Srbija spremna za kompromis, ali ne i za ucene

NJUJORK – Srpski premijer Ivica Dačić poručio je danas na raspravi u Savetu bezbednosti povodom izveštaja generalnog sekretara UN o stanju na Kosovu da je Beograd potpuno privržen dijalogu sa Prištinom i postizanju trajnog mira između Srba i Albanaca, ali i ukazao da pomirenje “podrazumeva donošenje teških odluka za obe strane”.

“Za vidljivi napredak, potrebna je politička hrabrost i spremnost na kompromis. Srbija je spremna da kompromis uspe, ali nije spremna na poniženja i ucene”, istakao je Dačić, dodajući da Srbija neće promeniti principjelni stav o nepriznavanju jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova.

Obraćajući se – sa zakašnjenjem od nekoliko minuta, pošto je bilo problema sa prevodom – Dačić se založio za veću aktivnost UNMIK-a, povećanje nivoa prisustva Euleksa, ali i efikasniju saradnju UNMIK-a i Euleksa.

Po njegovim rečima, UNMIK je “jedino legitimno međunarodno prisustvo prema kome narod na severu Kosova i Metohije i dalje iskazuje poverenje”.
“Dosadašnji susreti u Briselu i iskazana spremnost za postizanje kompromisa potvrda su posvećenosti Srbije ka izgradnji poverenja između dve strane. Republika Srbija će i u budućnosti nastaviti saradnju sa iskrenim i otvorenim namerama, kako na tehničkom, tako i na političkom nivou”, rekao je Dačić.

Ističući “koordinisanu i usaglašenu državnu politiku, baziranu na kompromisu i aktivnoj odbrani nacionalnih interesa”, Dačić je podsetio da je tokom poslednjih sastanaka u Briselu bilo reči o nekoliko izuzetno važnih pitanja, od funkcionisanja institucija, preko pitanja Sporazuma o integrisanom upravljanju administrativnim prelazima (IBM), do razmene i statusa oficira za vezu.

Premijer je pozvao UN da “nastave sa svojom ključnom ulogom koordinatora svih međunarodnih aktera koji deluju pod njihovim okriljem” na Kosovu i Metohiji. Po njegovim rečima, mandat UNMIK-a u pokrajini mora ostati “nepromenjen i ukoliko je moguće ojačan, bez obzira na predviđene budžetske restrikcije”.
“Za nas je neprihvatljivo dodatno ograničavanje nadležnosti Administracije UN za Kosovsku Mitrovicu usled nedostatka finansijskih sredstava. Potrebno je istaći da je UNMIK jedino legitimno međunarodno prisustvo prema kome narod na severu Kosova i Metohije i dalje iskazuje poverenje.”

 

Bezbednosni izazovi

 

Osvrćući se na izveštaj generalnog sekretara UN Ban Ki-muna o radu UNMIK-a, koji se odnosi na period od 16. oktobra do 15. januara, Dačić je ukazao na “veoma nestabilan i osetljiv položaj srpske zajednice na terenu i postojanje značajnih bezbednosnih izazova”.

Kao osnovne probleme, naveo je ograničavanje i onemogućavanje slobode kretanja, nedovoljan nivo bezbednosti, nemogućnost upotrebe srpskog jezika, otežan pristup institucijama, nepostojanje uslova za održiv opstanak povratnika, konstantnu ugroženost srpskog kulturnog i verskog nasleđa, nezakonito otuđenje imovine u vlasništvu Republike Srbije.

Dačić je naveo da su u periodu od 1. oktobra 2012. do 31. januara 2013. zabeležena ukupno 93 etnički motivisana napada u kojima je jedno lice lišeno života, a 20 povređeno. Tokom januara, u roku od nekoliko dana, oštećena su ili uništena 102 nadgrobna spomenika na pravoslavnim grobljima.

Dodatnu zabrinutost i nemir, kako je rekao, izazvalo je kontinuirano povećanje broja privođenja i pritvaranja pripadnika srpske zajednice, bez davanja objašnjenja po kom pravnom osnovu su sporni nalozi izdati.
“Time se vrši dodatni pritisak na srpsku zajednicu i izaziva nepoverenje srpskog stanovništva, što istovremeno predstavlja grubu povredu osnovnih ljudskih prava koja su svakom pojedincu zagarantovana Poveljom UN, a neprihvatljivo je i sa aspekta vrednosti na kojima počiva Evropska unija.”

I pored poštovanja svih ranije utvrđenih procedura, zvaničnicima Republike Srbije i uglednim javnim ličnostima ne dozvoljava se ulazak i boravak na Kosovu i Metohiji, čime se onemogućava ostvarivanje osnovnih ljudskih prava na slobodno kretanje, ukazao je Dačić, posebno ističući slučaj iz januara kada je poseta Kosovu odbijena i predsedniku Tomislavu Nikoliću, koji je imao nameru da prisustvuje Božićnoj liturgiji.

 

O povratnicima, privatizaciji, pravosuđu…

 

Kad je reč o povratku, prema podacima za 2012. na prostor Kosova i Metohije vratilo se samo 302 osobe srpske nacionalnosti, za razliku od 2011. godine kada se vratilo 464 osobe. Po Dačićevim rečima, “ovo svedoči o trendu kontinuiranog smanjivanja broja povratnika”.

