Narod protiv Pajtića

Razgovarala Nataša Jovanović

Vanja Vučenović: Vojvođanska sela se gase

Psihološko-propagandna operacija usmerena je ka predstavljanju Srbije kao tobožnje zle maćehe koja, navodno, ciljano i nezajažljivo ekonomski i politički eksploatiše nezaštićeno „vojvođansko čedo“

Pokrajinska vlada bi – pre nego što pokaže prstom na Beograd – morala da zavuče ruku dovoljno duboko u džepove istaknutih pokrajinskih funkcionera, ali i odgovori građanima na pitanja vezana za sve zloupotrebe u poslovanju „Razvojne banke Vojvodine“, Fonda za kapitalna ulaganja, Fonda za razvoj AP Vojvodine… Svakako, organi koji ovih dana sprovode istrage u pomenutim institucijama će nas udostojiti odgovora na pitanje di su završili novci građana Vojvodine, potpuno sam siguran u to. A onda bi mogli doći do iznenađujućeg zaključka da „novci“, u stvari, i nisu nikada napuštali zgradu Banovine, kaže u razgovoru za „Pečat“ funkcioner Nove Srbije i glavni urednik internet magazina „Srpska analitika“ Vanja Vučenović.
Koji to stepen autonomije Vojvodina nema, a Bojan Pajtić traži?
Najviši mogući stepen autonomije severne srpske pokrajine garantovan je i obezbeđen Ustavom Republike Srbije, kao i pratećim zakonskim i drugim aktima niže pravne snage. Ustav, kao najviši pravni akt zemlje, nedvosmisleno i eksplicitno utvrđuje i pobrojava prava i nadležnosti AP Vojvodine, obezbeđujući joj tako impozantan nivo finansijske, političke i institucionalne autonomije i samosvojnosti. Sledstveno toj nepobitnoj činjenici, svako dalje insistiranje na širenju već ionako visokih standarda postojeće autonomije znači i nedvosmisleno insistiranje na prerogativima državnosti Vojvodine. Upravo to „natezanje“ svojevrsne državnosti nalazimo u duhu Pajtićevog Predloga deklaracije o zaštiti ustavnih i zakonskih prava Autonomne pokrajine Vojvodine. Zato, opozicija koju u pokrajinskom parlamentu uz Srpsku naprednu stranku predstavlja i Nova Srbija, u tom štetnom pamfletu vidi akt višestruke destabilizacije, već ionako (zbog poznate situacije na Kosovu i Metohiji) narušenog, državnog i teritorijalnog jedinstva i celovitosti Republike Srbije. Iz tog razloga, zahtevamo hitno i neodložno povlačenje pomenute deklaracije!
Da li je ovde reč o separatizmu ili o novcu?
Teško da se ove dve stvari mogu posmatrati odvojeno. Reč je o svojevrsnoj interesnoj simbiozi independističkih namera i ogoljenih finansijskih interesa, kojima se vodi vrh pokrajinske administracije. Moram da ukažem i na jedan bitan momenat, bez kojeg nije moguće objasniti aktuelne političke traume na severu Srbije izazvane aktima pokrajinske vlade. Najopasnije je to što vojvođanski vlastodršci putem ovdašnjeg Javnog servisa i uz svesrdnu pomoć široke lepeze „nevladinih“ organizacija, sprovode udruženi poduhvat opasne lobotomije na glavama građana Pokrajine. Ona se ispoljava u vešto proračunatoj psihološko- propagandnoj operaciji usmerenoj ka predstavljanju Srbije kao tobožnje zle maćehe koja, navodno, ciljano i nezajažljivo ekonomski i politički eksploatiše nezaštićeno „vojvođansko čedo“. Navodne optužbe o eksploataciji Vojvodine od strane Srbije nemaju svoje utemeljenje u elementarnim činjenicama. Kao što sam i ranije naveo, Ustav jasno određuje obim učešća AP Vojvodine u republičkom budžetu i to učešće, da budemo potpuno iskreni, nije ni izbliza tako skromno, kako to „vojvođaneri“ svim silama nastoje da predstave.
Gde se i na šta troše sredstva koja su opredeljena budžetom?
Neka vajni zagovornici vojvođanizacije koji sede u Banovini, kada već tako uporno insistiraju na pitanju „di su naši novci?“, objasne građanima i građankama Vojvodine zašto se njihovim „novcima“ finansira promocija raznoraznih deklaracija i sličnih pamfleta kojima se izazivaju i podstiču duboke podele u, poslovično, mirnom i nekonfliktnom vojvođanskom društvu. Da li su građani na severu Srbije glasali za takve podele, nestabilnost, društvenu nesigurnost? Potpuno sam uveren u to da nisu, niti da će ikada podržati tako nešto.
Kako izgleda i na čemu se temelji ideja o vojvođanskom identitetu?
Očigledno je da uporedo sa pokušajima destabilizacije državnog jedinstva kroz različite deklaracije, teku i paralelne aktivnosti koje za svoj cilj imaju izgradnju jednog novog, zasebnog, veštačkog, istorijski i etnički neutemeljenog i po mnogo čemu opasnog tzv. vojvođanskog identiteta. Za tu svrhu, angažovan je jedan širok, dobro umrežen i koordiniran političko-medijski „aparat“ u Pokrajini i zato se stiče utisak da je sever Srbije već godinama poprište jednog, na prvi pogled, nevidljivog kulturno-identitetskog rata. Cilj pomenutog „rata“ nalazimo u „vojvođanizaciji“ gotovo svih aspekata društvenog, ekonomskog i kulturnog života Pokrajine, sa jasnom namerom obezvređivanja ili, pak, relativizacije preovlađujućeg i većinskog srpskog identiteta Vojvodine.

