Kriza – predugački korak napred

Piše Saša Francisti

Kim Džong Un, apsolutni gospodar Severne Koreje izgleda da još uvek nije dovoljno učvrstio svoju vlast iako je dosledno pratio recepte svojih prethodnika. Posle smene nekoliko nepouzdanih generala i činovnika posegnuo je i za krajnjom opcijom koja ima cilj da utvrdi nacionalno jedinstvo i mobiliše široke narodne mase, a sve u svrhu očuvanja prestola „voljenog vođe“

Severna Koreja je u ratnom stanju. U stvari, nikada iz tog stanja nije ni izašla, ali se svakako opet u njega vratila, kako je to naglasio naslednik dinastije. U skladu sa tim, Severna Koreja je prekinula sve komunikacije sa svojim južnim susedom, ostavljajući funkcionalnom još samo vezu između kontrola letenja dve zemlje. Istovremeno uz bučnu medijsku kampanju i gromoglasna saopštenja državnog radija i televizije održano je nekoliko mitinga podrške, dve, tri vojne vežbe, a vojska stavljena u najviši stepen pripravnosti. Ništa iznenađujuće ako se ima u vidu politika Severne Koreje poslednjih decenija, ali sa jednom razlikom. U igru je ubačena i nuklearna opcija što je izazvalo znatnu nervozu kako kod suseda, tako i kod pokrovitelja severnokorejskog režima.
Povod dizanju tenzija na poluostrvu je takođe uobičajen: Sankcije Ujedinjenih nacija zbog raketnih i nuklearnih proba, odnosno po Kim Džong Unovom ličnom mišljenju ugrožavanje sloboda i prava Severne Koreje na razvoj raketne i nuklearne tehnologije, neopravdana zabrana uvoza lakog i teškog naoružanja, te ničim izazvana prozivanja zbog proizvodnje bojnih otrova koji inače imaju potpuno miroljubivu svrhu. Odlučan u svojim istupanjima, Kim Džong Un, osim naređenja za gorepomenute aktivnosti izdaje i jedno dodatno, da se pokrenu miroljubivi nuklearni reaktori kako bi se nastavila proizvodnja plutonijuma, dakako, isključivo u miroljubive svrhe eventualnog povećanja broja nuklearnih bombi.

VRLO RAZUMNA PRETNJA Iako Južna Koreja obično ne uzima previše ozbiljno pretnje severnog suseda (koje su već toliko učestale da bi većini zaista laknulo ako bi došlo do sukoba), primetna je izvesna nervoza koja je demonstrirana zajedničkim vežbama oružanih snaga Južne Koreje i Sjedinjenih Američkih Država. U vežbi su između ostalog učestvovali i bombarderi SAD-a B-52 i B-2. Mada letelice nisu povredile vazdušni prostor Severne Koreje, Kim Džong Un je to protumačio kao objavu rata i automatski naredio svojim nuklearnim snagama da naciljaju baze SAD-a u okolnim zemljama i gradove na samom američkom kontinentu. Sada, kako to planira da izvede i čime, verovatno nikome nije jasno. Čak ni Amerikancima koji su, prirodno, vrlo zainteresovani za taj aspekt severnokorejske pretnje. Ne želeći da podlegnu izazovu nezainteresovanosti i ignorisanja prema ratnim bubnjevima sa druge strane najutvrđenije svetske granice, oni su u region oprezno (zlu ne trebalo) dovukli nekoliko visokotehnoloških sitnica: razarač USS „Ficdžerald“ iz razvikanog protivraketnog sistema „Aegis“, radarsku platformu za otkrivanje raketa koja takođe pripada pomenutom sistemu, „nevidljive“ bombardere B-2, strateške bombardere B-52 „Supertvrđave“, kao i lovačke avione poslednje generacije F-22 „Raptor“. Sve to sa očiglednom namerom da bude i upotrebljeno. Posebno „Idžis“ i F-22 koji još nema pravog borbenog iskustva. U svakom slučaju, uz već postojeću vojnu silu na jugu, očigledna je ozbiljnost Amerikanaca u nameri odvraćanja Severne Koreje od eventualnog napada usmerenog ka jugu.

