Tribunal bez pravde, odmogao pomirenju u regionu

NJUJORK – U Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija održava se javna debata o rađu međunarodnih krivičnih sudova u kojoj učestvuju predstavnici 82. zemlje. Predsednik Srbije Tomislav Nikolić oštro je na debati kritikovao Haški tribunal, ocenjujući da taj sud nije pomogao, već samo odmogao pomirenju u bivšoj Jugoslaviji.

Debatu je otvorio je predsednik Generalne skupštine UN Vuk Jeremić, a na njoj učestvuje do sada najveći broj država koje su se u istoriji UN prijavile za učešće na nekoj od javnih debata u Generalnoj skupštini.

20.24 Ambasador Kine u UN Ji Baodong izjavio je da je jačanje vladavine zakona i sprovođenje krivičnog pravosuđa važan preduslov za mirnu tranziciju u konfliktnim i posktonfliktnim oblastima, ali da to nije samo pravno pitanje, već je tesno povezano s političkim, socijalnim i ekonomskim pitanjima.

19.47 Šef delegacije EU u UN Tomas-Mair Harting izrazio je snažnu podršku međunarodnom krivičnom pravosuđu, ocenivši da ono “ima ključnu ulogu u okončanju nekažnjivosti, doprinosi pomirenju i održanju mira i rehabilituje žrtve masovnih zločina”, a pozvao je i druge države da pruže istu podršku.

19.23 Ambasador Ruske federacije pri UN Vitalij Čurkin rekao je da su međunarodni tribunali važan element u uspostavljanju pravde, ali je oštro kritikovao rad Haškog tribunala koji, kako je ocenio, nije doprineo procesu pomirenja.

18.38 Stalni predstavnik Misije Hrvatske pri UN Ranko Vilović podržao je načelno rad ad hok krivičnih tribunala i posebno uspostavljanje Međunarodnog krivičnog suda, ali je kritikovao način na koji je organizovana današnja debata o ulozi tribunala i neke od stavova koje je izneo predsednik Srbije Tomislav Nikolić.

18.00 Otpravnik poslova Turske u UN Levent Eler ocenio je da je osnivanje Međunarodnih krivičnih tribunala za bivšu Jugoslaviju i Ruandu doprinelo procesu pomirenju i održanju mira.

16.35 Narodi u Bosni i Hercegovini imaju različita mišljenja o radu Haškog tribunala, ali svi dele opredeljenje da zločini koji su počinjeni tokom rata na teritoriji BiH moraju biti procesuirani, rekao je predsedavajući Predsedništva BiH Nebojša Radmanović.

16.15 Generalni sekretar UN Ban Ki Mun ocenio je da je pomirenje jedan od suštinskih elementa postkonfliktnog oporavka, a da je rad krivičnih tribunala od ključnog značaja za taj proces.

Ban je istakao da “podrška tribunalima i sudovima znači poštovanje, a ne dovođenje u pitanje njihove nezavisnosti, nepristrasnosti i inegriteta”, kao i “sprovođenje njihovih odluka”.

 

Nikolić: Presude Tribunala izazivaju frustriranost i depresiju kod Srba

“Srbija i ja spremni smo da ne čekamo 70 godina da bismo se pomirili sa komšijama sa kojima smo nekada živeli u istoj državi ili sa kojima, mislim na Kosovo i Metohiju, i danas živimo u jednoj zemlji. Duboko sam uveren da je Haški tribunal odmogao kada je taj proces u pitanju i da ga je, verovatno, nepotrebno odložio na naredna pokolenja. Svakako ga je, u velikoj meri, usporio i otežao”, ukazao je predsednik Srbije.

Po Nikolićevim rečima, tribunal je izazvao kod jednog naroda osećaj da mu je počinjena nepravda, a kod drugog trijumfalizam.

“Sa stanovišta nauke i etike, haški procesi mogu da se stave u istu ravan sa procesima koje je vodila Inkvizicija, kao i sa pariskim i moskovskim procesima. Postupci protiv Srba su motivisani kažnjavanjem i odmazdom, a odmazda, naročito u savremenom pravu, nikada ne može da bude opravdana kao pravedna. Haški postupci su bez pravde i pravednosti”, istakao je predsednik Srbije.

Govoreći kao prvi od 50 predstavnika država koji su prijavljeni za raspravu, Nikolić je podsetio da je ukupna visina kazni do sada izrečenih Srbima u tom sudu oko 1.150 godina, dok su predstavnici drugih naroda za zločine nad Srbima osuđeni na ukupno 55 godina.

Predsednik je podsetio da su hrvatski generali Markač i Gotovina oslobođeni – a hrvatske trupe proterale su preko 300.000 Srba iz krajeva koje su vekovima nastanjivali njihovi preci. Više od 2.000 žrtava iz Bratunca, Kravice i okolnih mesta u Istočnoj Bosni u kojima su delovale bošnjačke snage pod komandom Nasera Orića čeka da se makar neko od učinilaca kazni.

Srbi sa Kosova i Metohije organizovano su kidnapovani, a potom su im vađeni organi koji su prodavani na crnom tržištu. Istorija ne pamti takve zločine. Haški sud, umesto da ih procesuira, uništio je dokaze.