[restrictedarea] Gde bi trebalo tražiti ishodište „vojvođanskog identiteta“?
Nigde dalje do u čudnovatom braku komunizma u podmakloj fazi (promovisanog kroz Ustav iz 1974) i frankenštajnovskog ekonomskog neoliberalizma. Takav „vojvođanski identitet“ je pretežno antisrpski nastrojen i usmeren. Svi mi koji danas živimo na severu Srbije primećujemo i osećamo, manje ili više otvorene, nasrtaje na srpski identitet. Paradoksalno i nestvarno izgleda takva tvrdnja, ukoliko rezultati poslednjeg popisa govore da danas u Vojvodini živi više od 75 procenata Srba. Sve to je razlog za uzbunu i stalnu budnost, svakako. Ali i konkretniji politički i širi društveni angažman svih nas, koji u Srbiji vidimo svoju jedinu državu.
Šta je Vojvodina doživela za mandata DS-a?
Malo toga dobrog. Vojvodina je, sa svim svojim komparativnim prednostima i poljoprivrednim potencijalima , od lokomotive razvoja Srbije, postala poslednji vagon u siromašnoj kompoziciji. Poljoprivredni giganti na severu Srbije su, zahvaljujući nedomaćinskom upravljanju aktuelnih vlastodržaca, potpuno uništeni i ruinirani,  poljoprivreda je na izdisaju, vojvođanska sela se gase, a seljaci su prepušteni sami sebi. Takvo stanje je nedopustivo i neizdrživo! U isto vreme, putevi novca iz raskošnih pokrajinskih fondova su u najvećem delu sumnjivi i netransparentni, sa poznatom destinacijom.
Sve gorenavedeno ukazuje na to da je vlada Bojana Pajtića pala na ispitu. I sam Bojan Pajtić je svestan toga. Ali ne zaboravite na staru mudrost koja kaže da je ranjena zver najopasnija, i kao takva spremna na sve. Zato, svi mi koji danas opoziciono delujemo u Pokrajini ne smemo da dozvolimo nastavak realizacije nekog novog crnogorskog ili kosovskog scenarija na severu Srbije.

Sava Stambolić: Pajtićeva vlast prezire Srbiju

Snimci učesnika protesta koji su preplavili Internet, a u kojima su oni prikazani slično kao Jevreji u nacističkoj propagandi, govore najrečitije o tome kakva mržnja i jedan gnusni snobizam vladaju među samozvanim „Vojvođanima“

