Internet u čeljustima totalitarne demokratije

Piše Vladislav Panov

Cenzura Interneta, državno hakerisanje kompjutera, gušenje slobode govora na Internetu, proizvodnja špijunskog hardvera i softvera, nezakonito nadziranje i kontrolisanje korisnika Interneta i razni drugi specijaliteti zapadne mašine za zaštitu profita korporacija takozvane zabavne industrije tekući su internacionalni projekat koji krši sve principe naprednog zapadnog sveta

Od kada je Internet postao dovoljno raširen, pristupačan i brz njegovi sve brojniji konzumenti ga koriste za razmenu filmova, serija, muzike i mnogih drugih inače bezobrazno i sasvim bezrazložno preskupih predmeta takozvane intelektualne svojine zaštićene čuvenim belegom korporacijske globalističke zapadne ekonomije moćnijim i od svih bogova, poznatim pod svuda prihvaćenim i nigde suštinski objašnjenim ili opravdanim zaštitnim paketom pod nazivom kopirajt. Svet može da nestane u svim mogućim i nemogućim kataklizmama, mogu da nas potamane ljuti vanzemaljci iz glupavih holivudskih hitova ili da se na nas obruši biblijski usud, ali kopirajtu ne sme ništa da bude. U ime njegovo se udružio ceo zapadni svet. Onaj njegov deo koji barata polugama sile i prinude. I kako vreme prolazi rat protiv napadača na njegovo veličanstvo kopirajt postaje sve bezobzirniji, sumanutiji i beskompromisniji. Rukavice su bačene. Holivud je preko svoje pohlepne vlade otvorio vrata sasvim otvorene prisile nad skoro svim državama u svetu, pa je rat protiv ljudi koji bi da pogledaju njihove proizvode skidajući ih sa Interneta, što je, uzgred, etiketirano jednako zastrašujućom babaroga etiketom kao što beše slučaj sa teroristima čiji je lov podstakao brojne ratove, postao internacionalna aktivnost. Razmenjivači intelektualne svojine preko Interneta su označeni kao pirati. Posle agresivnog i sveobuhvatnog ispiranja mozga preko medija „pošteni svet“ je postao svestan neophodnosti najsurovije borbe protiv ovih beskrupuloznih otimača intelektualne svojine. Umesto da se guraju u redovima za plaćanje skupocenih ulaznica ili diskova, knjiga, programa, oni ih bezobrazno skidaju sa Interneta sedeći u svojim foteljama. Tome mora da se stane na put. Po svaku cenu!

[restrictedarea]

Državno hakerisanje neposlušnih Najnoviji talas borbe u međuvremenu u tu svrhu osnovanih specijalnih agencija, udruženja, grupa za akciju, legislativu, gonjenje (dodajte sami bilo šta od moguće praktične primene državne sile i nećete pogrešti, ako nije biće i ta borbena varijanta uskoro u praksi), doveo je bitku protiv ovih strašnih pirata do samog apsurda orvelijanskih proporcija i cinizma. Demokratija, ljudske slobode i prava u odavno praktično dokazanoj selektivnosti kada je reč o primeni svih ovih velikih načela Zapada, padaju postreljani rafalima bahatih korporacija i politike koja im drži leđa. I pomenuti Orvel bi, recimo, bio zgranut, možda i ljut na svoju nedovoljnu nadahnutost, kada bi čuo uzvišenu ideju koja je ovih dana postala tema u vestima i komentarima na njih u brojnim forumima sajber-sveta. Takozvana Komisija za zaštitu američke intelektualne svojine osnovana na inicijativu takozvane zabavne industrije, a podržana od vodećih predstavnika američkog privatnog sektora, politike, ogranka spoljnih poslova nadležnih za pritisak na neposlušne države sveta, čak i od akademika, najavila je da će se uskoro doneti zakon koji će omogućavati da se „piratima“ uz skinuti film ili bilo šta drugo za šta nije plaćena odgovarajuća naknada biti podmetnut i takozvani malver-program koji će im zaključati kompjuter ili telefon! Da bi ga ponovo osposobili oni će po ovoj genijalnoj ideji morati da se prijave nadležnima i da zbog svog strašnog kriminalnog akta budu krivično gonjeni i oglobljeni za troškove otključavanja svojih uređaja. Na koliko je planova ova ideja sumanuta i neprihvatljiva protiv svih zakona ovoga sveta mogla bi verovatno da se napiše i knjiga. Skoro kao i kada je taj divni pravični svet odlučio da nas bombarduje i da u ime viših interesa zanemari one „manje“. Selektivnu primenu demokratije i „naprednih načela“ koja se poštuju samo od strane onih kojima je u interesu da ih poštuje ili ignoriše, iskusile su mnoge druge države posle nas. Instalacija globalističke imperije lihvara, čiji su interesi uvek primarni, nije, otuda, nikada potpuno gotova. Internet je kao posebna država jedino preostalih istinski slobodnih ljudi trn u oku ovoj instalaciji. Mesto na kojem jedino još možete da kažete šta zaista mislite, a da vas ne razapne demokratski aparat protiv svojeglavih nerazumnika ubeđenih da je misliti svojom glavom neko pravo ili da je moguć život bez neprestanog namirivanja Baje Pataka korporacijskog kapitalizma, mora nestati. To je zapravo glavni razlog bitke za intelektualnu svojinu američke imperije za zabavljanje masa i brojanje novca koji su od njih oteli. Vrednost bilo kog umetnika i stvaraoca odavno se meri jedino zarađenim dolarima. Sve drugo više nema značaja. A to brojanje novca i dekadentnih poruka iz života zvezda stvorenih u interesu komercijalnih giganata industrije za zabavu samo je skretanje pažnje od, ne dao Bog, razmišljanja o nepravdi, bezumnosti potrošačkog društva, bedi koja kuca na sve više vrata, haosu u koji klizi svet, zagađenju i uništenju planete i ostalim brigama zaluđenika iz redova psihijatrijskih slučajeva okupljenih oko svakojakih teorija zavere.