“Stotine hiljada proteranih, hiljade ubijenih i kidnapovanih na Kosovu i Metohiji nisu bili dovoljan razlog Haškom sudu da komandante i pripadnike tzv. Oslobodilačke vojske kazni, nego je, tokom postupka, Haradinaju, što je slučaj bez presedana, dozvolio da se bavi politikom. A dozvolio mu je, zapravo, da uklanja i zastrašuje svedoke”, dodao je Nikolić.

Po njegovim rečima, presude Tribunala izazivaju frustriranost i depresiju kod Srba, a kod Hrvata i Bošnjaka podstiču egzaltiranost i trijumfalizam.

“Haška suđenja, čini se, uglavnom neće uspeti da dosegnu pravu i potpunu istinu, pa će i pomirenje biti nametnuto i neiskreno. Ne može se biti pravedan prema nekima, a prema drugima ne. Kako objasniti da skoro niko, osim u jednom slučaju u Bosni i u jednom slučaju na Kosovu, nije bio pravnosnažno osuđen za zločine nad Srbima”, istakao je Nikolić.

Na debati – koju danas na Ist riveru bojkotuju Sjedinjene Države, a nisu prisutni ni predstavnici Tribunala – Nikolić se posebno osvrnuo na izostanak predstavnika suda, primećujući: “Ako ne poštuju najdrevnije pravno pravilo, ‘Audiatur et altera pars’ (saslušajmo i drugu stranu), kako da od njih očekujemo i minimum prava i pravde?”

“Haški tribunal nije ispunio osnovni proklamovani cilj – pomirenje u regionu, i zato ne može biti ni budućnost međunarodne pravde, već samo njena ružna prošlost. Korist od haškog tribunala postoji samo utoliko što je sada potpuno jasno da je način njegovog osnivanja, njegov celokupni rad pokazao da se tako više nikada ne sme raditi”, istakao je on.

 

Jeremić: Pomirenje uz istinu i poštovanje žrtava

Predsednik Generalne skupštine UN Vuk Jeremić ocenio je da je “suštinsko pitanje kako međunarodno krivično pravosuđe može da pomogne u pomirenju bivših protivnika u postkonfliktnim, tranzicionim društvima”.

Ovo je prva takva debata, dve decenije od uspostavljanja ad hok Tribunala i 11 godina od stupanja na snagu Rimskog statuta o uspostavljanju Međunarodnih krivičnih sudova (MKS), naveo je on. Broj i raznolikost zemalja učesnica današnje debate pokazuje koliki interes vlada za ovu temu, kao i njen veliki značaj za međunarodnu zajednicu, a kako je rekao, pitanje je izuzetno osetljivo i zbog toga što debate o međunarodnom krivičnom pravosuđu često uključuju stavove o delikatnim stvarima poput suvereniteta ili nepristrasnosti.

“Duboko verujem da u Generalnoj skupštini ne treba da bude zabranjenih tema, jer gde bi inače mogle da se sastanu članice UN, kao ravnopravne, da razmene stanovišta, da iskreno i otvoreno i uključujući dalekožna pitanja”, rekao je Jeremić.

Međunarodno krivično pravosuđe ima iza sebe višegodišnji rad i bogato iskustvo koje treba da se proceni, a iz istorijskih arhiva mogu se izvući brojne pouke i videti najbolja praksa koja se može primeniti u budućnosti.

Pitanja o kojima će se razgovarati su i diskrecija tužilaštva, pravni kriterijumi prema kojima se donose presude i proces biranja sudskih zvaničnika i osoblja kao i pitanje prvenstva jurisdikcije i kako se ona razvijala, najavio je Jeremić i dodao da će biti reči i tome kako izbalansirati donošenje presuda, sprečavanja nekažnjivosti i poštovanja prava kako žrtava tako i optuženih.

“Suštinsko pitanje je kako međunarodno krivično pravosuđe može da pomogne u pomirenju bivših protivnika u postkonfliktnim, tranzicionim društvima”, kaže Jeremić.

Prema njegovim rečima, treba jačati napore da se postigne pravda i pomirenje čiji je cilj da se stavi tačka na neprijateljstva i razbije začarani krug mržnje. Za pomirenje je potrebno da svaka strana prihvati svoj deo odgovornosti.

Međunarodno krivično pravosuđe može se lako posmatrati kao instrument za traženje povraćaja teritorija ili kao pokušaj da se pripiše kolektivna krivica, ali takav ishod bi, kako je rekao, naškodio naporima da se ojača vladavina prava jer “nijedna pravna tradicija ne priznaje krivicu ili nevinost čitavog naroda”, rekao je on.

“Do pomirenja će doći kad sve strane u konfliktu budu spremne da kažu istinu jedni drugima. Poštovanje svih žrtava je u središtu ovog poduhvata i to je razlog zbog kojeg je od ključnog značaja da se obezbedi da se zločini ne poriču niti bizarno slave kao nacionalne pobede”, kaže Jeremić.

Tanjug