Криза – предугачки корак напред

Пише Саша Францисти

Ким Џонг Ун, апсолутни господар Северне Кореје изгледа да још увек није довољно учврстио своју власт иако је доследно пратио рецепте својих претходника. После смене неколико непоузданих генерала и чиновника посегнуо је и за крајњом опцијом која има циљ да утврди национално јединство и мобилише широке народне масе, а све у сврху очувања престола „вољеног вође“

Северна Кореја је у ратном стању. У ствари, никада из тог стања није ни изашла, али се свакако опет у њега вратила, како је то нагласио наследник династије. У складу са тим, Северна Кореја је прекинула све комуникације са својим јужним суседом, остављајући функционалном још само везу између контрола летења две земље. Истовремено уз бучну медијску кампању и громогласна саопштења државног радија и телевизије одржано је неколико митинга подршке, две, три војне вежбе, а војска стављена у највиши степен приправности. Ништа изненађујуће ако се има у виду политика Северне Кореје последњих деценија, али са једном разликом. У игру је убачена и нуклеарна опција што је изазвало знатну нервозу како код суседа, тако и код покровитеља севернокорејског режима.
Повод дизању тензија на полуострву је такође уобичајен: Санкције Уједињених нација због ракетних и нуклеарних проба, односно по Ким Џонг Уновом личном мишљењу угрожавање слобода и права Северне Кореје на развој ракетне и нуклеарне технологије, неоправдана забрана увоза лаког и тешког наоружања, те ничим изазвана прозивања због производње бојних отрова који иначе имају потпуно мирољубиву сврху. Одлучан у својим иступањима, Ким Џонг Ун, осим наређења за горепоменуте активности издаје и једно додатно, да се покрену мирољубиви нуклеарни реактори како би се наставила производња плутонијума, дакако, искључиво у мирољубиве сврхе евентуалног повећања броја нуклеарних бомби.

ВРЛО РАЗУМНА ПРЕТЊА Иако Јужна Кореја обично не узима превише озбиљно претње северног суседа (које су већ толико учестале да би већини заиста лакнуло ако би дошло до сукоба), приметна је извесна нервоза која је демонстрирана заједничким вежбама оружаних снага Јужне Кореје и Сједињених Америчких Држава. У вежби су између осталог учествовали и бомбардери САД-а Б-52 и Б-2. Мада летелице нису повредиле ваздушни простор Северне Кореје, Ким Џонг Ун је то протумачио као објаву рата и аутоматски наредио својим нуклеарним снагама да нациљају базе САД-а у околним земљама и градове на самом америчком континенту. Сада, како то планира да изведе и чиме, вероватно никоме није јасно. Чак ни Американцима који су, природно, врло заинтересовани за тај аспект севернокорејске претње. Не желећи да подлегну изазову незаинтересованости и игнорисања према ратним бубњевима са друге стране најутврђеније светске границе, они су у регион опрезно (злу не требало) довукли неколико високотехнолошких ситница: разарач УСС „Фицџералд“ из развиканог противракетног система „Aegis“, радарску платформу за откривање ракета која такође припада поменутом систему, „невидљиве“ бомбардере Б-2, стратешке бомбардере Б-52 „Супертврђаве“, као и ловачке авионе последње генерације Ф-22 „Раптор“. Све то са очигледном намером да буде и употребљено. Посебно „Иџис“ и Ф-22 који још нема правог борбеног искуства. У сваком случају, уз већ постојећу војну силу на југу, очигледна је озбиљност Американаца у намери одвраћања Северне Кореје од евентуалног напада усмереног ка југу.

ФИГУРЕ СУ ПОСТАВЉЕНЕ У складу са племенитим обичајима рата суседи су, као што је већ речено, подигли борбену готовост очистили оружје и загрејали моторе тенкова и авиона. У том тренутку стиже запањујућа вест са америчке стране. Према тврдњама војних кругова у Северној Кореји нису запажене никакве озбиљније ратне припреме. Нема повећаног кретања људства и технике, и све активности су на нивоу уобичајених. Неком се, чини се, уопште не жури или је већ то давно обавио, или се очекује још неко изненађење, што не би било чудно узимајући у обзир број заинтересованих. За сваки случај, генерални секретар Уједињених нација Бан Ки Мун је позвао на мир и суздржаност, али и запретио да је могућ врло одлучан одговор. Међутим, ни то није деловало нарочито смирујуће на јогунастог северно-корејског лидера који извесно рачуна на нечију подршку. Руска страна то свакако није с обзиром на то да се придружила међународној заједници у осуди Ким Џонг Уновог режима због нуклеарних проба. Реално гледано, мало ко би могао да се радује гледајући младог и неискусног револуционарног диктатора на почетку каријере, одлучног борца против империјализма како маше атомском бомбом у руци. Доза језе је много прихватљивија.

ЈОШ ЈЕДАН ИГРАЧ Од почетка кризе Кина се углавном бавила ненаметљивим информативним крстарењима у близини севернокорејских територијалних вода, са једним оком усмереним ка америчким пловећим радарима и разарачима, а другим ка јапанским патролним бродовима. Та живахна информативна активност ових дана је неочекивано добила сасвим други значај.
Кина је почела мобилисати војску око Корејског полуострва! Према речима америчких званичника, када је Пјонгјанг одлучио да се улази у „ратно стање“ према Јужној Кореји, Кинеска Народноослободилачка Војска (ПЛА) почела је повећавати број својих трупа на границама са Северном Корејом. Исти извори тврде како се процес одвија од средине прошлог месеца, те укључује пребацивање трупа и припрему војних авиона. Кинеска војска тренутно се налази на „Нивоу Један“ – тј. на највећем степену приправности, дакле, малтене ратно стање.
Кинеске снаге, укључујући тенкове и оклопна возила, уочене су како се концентришу на ријеци Јалу, која је уједно граница између Северне Кореје и Кине. На другим граничним просторима патролирају кинески авиони, тврде извори. Истовремено Кина је почела војне вежбе у акваторији Жутог мора. Овај потез је, многи истичу, директна подршка Пекинга Северној Кореји.
У исто време долазе вести да ће америчко-јужнокорејске војне вежбе, које су првобитно требало да трају свега једну седмицу бити продужене на читав месец. У овој ситуацији више није битно ко блефира или се служи реториком. Злонамерници тврде да је са обе стране границе строго забрањено пушење и коришћење отвореног пламена због огромне количине барута и наоружања. Била би довољна само искра, па да Корејско полуострво детонира.
Имајући у виду комплетну ситуацију која пре подсећа на балансирање плесача на оштрици ножа, саопштење партијског руководства у Пјонгјангу звучи готово урнебесно смешно:
„Као одговорна нуклеарна сила, ДНРК ће направити позитивне напоре како би се спречило ширење нуклеарног оружја, те како би се осигурао мир и сигурност у Азији и у остатку света.“
Да ли то значи да је нуклеарни пожар готово известан? Колико далеко су спремни да иду Американци, шта ће учинити Руси, да ли се Кинези само шале? То су питања која тренутно муче становнике Корејског полуострва. Завршили су са грицкањем ноктију на рукама, сада су прешли на оне на ногама.