Proizvodnja hardvera protiv piraterije I, tako, kad gorepomenute veličine zapadnog upravljačkog, ekonomskog i političkog aparata postaju hakeri koji će legalizovati inficiranje „pirata“ malicioznim programima, koji će provajdere Interneta primoravati da vas špijuniraju i kažnjavaju isključenjem usluga koje ste im platili, koji će vas krivično goniti kao da ste najstrašniji kriminalci, to je samo nova oštrica zaštite one jedino prave, njihove, demokratije. U njoj dok god plaćate sve što vam kažu da morate da plaćate, uredno i u sve većim iznosima, imaćete pravo da budete dobri građani. U suprotnom bićete najsurovije i sasvim legalno progonjeni. U tu svrhu je uspešno primenjen i zloglasni „stingrej“, uređaj koji američke vlasti koriste za tajno i nezakonito lociranje identiteta korisnika mobilnih uređaja i potonje špijuniranje celokupnog saobraćaja koji vrše uz njegovu pomoć. „Stingrej“ je zapravo lažna antenta mobilne telefonije koju je američka vlada podmetala svojim žrtvama u nameri da ih nesmetano špijunira. Uz njegovu primenu američke vlasti su volele da paralelno izvrše i pritisak na najveće provajdere mobilne telefonije koji su morali da im pomognu u špijuniranju i onih koji su obeleženi kao neprijateljske mete, a usput, kao navodna kolateralna šteta, i svih ostalih! To što je javno slučaj oko špijuniranja „stingrejom“ zaglavljen u navodnim tužbama i pravnim zavrzlamama ne znači da su špijuniranje i zloupotreba provajdera prestali. A tu je takođe od pomenutih institucija naređena proizvodnja uređaja nove generacije koji će u sebi imati razne vidove hardverske i softverske zaštite koja bi trebalo da onemogući i skidanje i korišćenje neplaćenih sadržaja intelektualne svojine. U toj trci su već neko vreme vodeći proizvođači blurej plejera koji uz pomoć „Sinavija“ softvera onemogućavaju gledanje zaštićenih sadržaja. Nedavno se na njihov borbeni napor u ovom smislu nadovezao i vodeći proizvođač čipova za takozvane pametne mobilne uređaje, „ARM holdings“, koji je ponosno objavio da su stvorili video čip „Mali-V500“ koji će onemogućavati korišćenje piratskih sadržaja. Proizvođači takvih uređaja ili softvera rade isključivo po nalozima i pod neprestanim pritiskom korporacija industrije zabave. Ta prisilna sprega je takođe nezakonito zloupotrebljavanje moći i ugrožavanje mnogih sloboda, ali se toleriše u ime „viših interesa“.
Britanska brnjica na Internet Ipak, kada je u pitanju ples sa američkim vukovima zaduženim za sveobuhvatnu podršku američkih viših interesa, uvek su najodaniji saradnici njihovi prekookeanski lideri bratskog komonvelta, Britanci. Pre neki dan su ih ludim idejama čak i nadmašili. U ovom aktuelnom takmičenju dovođenja do neverice svih koji su bili ubeđeni da Orvelova vizija totalitarizma nikada njima neće moći da se desi, štafetu ludila preuzela je britanska sekretarica kulture koja je sva važna i mnogo zabrinuta izjavila kako je neophodno uvesti cenzuru Interneta! Kao i uvek kada se uvodio totalitarizam nove zabrane su opravdavane zaštitom najvećih ideja, načela i najvažnijih zakona. Pomenuta lavica britanske kulture se toliko potresla izjavama ljudi koji svoja mišljenja na razne teme otvoreno ostavljaju po raznim forumima ili onima koji su Internet zloupotrebili zbog svojih izopačenih seksualnih potreba, da je preostalo jedino da se brnjica stavi svima. Njena je ideja da se u borbi protiv pornografije, posebno dečje (jer, na pomen ove pojave lako se prihvata sve) i zagovornika politički nekorektne retorike na Internetu udruže giganti sajber-sveta, od najmoćnijih provajdera, preko proizvođača softvera, do društvenih mreža i pretraživača. Slobodni govor i pornografija su dovedeni, za neverovati, u istu ravan i kao najveće zlo u idili zapadne demokratije moraju biti cenzurisani. Policija misli je, eto, iz Orvelove distopijske fantazije osvanula u praksi našeg „prosvetljenog doba“. A kada se konačno iskorene pornografija i slobodni govor, šta je sledeće? Hoćemo li i mi veličati „Velikog brata“ kada nam obznani da je smanjenje sledovanja lažne čokolade zapravo stoprocentno povećanje količine koju ćemo pojesti? Ili to već uveliko rade? Orvelu bi pošle suze radosnice kada bi se naprasno probudio u ovom svetu. Ali, samo još da ućutkamo Internet.

[/restrictedarea]