremić, direktor ‚Zlatibor-turista‘ koji upravlja ‚Kraljevim konacima‘“.
Opština baš od ove firme potražuje jezero i 11 skupocenih hektara „uzurpiranog zemljišta u strogom centru planine“.
Stamatović navodi: „Jeremić je u Skupštini Srbije kao poslanik PUPS-a obrazlagao novi, katastrofalan Zakon o katastarskoj legalizaciji. Onda smo dobili rešenje Ministarstva koje vodi Velimir Ilić, prvo takvo u Srbiji, da se svi postupci u vezi sa nelegalnom gradnjom u ‚Zlatibor-turistu‘ vraćaju na početak.“

URBANISTIČKA MAFIJA Sociolog i profesor Arhitektonskog fakulteta u Beogradu Ksenija Petovar u tekstu „Akteri urbane obnove“ (2008) ovako vidi priču o stvaranju „urbanističke mafije“: „Proces tranzicije u Srbiji započet je u uslovima kriminalizacije državne uprave i službi (na nacionalnom i lokalnom nivou) zaduženih za izdavanje urbanističkih i građevinskih dozvola i ostalih saglasnosti potrebnih za izgradnju. Pored toga, uspostavljene su očigledne sprege političkih nomenklatura sa novom privatnom preduzetničkom klasom, koja se u ovakvim okolnostima može označiti kao paradržavna, jer je u proteklih gotovo dvadeset godina uživala neskrivenu zaštitu državne, upravljačke strukture, sličnu starim državnim, društvenim preduzećima“.
A sada prisustvujemo otvorenoj zahvalnosti koju vlast iskazuje prema tajkunima kroz najnovije zakone.
U stvari, Stamatović već uočava nešto što će mnogi spremno proglasiti teorijom zavere. On tvrdi da su u borbi protiv Opštine Čajetina, koja već tri decenije pokušava da državi vrati posed vredan preko 30 miliona evra, front formirala trojica državnih sekretara i nadležno ministarstvo – Ministarstvo za građevinarstvo i urbanizam na čijem je čelu Velimir Ilić. Pobočni, ali ne manje važni pomoćnici su Janićije Jeremić Jakša, državni sekretar u Ministarstvu za rad, socijalna pitanja i zapošljavanje (sin Slobodana Jeremića, narodnog poslanika PUPS-a i bivši opštinski javni pravobranilac Čajetine), Vladimir Božović, državni sekretar MUP-a, i Miloš Jeftović, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja.
Kako se razbuktao poslednji „zlatiborski rat“?
Stamatović je početkom februara javno postavio pitanje zašto se novim Zakonom o katastarskoj legalizaciji investitorima sa poternica omogućava da dođu u posed zemljišta čija se vrednost meri milionima evra. „U srcu Zlatibora, na spornom zemljištu ima više vlasnika, a među njima su i Milomir Joksimović, poznat kao Miša Omega, i Sreten Jocić, čuven kao Joca Amsterdam. Ima tu i kapitala Darka Šarića i drugih ljudi sa poternica… Ceo problem sa spornih 11 hektara i jezerom nastao je u preduzeću ‚Kraljevi konaci‘, koje je malverzacijama pokušavalo da se domogne najvrednijih parcela“, priča nam Stamatović.
Zasad, najgore (po državu) je sprečeno. Na osnovu dopisa Opštine Čajetina, u kojem su predočene malverzacije, Republički geodetski zavod odbio je nedavno da neke od pomenutih biznismena uknjiži kao vlasnike. „Posedujemo kompletnu dokumentaciju o tome čije je zemljište. Iz nje se jasno vidi da je ‘Zlatibor turist’ (koji upravlja ‘Kraljevim konacima’) uzurpirao parcele.“
Ključno je da se utvrdi – ko je pravni sledbenik nekadašnje vazdušne banje koja je gazdovala tim prostorom. Opština je bila osnivač, a firme koje sada žele da gazduju bile su suosnivači, a kao takvi na sebe ne mogu preneti vlasništvo – sigurni su u Opštini Čajetina. Ipak, opština i „Zlatibor turist“ su se zbog spornog zemljišta sudili više puta, ali zemljište nikada nije vraćeno državi.