FIGURE SU POSTAVLJENE U skladu sa plemenitim običajima rata susedi su, kao što je već rečeno, podigli borbenu gotovost očistili oružje i zagrejali motore tenkova i aviona. U tom trenutku stiže zapanjujuća vest sa američke strane. Prema tvrdnjama vojnih krugova u Severnoj Koreji nisu zapažene nikakve ozbiljnije ratne pripreme. Nema povećanog kretanja ljudstva i tehnike, i sve aktivnosti su na nivou uobičajenih. Nekom se, čini se, uopšte ne žuri ili je već to davno obavio, ili se očekuje još neko iznenađenje, što ne bi bilo čudno uzimajući u obzir broj zainteresovanih. Za svaki slučaj, generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki Mun je pozvao na mir i suzdržanost, ali i zapretio da je moguć vrlo odlučan odgovor. Međutim, ni to nije delovalo naročito smirujuće na jogunastog severno-korejskog lidera koji izvesno računa na nečiju podršku. Ruska strana to svakako nije s obzirom na to da se pridružila međunarodnoj zajednici u osudi Kim Džong Unovog režima zbog nuklearnih proba. Realno gledano, malo ko bi mogao da se raduje gledajući mladog i neiskusnog revolucionarnog diktatora na početku karijere, odlučnog borca protiv imperijalizma kako maše atomskom bombom u ruci. Doza jeze je mnogo prihvatljivija.

JOŠ JEDAN IGRAČ Od početka krize Kina se uglavnom bavila nenametljivim informativnim krstarenjima u blizini severnokorejskih teritorijalnih voda, sa jednim okom usmerenim ka američkim plovećim radarima i razaračima, a drugim ka japanskim patrolnim brodovima. Ta živahna informativna aktivnost ovih dana je neočekivano dobila sasvim drugi značaj.
Kina je počela mobilisati vojsku oko Korejskog poluostrva! Prema rečima američkih zvaničnika, kada je Pjongjang odlučio da se ulazi u „ratno stanje“ prema Južnoj Koreji, Kineska Narodnooslobodilačka Vojska (PLA) počela je povećavati broj svojih trupa na granicama sa Severnom Korejom. Isti izvori tvrde kako se proces odvija od sredine prošlog meseca, te uključuje prebacivanje trupa i pripremu vojnih aviona. Kineska vojska trenutno se nalazi na „Nivou Jedan“ – tj. na najvećem stepenu pripravnosti, dakle, maltene ratno stanje.
Kineske snage, uključujući tenkove i oklopna vozila, uočene su kako se koncentrišu na rijeci Jalu, koja je ujedno granica između Severne Koreje i Kine. Na drugim graničnim prostorima patroliraju kineski avioni, tvrde izvori. Istovremeno Kina je počela vojne vežbe u akvatoriji Žutog mora. Ovaj potez je, mnogi ističu, direktna podrška Pekinga Severnoj Koreji.
U isto vreme dolaze vesti da će američko-južnokorejske vojne vežbe, koje su prvobitno trebalo da traju svega jednu sedmicu biti produžene na čitav mesec. U ovoj situaciji više nije bitno ko blefira ili se služi retorikom. Zlonamernici tvrde da je sa obe strane granice strogo zabranjeno pušenje i korišćenje otvorenog plamena zbog ogromne količine baruta i naoružanja. Bila bi dovoljna samo iskra, pa da Korejsko poluostrvo detonira.
Imajući u vidu kompletnu situaciju koja pre podseća na balansiranje plesača na oštrici noža, saopštenje partijskog rukovodstva u Pjongjangu zvuči gotovo urnebesno smešno:
„Kao odgovorna nuklearna sila, DNRK će napraviti pozitivne napore kako bi se sprečilo širenje nuklearnog oružja, te kako bi se osigurao mir i sigurnost u Aziji i u ostatku sveta.“
Da li to znači da je nuklearni požar gotovo izvestan? Koliko daleko su spremni da idu Amerikanci, šta će učiniti Rusi, da li se Kinezi samo šale? To su pitanja koja trenutno muče stanovnike Korejskog poluostrva. Završili su sa grickanjem noktiju na rukama, sada su prešli na one na nogama.