Municija o kojoj se ćuti

Piše MARA KNEŽEVIĆ KERN

Sa osiromašenim uranijumom eksperimentisalo se na Okinavi, posle Drugog svetskog rata, a zatim tokom agresije na Irak, duž takozvane autostrade samoubistava, gde su nalažena tela balzamovana radioaktivnim uranijumom na koja ne sleću insekti… Takva tela su pronalažena u Bosni i na Kosovu.

Dok su italijanske porodice dovodile decu na piknik u Avijano, fascinirane borbenim avionima sa tovarom namenjenim deci Jugoslavije, većina nije primetila da se njihova zemlja uveliko pretvara u poligon za iživljavanje najmorbidnijih planova NATO-a. Zabavljeni tuđom nesrećom i „krivicom“, Italijani su tek posle dvadeset godina primetili da se uveliko rasipaju javni resursi i život vojnika poslatih na ratišta, dok državna mafija iza scene sprovodi privatizaciju vode, obrazovanja, zdravstva… rasprodajući čak i državnu teritoriju. Među elitom koja je već 1999. prepoznala o čemu se radi, i podigla glas protiv agresije na Jugoslaviju, nalazi se prof. Mauro Kristaldi, jedan od osnivača Italijanskog suda za ratne zločine NATO-a protiv Jugoslavije, koji je 1999. formirao tim od osam naučnika, radi snimanja stanja na području Srbije, izloženom bombardovanju osiromašenim uranijumom. Mauro Kristaldi danas bije bitku za Italiju, svestan da rat i mafija idu zajedno i da od ove bitke zavisi budućnost evropskog kontinenta.