ZAKON ZA ANARHIJU Kada se Stamatović u februaru obratio javnosti, aktuelni zakon je bio u proceduri, a sada je uprkos brojnim kritikama i usvojen. „Agencija za borbu protiv korupcije je već imala primedbe na ovaj zakon, jer je njime predviđeno da investitor nekog objekta može da dođe i do vlasništva nad tuđim zemljištem. Navodno popravljen, zakon sada propisuje plaćanje za tuđe zemljište, kao u slučajevima eksproprijacije. To je čist kriminal. U mestima poput Zlatibora, novi zakon omogućiće sumnjivim ‚biznismenima‘ i kriminalcima da dođu do još većeg bogatstva, da opljačkaju još više“, upozorava Stamatović.
Zakonom je, tako, otvoreno bezbroj mogućnosti za zloupotrebe, on odgovara potrebama kriminalaca i „perača novca“, a veliku štetu naneće lokalnim zajednicama – bilo je mišljenje i opozicionih poslanika u parlamentu. Predsednik Opštine Čajetina siguran je da je reč o „najgorem zakonu u našoj istoriji, u oblasti urbanizma i građevine“. „Imali smo haotično stanje, a sada dobijamo potpunu anarhiju. Zakon se usvaja zbog pritiska EU, koja je prethodnim vladama dala novac za proces legalizacije. Pošto ništa nije urađeno, sada se brže-bolje donosi nakaradni zakon, kao opravdanje za prokockana sredstva i poverenje“, rekao je „Večernjim novostima“ Stamatović. „Čim je postalo jasno da će zakon biti usvojen, na Zlatiboru smo imali dva slučaja nelegalne gradnje na državnom zemljištu, bez ijedne dozvole. Ovi ‚investitori‘ sada mogu da računaju na pomoć države.“
Kako funkcioniše igra žmurki sa opštinskim vlastima?
Pa, kao i u svakom dobrom filmu.
„Investitori“ obično kupuju male kvadrature, ruše ih i na njihovom mestu zidaju velelepne vile. Ono što predstavlja dodatno „zabašurivanje“ jeste činjenica da se pomenuti objekti i dalje vode na stare vlasnike, koji su za tu „uslugu“ dodatno i bogato nagrađeni. Jedna od planinskih legendi kaže kako je Sreten Jocić, čuveniji kao Joca Amsterdam, na Zlatiboru već postao pravi domaćin. Pokupovao je ono najvrednije. Tvrdilo se da policija, ali i drugi državni organi, imaju podatke da je on stvarni vlasnik hotela „Zelenkada“, luksuznog apartmanskog naselja „Kraljevi konaci“, restorana „Rujno“ i „Serdarev konak“… Uz objekte, pripalo mu je i desetine hektara zemljišta u ekstrazoni…
„Ti veliki ‚investitori‘ se ne eksponiraju, ne vole javnost“, kaže Stamatović. „Najlakše je novac oprati preko apartmana i nekretnina. Cena kvadratnog metra kreće se od 1.200 do 3.500 evra, u zavisnosti od lokacije. Oni, međutim, na sve načine gledaju da izbegnu plaćanje dažbina“, ističe Stamatović za „Pečat“.
Ali, ponekad ni „investitorima“ nije lako. Kada se stvari iskomplikuju, kad se uđe u dil sa lukavijim igračima nego što su se na prvi pogled učinili, priča koja je obećavala doživotnu bezbrižnost može iznenada fatalno da se završi. U jednoj takvoj priči učestvovao je i jedan od junaka zlatiborske priče Ratko Jeremić, brat onog poslanika PUPS-a. Njegov partner nije preživeo.
Krajem marta prošle godine, naime, u nedovršenoj zgradi stambenog kompleksa koji je njegova kompanija „Koling“ gradila u Ulici Neznanog junaka broj 23 u Beogradu, pronađeno je telo biznismena Milana Zukanovića. Zukanović je pucao sebi u glavu. Spekulisalo se da je mogući motiv samoubistva prvog čoveka „Kolinga“ to što je zapao u velike dugove. Ali i to što mu je pretilo hapšenje.
