Dodik: Šta će nam Evropa ako nemamo državu

Predsednik Republike Srpske za “Novosti” posle sastanka sa srpskim državnim vrhom, o detaljima briselske ponude i potrebi da se pokaže sloga u odluci da se ona odbije

Srbija mora biti jedinstvena i odlučna. Ultimatum mora da odbije. Jer, ako bi ga prihvatila, to bi samo značilo novu degradaciju nacionalnog i državnog dostojanstva. To sam jasno poručio državnom vrhu Srbije, iako nema nikog kome nije jasno da je politika međunarodnog faktora od raspada bivše Jugoslavije do danas bila isključivo u funkciji urušavanja srpskog nacionalnog bića. Ovako je Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske, neposredno posle sastanka sa državnim vrhom Srbije, preneo utiske za “Novosti”.

Postoji li verovanje u državnom vrhu da se još nešto može promeniti u predlogu iz Brisela u kojem se Srbiji ne nudi ništa? I da uopšte postoje dobre namere da se srpskoj zajednici nešto ponudi?

– Ta dilema je odavno rešena. Međunarodna zajednica je priznala državu Kosovo i ona, ne zbog Albanaca, nego zbog sebe, neće dozvoliti omekšavanje svoje pozicije. S druge strane, Srbija je jasno, u svom Ustavu, rekla da neće da prizna nezavisnost Kosova. Ja, onda, ne vidim kakvu bi dilemu neko još mogao da ima u vezi sa prihvatanjem ultimatuma koji Srbiji ne nudi ništa.

* Državni vrh kaže da je ovo što trenutno iščekujemo vaganje posledica odluke da prihvatimo ili da ne prihvatimo ponudu. Koje su posledice teže?

– Nema ni te dileme. Ovo je pokušaj da se na jedan, samo po naivnima sofisticiran način, podmetne Srbiji da, prihvatanjem ovog ultimatuma, prizna Kosovo. Da tako sahrani Rezoluciju 1244, koja je garantovala dve stvari: teritorijalni integritet Srbije i širu autonomiju Kosova. A sve pod plaštom katastrofe ako se zaustave evropske integracije. Pa, bojim se da je cena previsoka – sa jedne strane spore ili nikakve integracije, a sa druge poniženje nacije i odricanje od nacionalnih interesa. Karakter treba da je skuplji. Njime se ne trguje.

* Saopštili ste Nikoliću, Dačiću i Vučiću direktno Vaš stav?

– Jesam. Odgovor je – odbiti. A onda nastaviti razgovarati o mogućem rešenju. Jer, problem neće nestati ako zatvorimo oči, ovo ili ono prihvatimo. Problem će postojati dok ne bude rešen.

* Dobar deo opozicije, a i pojedinci iz vlasti, upozoravaju da će generacije da trpe ako dogovor izostane i da ćemo čekati datum pregovora više od dve godine. Hoće li narod, a i vlast, da se pocepaju na ovom pitanju?

– Samo se Srbiji dogodilo da se dobijanje datuma, što je u svim zemljama bila tehnička stvar, iskoristi za sahranjivanje teritorijalnog integriteta. I ne znam ko bi onda mogao da od toga pravi katastrofu. Naravno da se ništa neće desiti. Što je najgore, ne bi bilo napretka ni kad bi Srbija prihvatila ovu ucenu, jer za nju nema članstva ni za deceniju. I na kraju te priče je čeka priznanje Kosova. Dakle, opet se vraćamo na početak. To svako ko je iole politički upućen zna. Pitam, onda, sve te koji integracije pretpostavljaju integritetu države – šta će u Evropi bez zemlje?!

* Oni će vam odgovoriti da će zemlja propasti bez Evrope…

– Na sreću, oni koji tako misle ne odlučuju danas u Srbiji. Ja sam ubeđen, tako su me i uverili ključni ljudi zemlje sa kojima sam se sreo, da jedinstvo postoji. Neću da arbitriram, došao sam da pomognem. Ali, znam da vreme neće oprostiti nikome ko u ovakvom trenutku bude narušio jedinstvo. Ovo nije vreme za politički stav. Stavovi se mogu iznositi o raznim stvarima, ali kad je nacionalni interes u pitanju, nema ličnih stavova. 

* Jesu li Vam na nedeljnom sastanku govorili o detaljima ponude – može li se tu uopšte nešto iznijansirati ako je ona u startu toliko loša? 

– Ne može. Koliko sam razumeo, to bi bilo prihvatanje bez pogovora nečega u čemu nema baš ništa što Srbiji odgovara. I to da se prihvati uz osmeh i zahvalnost.

* Šta treba činiti narednih dana? Kako će izgledati u realnosti odbijanje, koje je izvesno?

– Treba bespogovorno stati iza srpske nacionalne zajednice i državnih interesa. Treba objediniti srpski nacionalni korpus. Jer, Kosovo nije izgubljeno! Da je izgubljeno, ne bi Evropa i Amerika toliko navaljivali da se pitanje reši, smatrali bi ga rešenim.

* Kada je usvojena skupštinska deklaracija i zatražena šira autonomija u vidu Zajednice srpskih opština, svet je odmah tu ideju odbacio u strahu od nove Republike Srpske. Zašto, kad je ona nastala po njihovom receptu?

– Zato što je zaživela, a zaživela je i ojačala zbog ponosa i ljubavi ljudi koji u njoj žive. Sada tumače vlastite zakone pogrešno da bi obezvredili prava srpskog naroda i napravili unitarnu Bosnu, koja je neodrživa. Neodrživo je i Kosovo. Oni to znaju. Znaju i da će Srpska jednog dana biti samostalna. Zato žele da izbegnu svaku paralelu sa severom Kosova.

* Kako će izgledati život kosmetskih Srba narednih dana i meseci? Ne krije se da je moguće da Albanci pokušaju silom da integrišu sever?

– E, ako to urade, onda će biti jasno da ih je međunarodna zajednica u tome podržala. Srpski narod mora da se brani svim kapacitetima države, kako god to izgledalo i šta god to značilo. Dosta je iluzija.

VREME DA SE SRBIJA OKRENE ISTOKU

* Istog dana kada se delegacija vratila iz Brisela, predsednik Nikolić bio je na vezi sa Putinom, Dačić putuje u Moskvu, javila se nada da će se na Istoku nadoknaditi ono što se na Zapadu izgubi. Je li to realno?

– Srbija mora da jača svoje kapacitete i da ih okreće više ka Istoku. Uostalom, to čini i Evropa. Taj isti Zapad nas je gurao u brze privatizacije, što nam je devastiralo privredu. Pošto su nam oteli privredu kupujuću budzašto naše firme, sad bi i državu da nam uzmu, tako što će nametnuti direktive EU. I ja sam za Evropu. Ali, dosta više tog fanatizma i verovanja da se bez EU ne može živeti.

 

NE DAJU SRPSKOM NARODU NI ŠTA IMA DISTRIKT BRČKO

* Rešenje koje traži Srbija za Srbe na Kosovu je mnogo manje od onog što ima Srpska… – Ono što je Srbija tražila manje je i od onog što ima Brčko distrikt. Pa, opet ne daju ni toliko. Brčko ima vladu, skupštinu, policiju, finansije… Ništa od toga neće pripasti srpskom narodu na Kosovu. Pa, kolika je onda pokvarenost tog sveta? Zar celoj zajednici da ne daju prava ni koliko su dali jednom gradu?

 

Dubravka VUJANOVIĆ

http://www.novosti.rs