[restrictedarea] Posle boravka na Kosmetu dali ste neprocenjiv doprinos otkrivanju istine o posledicama bombardovanja Srbije osiromašenim uranijumom. Koliko su Italijani imali sluha za vaša upozoravanja na sudbinu koja ih čeka ako dozvole da njihova teritorija postane poligon za iživljavanje agresorske vojne sile?
Rat protiv Jugoslavije predstavljao je poslednji akt geopolitičkog scenarija u kojem je aktivno učestvovala i Italija, štiteći interese SAD-a. Na Kosovo sam otišao sa stručnim timom od osam naučnika, radi uzimanja uzoraka i iznošenja istine o dimenzijama i ekocidnoj prirodi ratnog zločina nad vašim narodom. Bavim se prirodnim naukama, a Konrad Lorenc kaže da „živimo u vremenu u kojem je prirodnjak taj koji uspeva da vidi određene opasnosti jasnije od drugih“. Trenutno smo krajnje zabrinuti za stanovništvo i ekosistem na Sardiniji, s obzirom na sve masovnije angažovanje NATO vojske i avijacije radi priprema za rat na Bliskom istoku. U Salto di Quirra se već 50 godina nalazi baza PISQ, a pojačan intenzitet vojnih vežbi dodatno ugrožava narušen ekosistem ostrva. Svesni posledica pristupili smo izradi studije na osnovu analize uzoraka vazduha, tla, mleka, stočne hrane i životinjskih tkiva prikupljenih na licu mesta: rezultati su alarmantni.
Ne čini li vam se simptomatičnim to što međunarodna zajednica okupljena u Riju radi „spasavanja Planete“ nijednog trenutka nije označila vojne eksperimente kao moguće krivce za zagađenje prirodnog okruženja.
Nisu problematični samo vojni eksperimenti, već i toksični otpad preostao posle Drugog svetskog rata i Vijetnama. Najveće skladište nervnog gasa i pesticida nalazi se u Koloradu (Roki Mauntain) i Indijani (Medison). Posebno je zabrinjavajuća činjenica da su od 1992. američke vojne baze stavljene van nadležnosti Pravilnika o životnoj sredini SAD-a, iako se njihov broj povećava – kako u zemlji, tako i u inostranstvu. Na području okupiranom bazama dolazi do akumulacije toksičnog otpada, što dovodi do dramatičnih posledica po ekosistem i zdravlje ljudi. Stanje je posebno dramatično na ostrvu Vieques u Porto Riku, pretvorenom u vojnu bazu pre 60 godina, kao i na Okinavi, na kojoj su obavljane vojne vežbe sa osiromašenim uranijumom (1995. i 1996) uprkos zabrani japanske vlade. Višegodišnje bombardovanje Gaze, uključujući korišćenje osiromašenog uranijuma (2009), nije ugrozilo samo palestinsko stanovništvo, već su vetrovi preneli radioaktivnu prašinu na izraelsku teritoriju… Američko ministarstvo odbrane je 2002. priznalo da su 1952-1971. izbacivali patogene i toksične supstance na gusto naseljena područja Njujorka i San Franciska, simulirajući biološki napad na autobuskoj stanici i podzemnoj železnici. Izvedeno je ukupno 239 testova.
Rat na Kosovu je poslužio kao paradigma nove ratne strategije, a Srbija je poslužila kao poligon za eksperimente sa novim oružjem. Da li je tu nauka odigrala ključnu ulogu?
Činjenica je da se ratovi više ne planiraju radi fizičkog eliminisanja neprijatelja, kao što je to bilo tokom kolonijalnih ratova, o čemu piše Elizabeta Donini u knjizi „Ratne prevare“ („Imbrogli di guerra“), već su usmereni ka uništavanju različitih lokalnih komponenti u strateški značajnom području (genocid, biocid, ekocid), sa dugoročnim posledicama i stvaranjem uslova da agresorski režim uspostavi trajnu kontrolu nad teritorijom i stanovništvom… Pored studija o upotrebi genetički modifikovanih organizama putem ubacivanja u komercijalne i humanitarne proizvode, kao što je to bio slučaj sa Nestle, pritisak na neposlušne narode vrši se i putem programa zdravstvene zaštite. Oni koji ovu degradaciju pripisuju opštoj zloupotrebi nauke, zanemaruju činjenicu da je nauka dala najznačajnija otkrića kojima je omogućena prekomerna eksploatacija resursa, čime je direktno umešana u tržišnu ekonomiju. Čim nauka i tehnologija stupe u interakciju sa ekonomijom dobijamo tehnološki proizvod i rat.
U studiji ste se osvrnuli na klasično delo ekološke literature „Čovek protiv biologije“ Alda Saketija. Šta je to našta Saketi upozorava?
Saketi ukazuje na neophodnost borbe protiv potrošačke etike, i naglašava važnost podsticanja razvoja naučne svesti o jedinstvu biosfere, i protoku molekularne energije koja razbija granice između živog i neživog. „Manipulacijom genima i stvaranjem novih mikrobioloških oblika mogle bi da se izazovu epidemije gore od svega što pamtimo. Tehnološke katastrofe bilo u miru ili ratom izazvane (nebitno za žrtve) pokazuju antibiološki karakter industrijskog razvoja. U tom kontekstu se moraju posmatrati okolnosti oko pojave HIV-a među afričkom populacijom, kao rezultat genetski modifikacije organizama namerno ubačenih među stanovništvo radi kontrole populacije, da bi bilo prošireno na ostale kontinente na radost farmaceutske industrije i medicinskog lobija.
Kako u ovom kontekstu vidite rat protiv Jugoslavije?
Motivi, strategija i ideologija rata protiv Jugoslavije detaljno su prostudirani za stolom u Pentagonu, kako bi se pronašli izgovori za što duže aktivnosti vojne avijacije, dok se ne potroši vojni arsenal iz robnih rezervi, ali i dok se ne isproba najnoviji sistem naoružanja. Na teritoriju Srbije je sasuta ogromna količina osiromašenog uranijuma, izbacivanog iz aviona sa visine od 5.000 do 10.000 m, kao i uz upotrebu kasetnih bombi, zabranjenih međunarodnim propisima. Bombardovanje je pokrenulo kolone izbeglica (Srba i Albanaca), da bi se omogućilo osvajanje prostora za američku vojnu bazu pod maskom NATO-a…
Kakve su posledice upotrebe municije sa osiromašenim uranijumom na Kosovu?
Mi smo obavili samo deo istraživanja, ali je sledeća faza odložena zbog sankcija, iako se radilo o istraživanjima u cilju prevencije ekoloških rizika izazvanih bombardovanjem. Planirali smo ispitivanje bioloških efekata na glodare štetočine na području NATO agresije, kao indikatore uticaja toksičnih supstanci na organizam… Poznato je da municija od osiromašenog uranijuma u kontaktu sa vazduhom oksidira emitujući sitne aerosolne čestice koje raznosi vetar. One prianjaju uz površinu metalizirajući susedna tela. Udahnute čestice se akumuliraju u organizmu predstavljajući značajnu radiološku opasnost za pluća i kosti, oštećujući unutrašnje organe (jetra, slezina, bubrezi…) Sa ovom municijom se eksperimentisalo na Okinavi, posle Drugog svetskog rata, a zatim tokom agresije na Irak, duž takozvane autostrade samoubistava, gde su nalažena tela balzamovana radioaktivnim uranijumom na koja ne sleću insekti… Takva tela su pronalažena u Bosni i na Kosovu, i razlikuju se od tela izgorelih u vatri… Prirodni resursi i ljudska bića se u unipolarnom svetu tretiraju po principu „posle upotrebe baci“, uz tendenciju svesne zamene istorijsko-bioloških procesa veštačkim sistemom kontrole sve do nivoa ćelije, uz slogan „prirodni resursi su ugroženi, mi ćemo nad njima preuzeti kontrolu za vaše dobro“.
Koristite izraz „socijalni darvinizam“ da definišete ono što nam se na globalnom nivou dešava. Šta ovaj termin označava?
Prirodnjak i ekolog Konrad Lorenc upozorio je na katastrofalne posledice stavljanja „prirodne selekcije“ u funkciju slobodne tržišne privrede, pod pretpostavkom da će biti podjednako korisna i kreativna kao u transformaciji žive vrste. U ekonomiji je jedini kriterijum selekcije povećavanje snage u kratkom roku. Radi se o istoj zabludi koja se u ekonomiji zove „socijalni darvinizam“, što dovodi do neproduktivnih sukoba sa perspektivom samouništenja vrste. Poslužiću se razmišljanjem „pacova“ Gintera Grasa: „Možda su ljudi dozvolili da im atrofira sposobnost koju mi pacovi posedujemo oduvek, a to je volja za životom.“ [/restrictedarea]