Ne volim da govorim o nekakvim „građanima Vojvodine“. Srbija ima državljane, gradovi građane, a istorijske regije mogu imati žitelje, stanovnike, koji su vezani pravno samo za svoju državu, Republiku Srbiju. Politička organizacija kojoj pripadam, još na početku svog delovanja, iznela je u javnost Platformu za nacionalno i društveno odgovornu decentralizaciju, u kojoj predlažemo ukidanje svih autonomija i jedan potpuno nov koncept državnog uređenja. Jedan od razloga što to smatramo neophodnim je činjenica da građani Srbije plaćaju šest nivoa državne uprave koji su gotovo svi obesmišljeni. Ovakvo rešenje predstavlja ogroman trošak, veoma je neefikasno i izaziva, kao što vidimo ovih dana, stalnu političku nestabilnost i opasnost po suverenitet države, kaže u razgovoru za „Pečat“ Sava Stambolić, portparol „Treće Srbije“ i potpredsednik Udruženja „Ravnica Srpska“.
Da li i na koji način je „uvredljiv“ dolazak ljudi iz Vranja i Leskovca na miting u Novom Sadu? Imate li utisak da ste državotvornom idejom povezani sa ovim gradovima ili je pak potrebno stvarati čvršće veze?
Jedino što je uvredljivo za svakog vaspitanog čoveka je ponašanje DS-a, LSV-a i krugova bliskih njima. Snimci učesnika protesta koji su preplavili Internet, a u kojima su oni prikazani slično kao Jevreji u nacističkoj propagandi, govore najrečitije o tome kakva mržnja i jedan gnusni snobizam vladaju među samozvanim „Vojvođanima“. Ismevanje skromnije ili neukusno odevenih Roma, korišćenje termina „Srbi“ u negativnom kontekstu, isledničko propitivanje prisutnih, ni od čega nisu prezali! Protest je dakle pokazao još jednu veoma važnu činjenicu, onu o količini samomržnje i šovinizma koji se kriju iza „socijaldemokratskog“ stremljenja autonomaških krugova. Apsolutno želimo čvršće veze sa svim drugim delovima Srbije! Protest je i organizovan jer Bojan Pajtić i vladajuće strukture u APV čine sve da otuđe sever naše zemlje od njenog juga, koji, vidimo, preziru. Želeli smo da pokažemo da narod ne deli takav stav!
Zašto je ćirilizacija Vojvodine shvaćena kao civilizacijski šok? Da li su se stanovnici Vojvodine navikli, saživeli, preživeli ćirilicu?
U Vojvodini, ćirilica je prisutnija nego u ostatku Srbije, jer kad čuvamo identitet nacionalnih manjina kroz javne natpise na njihovim jezicima i pismima, nekako se setimo da imamo i svoj jezik i pismo. Kada prolazite Srbijom, kroz njeno šumadijsko srce, videćete da je na tabli naziv npr. sela Mrčajevci ispisan samo latinicom. Krajevi severno od Save i Dunava, danas, kao i u 19. veku prednjače po buđenju nacionalne svesti i njenim plodovima. Novosadska vlast i partije koje je čine, a koje podržava većina naroda, svojim potezima i reakcijama ljudi na njih pokazuju da se nipošto nismo pomirili sa izumiranjem ćirilice. Povratak sebi može biti shvaćen kao šok samo od onih koji su potpuno udaljeni od svog izvornog bića. Nažalost, takvih je mnogo u medijima i na drugim uticajnim mestima, i oni su Ustavom i zakonom propisanu ćirilicu u Novom Sadu predstavili kao čin duhovnog nazadnjaštva i nacionalizma. Išli su toliko daleko da smo istovremeno bili svedoci protesta protiv ćirilice neonacista u Vukovaru i pripadnika tzv. građanske opcije u Novom Sadu. Histerija nije urodila plodom i ćirilica je vrlo brzo postala, kao što je nekad i bila, sastavni deo duha Srpske Atine.