Po pitanju privatizacije, Dačić je rekao da “zabrinjava način” na koji je sprovodi tzv. Kosovska agencija za privatizaciju.
“Posebno zabrinjava privatizacija javnih i društvenih preduzeća u srpskim sredinama. Privatizacija velikog rudarskog kompleksa Trepča, koja je trenutno odložena, je nelegalna i u suprotnosti sa Rezolucijom 1244. Podsećamo da Republika Srbija, kao garant, i dalje otplaćuje dugovanja MMF-u, Svetskoj banci, Pariskom i Londonskom klubu za kredite koji su uzeti za pomoć preduzećima na prostoru Kosova i Metohije”, ukazao je Dačić.

Navodeći i probleme u funkcionisanju policije i tužilaštva, kao i na reformu sudstva i pravosuđa u pokrajini, Dačić je kazao da na nedovoljan stepen razvijenosti u oblasti vladavine prava ukazuje i aneks Izveštaja koji govori o radu Euleksa, a u kojem se skreće pažnja na “Compact Agreement”. Tim ugovorom iz novembra 2012, utvrđeni su zajednički ciljevi kosovske vlade, Euleksa i Kancelarije EU kad je u pitanju vladavina prava.
“Još jednom se postavlja pitanje statusne neutralnosti ovakvog postupka Euleksa, posebno u ovom veoma osetljivom trenutku kada svaki nepromišljen i pristrasan potez može izazvati posledice nesagledivih razmera.”

Po Dačićevim rečima, zabeležen je i porast broja slučajeva skrnavljenja srpskih nadgrobnih spomenika i spomenika kulture, a ti događaji “samo ukazuju na neophodnost nastavka prisustva Kfora na Kosovu i Metohiji”.

Premijer je zatražio i ponovno otvaranje istrage o martovskom pogromu jer, kako je naveo, po podacima UN u tome je učestvovalo oko 51.000 ljudi, a do sada niko nije procesuiran.

Dačić se ponovo založio i za značajniju ulogu UN u istrazi o trgovini ljudskim organima, na osnovu izveštaja Dika Martija: “Srbija je spremna za nastavak saradnje sa istražnim timom Euleksa. Istinu treba utvrditi na krajnje profesionalan i nepristrasan način, posebno imajući u vidu informacije o uništavanju dokaza koje je prikupio UNMIK. I dalje se zalažemo da Ujedinjene nacije imaju značajniju ulogu u ovoj istrazi.”

 

Ban: Značajan korak napred u dijalogu Beograda i Prištine

 

Generalni sekretar UN Ban Ki-mun u redovnom izveštaju o stanju u pokrajini istakao je da je u prethodnom periodu postignut značajan korak napred podizanjem dijaloga Beograda i Prištine na viši politički nivo, ali je kosovske vlasti pozvao da odlučno reaguju na izražavanje netrpeljivosti prema Srbima, poput incidenta tokom proslave pravoslavnog Božića.

Generalni sekretar UN istakao je da, iako postoje još mnoga nerešena teška pitanja, obnavljanje pregovora predstavlja snažan signal da se obe strane zalažu za miran dijalog i prevazilaženje tereta prošlog sukoba.

Kada je reč o situaciji u severnoj Mitrovici, on je istakao da je potrebno koordinisano delovanje i pažnja, kako bi se sva teška pitanja rešila dobronamerno i tako izbegle dalje tenzije. Ban je ukazao, da su, pored političkog procesa na visokom nivou, važni i održivi napori da se unapredi pomirenje i poveća poverenje među zajednicama na Kosovu.

Šef UNMIK-a Farid Zarif označio je kao “istorijske” nedavne susrete najviših zvaničnika Beograda i Prištine i izrazio nadu da će i Beograd i Priština istrajati u nastojanju da postignu kompromis.

Zarif je ocenio da su “uporni pregovarači” Ivica Dačić i Hašim Tači tokom dijaloga pokazali “hrabrost”.
“Nadam se da će dve strane ostati uporne u naporima da postignu kompromise i pronađu ostvariva rešenja za obe zajednice na Kosovu”, kazao je.

Zarif je ocenio da je “postignut veliki napredak”, ali i ukazao da je “došlo do izazova na terenu”, navodeći kao primer rušenje srpskih nadgrobnih spomenika. Kako je rekao, zabeležano je “nekoliko incidenata”, a korišćena je i “retorika koja raspiruje strasti i nekad ugrožava napore da se sporazumi koji su postignuti primene”.

On je pozvao “obe strane” da “preuzmu lidersku ulogu”, da “umanje reakcije i emocije svojih građana” i da, kako je rekao, “i Beograd i Priština značano pojačaju aktivnost sa građanima na severu” Kosova.

Sednica Saveta bezbednosti UN trebalo je prvobitno da bude održana 22. februara, ali je zbog nastavka dijaloga između Beograda i Prištine pomerena za mesec dana.

 

Tači: Priština će od Beograda tražiti ratnu odštetu

 

Kosovski premijer Hašim Tači je izjavio da će od Beograda tražiti “kompenzaciju za ratnu štetu”. Obraćajući se Savetu bezbednosti UN, Tači je pozvao Beograd da, kako je rekao, “rasformira paralelne strukture” na severu Kosova, naglašavajući da je “Kosovo suverena država” i da je taj proces “nepovratan”.

On je poručio da Kosovo “neće biti mesto podela i barikada” i “stvaranja nove Republike Srpske”. On je odbacio mogućnost da se zajednici srpskih opština da izvršna vlast, ocenjujući da je maksimum – Ahtisarijev plan.

Po njegovim rečima, “uloga Srbije je destruktivna” i otežava bezbednosnu situaciju.
“Kosovo je sada priznato od strane više od polovine članica UN. To je nepovratan proces, jer mnoge države su u procesu priznavanja nezavisnosti. Uveravam vas da je to najpravednija odluka za Kosovo i njegove građane”, dodao je.