Aleksandar MEZJAJEV: O KOSOVU SE PONOVO RASPRAVLJA U UN

Prošle nedelje SB UN je ponovo razmatrao situaciju na Kosovu i Metohiji. Bez obzira na to što se misija UN već 14 godina nalazi na Kosmetu, ne primećuju se nikakvi radikalni pokreti u tom pravcu. Štaviše, na devetu godišnjicu zloglasnih martovskih pogroma, događa se novi talas nasilja. Pri tom je talas rušilaštva i napada preplavio celokupnu teritoriju Kosmeta. Posebom napadu podvrgnuta su pravoslavna groblja, srušeno je nekoliko stotina nadgrobnih spomenika, između ostalog i primenom eksploziva i vatrenog oružja. Usred bela dana, naočigled hrpe ljudi koji aplaudiraju, buldožerom je razrušen spomenik kosmetskim Srbima i kosmetskim Albancima koji su poginuli za vreme Drugog svetskog rata.

Naravno, zbog toga niko nije bio kažnjen. Kao što nije bio kažnjen niko od, preko 50 hiljada Albanaca, koji su učestvovali u masovnim pogromima Srba 2003. godine.  Ni jedan Albanac nije kažnjen ni zbog 19 ubijenih, ni zbog 4 hiljade prognanih ljudi. Nisu nađeni krivci za etničko čišćenje 6 gradova i desetine sela. Nisu nađeni ni krivci za rušenje 150 religioznih objekata SPC, od kojih su 34 iz srednjeg veka. Neki od njih imaju posebnu kulturnu vrednost i nalaze se pod zaštitom UNESKO.

Uprkos svemu tome, Hašim Tači koji je pozvan na sednicu SB UN, bio je kao i uvek, agresivan. Na zasedanju SB on je ponovo zatražio izvinjenje od Srbije i zatražio da Srbija prizna činjenicu o počinjenim zločinima na Kosovu i “samim tim pruži mogućnost svima da saznaju i dokumentuju tu istinu”. Takav korak – izjavio je Tači – predstavljao bi čvrst fundament za pomirenje i suživot i označio bi prodor u rešavanju kosovskog problema. On je takođe “pozdravio izjavu koju je nedavno dao general Dragoljub Ojdanić, u kojoj je on priznao da je počinio ratne zločine nad kosovskim Albancima devedesetih godina prošlog veka”.

Na žalost, general Ojdanić je zaista dao takvu izjavu.[1]I to je tužna stranica naše priče. Istovremeno, svi su svesni šta je navelo Ojdanića da tako nešto izjavi. On je 2009. godine osuđen na 15 godina zatvora, a od januara 2013. godine on je već odslužio dve trećine tog roka (računajući da se od 2002. godine nalazi u zatvoru Haškog tribunala). To predstavlja osnovu za pozitivnu odluku o prevremenom oslobađanju. Međutim, to nije jedina osnova. Druga takva osnova predstavlja pokajanje. Upravo zbog toga je general Ojdanić odbio da razmatra svoju apelaciju i odbio je veoma obiman dokument u kome se ubedljivo opovrgava optužujući verdikt protiv njega.[2]Apelaciona rasprava održana početkom marta, već je prošla bez Ojdanića. Čak i ukoliko molbi Ojdanića za prevremeno oslobođenje ne bude udovoljeno, to njegovo pokajanje opet ima smisla za njega – jer general još nije upućen na izdržavanje kazne u zatvoru ove ili one države. Njega mogu, na primer, poslati u Britaniju ili Estoniju, a mogu i u Švedsku. Odluka je u rukama sekretara MTBJ. Pri tom, pa neka je to i čista formalnost, predsednik MTBJ predstavlja javnosti svoju argumentaciju za pružanje ili uskraćivanje pomilovanja, a sekretar bira zemlju izdržavanja kazne, bez ikakvog obrazloženja razloga svog izbora. Ali “distribucija” govori sama za sebe: general R. Krstić i M. Martić, koji nisu priznali svoju krivicu, upućeni su u Veliku Britaniju i Estoniju, a B. Plavšić u Švedsku.

Na žalost, priznanje D. Ojdanića dalo je osnov Hašimu Tačiju da izjavi na SB UN kako to “predstavlja važnu potvrdu toga, da su srpske vlasti planirale i odobravale nasilje i ta činjenica je priznata i dokumentovana u OUN”.