Koga okuplja ideja umanjenja autonomnih nadležnosti?
Ideja poštovanja Ustava i odluka Ustavnog suda, srećom, okuplja većinu aktera na političkoj sceni, što je protest i pokazao. To daje nadu da ćemo kao društvo i država opstati. Što se tiče umanjivanja ovlašćenja APV, to je složeno pitanje. Stav „Treće Srbije“ je, kao što sam ranije istakao, da je ovakav model uređenja naše zemlje neefikasan, neracionalan i dugoročno geopolitički vrlo opasan. Nadamo se da će na političkoj sceni biti dovoljno hrabrosti da se konačno preispita državno uređenje Srbije, pre svega konsultujući ljude struke i nauke i vodeći se racionalnim, a ne argumentima ukorenjenim u nostalgiji za Ustavom iz 1974. godine. Politička organizacija „Treća Srbija“ se zalaže za najširi društveni dijalog sa ciljem postizanja dugoročno održivog dogovora o tome kako želimo da nam Otadžbina izgleda i funkcioniše u 21. veku.
Šta bi Vojvodina dobila, a šta izgubila ukidanjem autonomije?
Vojvodina od ovakve autonomije nema apsolutno nikakve koristi. Kao relikt je brane samo oni koji jedino u takvom okviru mogu biti politički važni i zaštićeni od zakonskih posledica njihovih kriminalnih radnji. Poznato je da su se svi feudalci žestoko bunili protiv ukidanja feudalizma, pa tako i ovi naši ravničarski iz 21. veka neće svoj feud lako prepustiti istoriji. Ono što predviđa Platforma „Treće Srbije“ je preseljenje Predsedništva Srbije u Novi Sad, čime bi on postao prestoni grad. Istovremeno, Generalštab bi bio premešten u Niš, MUP u Kragujevac, dok bi Vlada i Skupština ostali u Beogradu. Na ovaj način Novom Sadu bi bila priznata određena počast zaslužena istorijskim doprinosom, a i savremenim značajem drugog grada u Srbiji po svim parametrima. Takav status bi uticao i na poboljšanje prilika na severu Srbije. Stabilnost koju bi novo uređenje stvorilo, otvorila bi prostor za nesmetan i dinamičan razvoj Vojvodine, oslobođene stalne autonomaške tenzije. Nivo okruga, za koji se predviđa znatno osnaženje u našoj Platformi, bio bi važan faktor za koordinaciju razvoja svih naselja na određenoj manjoj teritoriji, što bi dovelo do jačanja lokalnih sredina širom Srbije i sprečilo „beogradizaciju“ i „novosadizaciju“ Srbije čiji smo svedoci proteklih godina. Dakle Vojvodina ne bi izgubila ništa, a dobila bi zajedno sa celom Srbijom sistem koji omogućava konkretno delovanje na terenu kako bi snažna centralna vlast mogla da pojača svoje prisustvo u lokalnim sredinama i doprinese što efikasnijem rešavanju svih problema, sa minimalnim posredovanjem i maksimalnom racionalnom koordinacijom i saradnjom svih nivoa vlasti zarad dobrobiti građana.

