Gde Bujošević okom, tu „Dnevnik“ skokom

Piše Miodrag Zarković

Nedolična i sasvim neopravdana moć glavnog i odgovornog urednika „Politike“ počela je da se sa „Prve televizije“ preliva i na Javni servis, tj. na tamošnju glavnu i najgledaniju informativnu emisiju

Za vreme prošle vlade, Dragan Bujošević bio je među najuticajnijim ovdašnjim javnim delatnicima. Još u prvim mesecima Kabineta Mirka Cvetkovića, Bujošević je bio postavljen na mesto glavnog i odgovornog urednika dnevnih novina „Politika“. Nepune tri godine kasnije, sa prikazivanjem je počela i njegova autorska emisija „Stav Srbije“ na „Prvoj televiziji“, u kojoj svake nedelje u doba ručka ugošćava značajnije činioce srpske političke pozornice (mahom one koji pripadaju Bujoševiću omiljenom, anacionalnom polu ovdašnje javnosti), zajedno sa predstavnicima različitih glasila (ovde je domaćin još isključiviji, pošto je za sve ovo vreme jedva jednom ili dvaput pustio u studio novinara ili analitičara sa stavovima koji se kose sa njegovim). U Bujoševićeve evrofanatične ruke tako je bio predat ne samo naš najstariji i najugledniji dnevni list, već i veoma gledan, takozvani porodični termin, na jednoj od televizija sa nacionalnom frekvencijom.
Upadljiva nesrazmera između Bujoševićevog uticaja i njegovih novinarsko-mislilačkih sposobnosti, često je proteklih godina služila kao zgodan, lako uočljiv dokaz medijskog mraka u savremenoj Srbiji. Jedino u javnosti čija se glasila utrkuju u slepom službovanju političkim moćnicima, moguće je da delatnik nalik Bujoševiću – vrlo ograničenih dometa i u štampanom i u televizijskom izrazu – dođe u posed tolike moći.
Danas, avaj, deluje kao da je Bujoševićeva snaga samo još više narasla, te se sada posredno prostire i do glavne RTS-ove informativne emisije. „Dnevnik“ od nedelje, 28. aprila, počeo je vešću o tragičnoj smrti učenika na ekskurziji u Vrnjačkoj Banji, a odmah posle je, kao prvi u političkom bloku, prikazan pomalo neobičan prilog koji se sastojao od dva citiranja. Spiker je, naime, pročitao više delova autorskog teksta Ivice Dačića napisanog za „Politiku“, a zatim i nekoliko izjava koje je Aleksandar Vučić izrekao gostujući u „Stavu Srbije“ nekoliko sati ranije.
Nije novo to što „Dnevnik“ citira izjave visokih zvaničnika date drugim medijima, ali jeste retkost da se upravo takvim prilogom otvara udarni deo emisije, posvećen najvažnijim državnim temama. I to baš citati iz novina koje uređuje Bujošević i emisije koju vodi Bujošević! Kakva je to sila koja nalaže Nenadu LJ. Stefanoviću da „Dnevnik“ otvori pukim prepisivanjem onoga što su Vučić i Dačić poverili Bujoševiću? Ima li RTS, a i celokupna srpska javnost, još neko pitanje za Vučića i Dačića, pored onih koja postavlja Dragan Bujošević?

[restrictedarea] ***
Koliko je, inače, Bujošević „vešt“ u postavljanju pitanja, videlo se i u dotičnom „Stavu Srbije“, kada je uoči samog kraja emisije hteo da ispadne hrabar i suoči Aleksandra Vučića sa radikalskom prošlošću: toliko je bio uspešan u tome, da mu je pošlo za rukom da, uz vidljivu fizičku nelagodu, smandrlja tih nekoliko rečenica, a da nijednom ne pomene radikale! Elem, ovako je to zvučalo:
„Jako ste samouvereni, uvereni u to da ste izabrali pravi put. I ranije ste isto tako izgledali, kada je bila neka druga opcija u pitanju, dakle, kada ste mislili da nekim drugim načinom možemo da rešavamo to. Da li je sada, recimo, normalno da kažete: ‘Dobro, tada sam mislio to, očigledno život je pokazao da to nije tačno, da nije u redu, evo sad mislim drugačije’? Je li to normalno u političkom životu Srbije?“
Gledaocima je ostalo samo da se čude šta li bi se dogodilo da se Bujošević usudio da postavi Vučiću pitanje bez uvijanja i izbegavanja neugodnih pojmova. Da li bi se zemlja otvorila, a nebo sručilo, da je zaista suočio Vučića sa onim što je ovaj pričao i zagovarao tokom najvećeg dela političke karijere?
***
Ukoliko nekoga čudi ravnodušnost, a ponegde i neprikriveno likovanje (Vesna Pešić), koje najpovlašćeniji deo ovdašnje javnosti iskazuje prema sudbini kosmetskih Srba, vredi podsetiti da ta neljudska neosetljivost nije ograničena samo na Kosovo i Metohiju. Taman posla: prostire se ona i na Beograđane, ako je potrebno, kao u slučaju osuđenih za ubistvo Brisa Tatona.
Protekle sedmice, naime, najšira javnost je najzad imala prilike da pogleda dokumentarni film „Pretpostavka pravde“ Borisa Malagurskog i Ivane Rajović, koji prilično ubedljivo razotkriva mračnu istinu o tome kako su u jesen 2009. evrofanatici zloupotrebili nespornu tragediju zarad svojih političkih ciljeva i usput upropastili život četrnaestorici beogradskih mladića. Film je bio prikazan prošlog leta u ograničenom broju bioskopa, ali je tek pre nekoliko dana, u emisiji „Revolucija“ na TV „Hepi“ – dakle, na nacionalnoj frekvenciji – mogla da ga pogleda najšira javnost.
Jeste da „Hepi“ ne može da se pohvali kakvom značajnom gledanošću, ali je sama emisija, kao i premijera dokumentarnog filma, bila propisno najavljena u medijima. Za očekivati je, prema tome, da je gledanost „Hepija“ te večeri bila veća od uobičajene, te da je „Pretpostavku pravde“ do ovog trenutka ipak pogledao – ili, barem, morao da pogleda – nimalo zanemarljiv broj onih koji bi i mogli i morali da zahtevaju da se ceo istražni i sudski postupak u vezi sa smrću Brisa Tatona ponovi iz početka. A ipak, ceo slučaj je i dalje obavijen zlokobnim ćutanjem. Osim onih koji već više od tri godine skreću pažnju na bezočnost državnog progona u ovom primeru, niko se novi nije oglasio, niti zauzeo za kakvo-takvo ispravljanje zastrašujuće nepravde nanete pomenutim mladićima.
Stoga, dva saveta. Prvi je upućen svima koje je unesrećilo zločinačko delovanje državnih organa u „slučaju Taton“: obratite se Draganu Bujoševiću; teško da će on pokazati ikakvo razumevanje za vaše stradanje, ali, ako nekim čudom pokaže, barem ćete moći da računate na to da ćete stići i do „Dnevnika“. Drugi savet upućen je svima ostalima, onima koje „slučaj Taton“ nije lično dotakao i koji se drže kao da ih nimalo ne dotiče ni pitanje Kosova i Metohije: ako mislite da je dovoljno da se pravite gluvonemi, pa da vas doveka izbegavaju stradanja namenjena tamo nekim kosmetskim Srbima i tamo nekim navijačima, razmislite još jednom. [/restrictedarea]