Naravno, pozivanje Hašima Tačija na sednicu SB UN bila je ozbiljna greška. Bez obzira na to što je on bio pozvan u ličnom svojstvu, niz delegacija mu se svesno obraćao kao “njegovom prevashodstvu, gospodinu premijeru”. Na žalost, predsednik Saveta nije opominjao takve delegacije o neophodnoj proceduri. No, najodiozniji je bio nastup novog (od 1. januara 2013. godine) člana SB – Australije. Predstavnik Australije je grubo prekoračio svoja ovlašćenja i počeo je da izražava “podršku Australije nezavisnom i suverenom Kosovu”. Pri tom je Australijanac “zaboravio” da je SB UN doneo Rezoluciju 1244 koja je još uvek na snazi i koja potvrđuje teritorijalnu celovitost Srbije. I ponovo, na žalost, predsednik Saveta nije opomenuo Australijanca o tome da član SB mora da poštuje rezolucije tog organa.

Predstavnik Rusije je u svom nastupu ponovo izneo stav Rusije o nepriznavanju jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova i objasnio je pravnu zasnovanost tog stava: Rezolucija SB UN № 1244 (1999) u potpunosti je očuvala svoju snagu i ostaje obavezujuća međunarodno-pravna osnova za regulisanje pitanja Kosova i Metohije. V. Čurkin je izjavio da smatra ozbiljnom greškom Prištine “stvaranje novog administrativnog centra u severnoj Mitrovici”, u tom smislu i finansiranje koje se ostvaruje i na račun sredstava ranije namenjenih za potrebe administracije UNMIKA u severnom delu tog grada. Ta odluka je stvorila dodatnu napregnutost u severnoj Mitrovici. U konačnom rezultatu sve to je usmereno na de fakto ukidanje misije UN i njenom zamenom “evropskim strukturama”. Predstavnik Rusije je primetio da se na Kosovu primećuje nastavak trvenja međuetničkog i međureligioznog karaktera, ali najstrašniji od njih nisu adekvatno predstavljeni u analizi izveštaja UNMIKA. Talas antisrpskih akcija koji je zapljusnuo Kosmet u januaru 2013. godine, podseća na tragične događaje iz marta 2004. godine. Posebno uznemirenje izazvali su događaji koji su se na Kosmetu odigrali na pravoslavni Božić. Zadržavanje i premlaćivanje pristiglih srpskih vernika u Gračanici – i to, kako je saopšteno, u zgradi suda u Prištini – još jednom je demonstriralo nesposobnost međunarodnih struktura, u prvom redu Snaga za Kosovo (SZK) i misije EU u oblasti vladavine zakona (EULEKS), da se adekvatno suprotstave provokativnom delovanju kosovsko-albanskih vlasti. Prošla su već dva meseca – da li ima ikakvih rezultata istrage? Da li je ona bila statusno neutralna i nepristrasna? Rusija je takođe iskazala zabrinutost izjavama o transformacijama Kosovskih bezbednosnih snaga (KBS) u tekućoj godini u punopravne oružane snage. KBS je skoro u potpunosti sastavljen od Albanaca, od kojih se ranije većina nalazila u grupacijama bojevika OVK. Rusija to vidi kao potencijalnu opasnost regionalnoj stabilnosti. Vitalij Čurkin je obratio pažnju i na porast velikoalbanske retorike. Nisu ostale neprimećene ni izjave o namerama Prištine da bude pokrovitelj etničkim Albancima, bez obzira gde oni žive. To predstavlja direktan korak ka destabilizaciji ne samo Kosova, nego i suseda Srbije – Makedonije, Crne Gore i Grčke. Ruski predstavnik je od šefa Misije zatražio da u budućim izveštajima o delatnosti UNMIKA i o situaciji u pokrajini, u tom smislu i na severu pokrajine, bude odražena objektivna slika o položaju srpskog stanovništva na Kosovu i Metohiji.

Ipak, možda najvažnija stvar u izlaganju Čurkina predstavlja podrška srpskom stanovništvu na Kosovu i Metohiji. On je izjavio da svako rešenje koje se tiče severa Kosmeta, mora da uvaži mišljenje lokalnog srpskog stanovništva. Ukoliko to ne bude učinjeno – kompromisi će ostati samo mrtvo slovo na papiru. To predstavlja izuzetno važnu izjavu. No, ona sama po sebi nije dovoljna – kosmetski Srbi moraju postati strana u bilo kojoj vrsti pregovora i donošenja rešenja, to jest, moraju prestati biti objekt pregovora i postati njihov punopravni subjekt, sa odlučujućim pravom glasa.