Tomislav Bokan: Zna se ko tera Srbe iz Vojvodine

Optužbe koje stižu na račun Srbije iz Vojvodine u funkciji su očuvanja privilegija, kao i očuvanja tragova nepočinstva i krađe

Mnogi zanemaruju činjenicu da u Vojvodini tri četvrtine stanovništva čine oni srpskog, dinarsko-krajiškog porekla. To je snaga Vojvodine danas u Srbiji. Mi smo uzeli život u svoje ruke, osvešteni i odlučni u nameri da čuvamo celinu srpske duše, baštine, kulture, ekonomije i teritorije. Ko nije izgubio kućni prag i zavičaj, taj ne zna šta je odsečeno krilo ukupne srpske duše, kaže u razgovoru za „Pečat“ Tomislav Bokan, lider Narodnog pokreta Dinara-Drina-Dunav.
Kako biste opisali najveće zagovornike ideje otcepljenja Vojvodine?
Oni su odrođeni Srbi kojima je reč Otadžbina kost u grlu. Njima je rodoljublje strana ljudska osobina. Gade se svega što je u celini i u korenu svom srpsko. Kao naslednici komunističkog koncepta vlasti, oni vide Vojvodinu kao nezavisni subjekt u nekadašnjoj Jugoslaviji. Međutim, Srbija je samostalna i svoja, u životnoj borbi za opstanak. Oni nasrću na napaćenu i isceđenu Srbiju, i žele da je umore. Presvučeni komunisti u odorama žute demokratije stalno čačkaju tu ideju. Ne prezaju od saradnje ni sa crnim đavolom. U dubini bića oni su kukavice.
Zašto se, po vašem mišljenju Čanak ućutao, zašto više ne postavlja pitanje: „Di su naši novci?“
Smatram da se Čanak ućutao jer je svestan da građani naše Vojvodine jako dobro znaju odgovor na njegovo pitanje „Di su naši novci?“ Oni su u džepovima njegovih koalicionih partnera u pokrajinskoj vlasti, u džepovima onih koji već deset godina sprovode pljačku Vojvodine. Međutim, pošto je i njemu vlast slatka, on iz nje ne želi da izađe i to je po meni razlog zašto on mudro ćuti čekajući novu šansu.
Ko stoji iza grafita „Srbi, marš iz Vojvodine!“?
I vrapci na grani znaju ko ispisuje takve grafite. Mrzitelji svoga roda i poroda. Oni kojima drugi sole pamet i plaćaju usluge. Međutim, to je recept viđen proteklih godina na ovim prostorima. Nisu ljudi više tako naivni da nasedaju na provokacije tog tipa. Današnji savremeni čovek je veoma obavešten. Iza takvih grafita ne stoje dobri ljudi iz Panonske nizije. To su provokatori oko kojih ne bi trebalo mnogo trošiti reči. Potrebno je raditi na ujedinjavanju srpske ideje, u borbi za normalan život i opstanak. Oko nas su neprestana uslovljavanja i pretnje. Moramo se tome usprotiviti, moramo imati svoj kulturno-politički manifest i pokret. Bez toga nema budućnosti. Naša ideja je da ujedinjena srpska energija, u saradnji sa istinskim prijateljima, predstavlja nepremostivu branu našim neprijateljima.
Da li možete da opišete mehanizam po kojem, kako stižu optužbe, Beograd i Srbija otimaju novac od Novog Sada i Vojvodine?
Vlast u administraciji AP Vojvodine sebe vidi kao stožerni faktor odlučivanja, izvan ideje o srpskom jedinstvu. Oni pričaju floskule iz vremena komunističke vladavine, zloupotrebljavajući manjine za svoj lični opstanak na vlasti. Odnosi su danas promenjeni. Osiona vlast u Vojvodini sebe smatra vrhovnim vladarom našeg života. Toliko se osilila i odvojila od naroda, da je uništila sopstvenu „Razvojnu banku Vojvodine“, sopstvenu izmišljotinu koja nije potrajala ni nekoliko godina. I šta sve nije uništila ova pokrajinska vlast? To je i zato što ta vlast od 2000. godine nije imala prave kadrove na pravim mestima. Sve redom anacionalni mondijalisti, pomodni vazali i sluge strancima, diletanti i početnici bez radnog i životnog iskustva. Oni nemaju ideju o očuvanju srpskog narodnog bića. Kad to sada kažem, to nije isto kao kazati pre petnaest godina. Sada smo u miru, nismo u ratu, ali u stalnoj borbi i diplomatskim bitkama koje traže prisebnost naše države i naroda. Optužbe koje stižu na račun Srbije iz Vojvodine u funkciji su očuvanja njihovih privilegija, kao i očuvanja tragova njihovog nepočinstva i krađe.
Kako za vas izgleda život u „Evropskoj regiji“?
Kroz istoriju gledano, današnja Evropska unija neodoljivo podseća na velika carstva i imperije, koji su apsorbovali manje narode. Samo sada ne vojnim trupama i tenkovima, već bankama i velikim korporacijama. Pogledajte Bugarsku i Rumuniju? Otkud one u Evropskoj uniji? Pa samo iz geopolitičkih, ekonomskih i vojnih razloga. One su potrebne kao tranzicioni punkt za približavanje i ugrožavanje velike Rusije. A time smo i mi ugroženi. Šta je sa našom prijateljskom Grčkom? Propada nezadrživo. I ona je pravoslavna zemlja. Mi kao pravoslavci nismo omiljeni u Evropskoj uniji. Eksploatacija drugih i manjih je osnovni motiv najjačih zemalja u današnjoj Evropskoj uniji. Ali, nešto nam ne dozvoljava da uđemo u Evropsku uniju. Neki sudbinski prst preusmerava naš put. Možda to i nije tako loše. Da smo ušli pre nekoliko godina, već bismo imali probleme kao pomenute zemlje. Moramo uzeti sudbinu u svoje ruke, zagrliti se sa velikim i jakim prijateljima koji nas nikad u istoriji nisu ponižavali, napadali i bombardovali.

[/restrictedarea]