Mediji su godinu dana pre Zukanovićevog samoubistva izvestili da je užička policija podnela pretkrivičnu prijavu protiv direktora preduzeća „Zlatibor turista“ Ratka Jeremića i vlasnika kompanije „Koling“ Zukanovića zbog sumnje da su zloupotrebom položaja i falsifikovanjem službene isprave stekli protivpravnu imovinsku korist od 106,4 miliona dinara. Direktor „Zlatibor turista“, navodilo se, osumnjičen je da je na nezakonit način ustupio suvlasnicima „Kolinga” neizgrađeno gradsko građevinsko zemljište u državnoj svojini.
Preduzeće „Zlatibor turist“ poseduje 23 luksuzna apartmana, ukupne površine oko 1.000 kvadratnih metara. Osim Ratka Jeremića, koji se protivio, kako je govorio, „brzopletoj privatizaciji“ tog preduzeća smatrajući da je cena veoma niska, protivila se i čajetinska opština, ali zbog nerešenih imovinsko-pravnih odnosa. Međutim, 2008. godine Agencija za privatizaciju prodala je, za 73 miliona dinara, 43 odsto vlasništva „Zlatibor turista“ Zorani Joksimović, supruzi Milomira Joksimovića, poznatog kao Miša Omega. Najveći pojedinačni vlasnik i dalje je Joksimovićeva, a vlasnici ostatka preduzeća su druga fizička lica.
Ali šta je prodato?
Iako je Agencija za privatizaciju, na spomenutoj aukciji 19. septembra 2008, zvanično prodala 43,75 odsto kapitala „Zlatibor turista“ ženi Miše Omege, ta transakcija nije uvedena u državne knjige, pa se na sajtu APR-a ta firma vodi kao „društvo sa ograničenom odgovornošću“ u kojem je udeo društvenog kapitala 99,99 odsto. Minimalni iznosi udela u društvu vode se na fizička lica, ali među njima nije ime Zorane Joksimović. Umesto toga, upisano je sedam zabeležbi, od kojih prva datira još iz januara 2006, a u njima je evidentirano postojanje sudskog spora između „Zlatibor turista“ i grupe od oko 50 osnivača, kojima je Trgovinski sud u Užicu potvrdio pravo na upis udela. Ostaje nejasno kako je Agencija prodala udele PIO i Akcijskog fonda, kada oni nisu u vlasničkoj strukturi „Zlatibor turista“.
Ne može postojati korupcija u urbanističkim službama, a da nije povezana sa korupcijom u sudstvu i drugim resorima. „Blagovremeno korumpiranje opozicije omogućilo je političkoj nomenklaturi iz devedesetih godina ne samo da zadrži ostvarenu materijalnu dobit, nego i da izbegne sudske procese i kazne za kršenje zakona, jer je očito imala dokaze dovoljne za pacifikovanje novoustoličene političke nomenklature. Tako je umesto jednopartijske, izgrađena višepartijska država – sa strankama koje su organizovane kao interesne grupe i korporativne organizacije“, ističe Ksenija Petovar sa Arhitektonskog fakulteta. „Prostor za urbanističku mafiju stvaran je decenijama. Zabluda je da je to samovolja pojedinih opštinskih službenika. Naime, stvoren je sistem koji funkcioniše, koji ima ekonomsku osnovanost, u kojem se samo menjaju akteri, a sistem opstaje. Svaka nova vlast uleće u taj razrađen sistem.“
Primena nelegitimnih sredstava moguća je u državi u kojoj je javni sektor prožet visokim obimom korupcije i kriminalizacije. Kako je to bilo na Zlatiboru, moći ćete da čitate u sledećem broju našeg nedeljnika. Bivši opštinski javni pravobranilac Janićije Jakša Jeremić je, umesto opštinskih, zastupao porodične interese – s jedne strane je bio on, a sa druge njegova majka, pa je vansudskim poravnanjem bez naknade preneo zemljište na njeno ime. Zahvaljujući njegovom potpisu, njegova porodica tvrdi da je vlasnik jezera postala jednostavnim odricanjem od tužbenog zahteva…

[/restrictedarea]