Pečat – List slobodne Srbije Politički nedeljnik, aktuelna politička dešavanja, društvo, svet, kultura.
Piše MARA KNEŽEVIĆ KERN
Šta nas čeka ukoliko, posle rasprave o sadržaju mleka iz domaće proizvodnje, otvorimo tržište za uvozne mlečne proizvode?
Iako se pitanje kvaliteta mleka u Srbiji nemilosrdno instrumentalizuje u političke svrhe, čini se da je došlo u pravi čas da oslobodi medijski prostor za sveobuhvatniju analizu stanja nastalog kao posledica puzećih „evropskih integracija“ uz nasilnu harmonizaciju naših zakona sa Zapadnim bezbednosnim mehanizmima, kada su u pitanju hrana i lekovi. Kodeks Alimentarijus ne ukida samo osnovno ljudsko pravo na bezbednost hrane, uključujući i nacionalnu bezbednost, već nas uvlači u sve drastičnije transformacije sistema proizvodnje hrane, po diktatu EU „u kojoj se zna za red“, pretvarajući naše oranice u hemijske laboratorije.
OTKRIĆE NOVOG ORGANIZMA Među brojnim naučnicima koji panično apeluju na razum, oprez i akciju, protiv institucija UN zaduženih za bezbednost hrane i lekova, nalazi se „ozloglašeni“ protivnik politike STO dr Džozef Merkola. On je nedavno objavio detalje vezane za otkrića profesora dr Dona Hubera eksperta za toksičnost GM hrane, patologiju biljaka, mikrobiologiju tla i mikroekološku interakciju biljnih bolesti. On je nedavno uputio pismo upozorenja USDA, informišući ih o novom otkriću koje bi moglo da dovede do katastrofe za celokupne zalihe hrane na genetički modifikovanoj planeti. Radi se o otkriću novog mikrogljivičnog organizma, povezanog sa sindromom iznenadne smrti (SDS) u soji, a pronađen je u industrijski proizvedenoj stočnoj hrani. Dr Huber je dokazao povezanost genetički modifikovanih organizama sa širenjem patogena na GE lucerku, obelodanivši pojavu „novog nepoznatog entiteta“, pronađenog u Raundap redi biljkama i usevima prskanim Raundapom. Pokazalo se da ovi toksini preko zemljišta zagađuju i stočnu hranu, izazivajući kod goveda neplodnost i masovne pobačaje, a konzumiranje mleka i mesa ovih životinja dovodi do identičnih zdravstvenih poremećaja kod ljudi.
Uprkos alarmantnim podacima iz priložene dokumentacije, pismo dr Hubera je stavljeno ad akta, da bi posle Hubertovog upornog insistiranja usledio odgovor USDA-APHIS da su sve njihove odluke donošene „na osnovu zvaničnih naučnih dokaza (peer reviewed)“.
VELIČINE MALOG VIRUSA Dr Huber im je odgovorio da raspolaže sa 130 objavljenih naučnih radova, koji potvrđuju njegovu zabrinutost zbog pojave ovog nepoznatog organizma, podsetivši da je otkriven 1998, dve godine posle pojave Raundap redi soje, (osnovnog sastojka stočne hrane). Veterinari su ga otkrili istražujući uzroke naglog porasta reproduktivnih smetnji (70 odsto pobačaja), što je povezano sa dramatičnim povećanjem neplodnosti među ljudskom populacijom u poslednjih 10 godina.
Iako je veza neplodnosti sa novim organizmom dokazana, Izveštaj nije objavljen dok se sa sigurnošću ne otkrije o kakvom se organizmu radi, s obzirom na to da se prema Huberovim nalazima „ne radi ni o gljivici, ni bakteriji, ni mikoplazmi, ni virusu“. Zna se samo da je „veličine malog virusa i da ne raste samo po sebi, već u kombinaciji sa kvascem, bakterijama i gljivicama, a pronađen je isključivo u GM soji i kukuruzu.“ Sledeće mesto na kojem je nepoznati entitet otkriven bilo je veštačko stajsko đubrivo, a zaražena je stoka sa pašnjaka tretiranih ovim hemikalijama. Grupa naučnika koji su radili sa dr Huberom na ispitivanju novog entiteta, sprovela je privatna istraživanja i prezentovala ih stručnjacima iz raznih oblasti, pri brojnim univerzitetima, ohrabrujući ih da nastave rad. Nažalost, pretpostavljeni su im onemogućili nastavak istraživanja. Dr Huber upozorava na problem daljeg istraživanja GMO, s obzirom na zaštitne mehanizme osmišljene od strane biotehnološke industrije, kojima se zabranjuje preduzimanje bilo kakvih ispitivanja bezbednosti genetski modifikovanih biljaka (čak ni na sopstvenom imanju), zato što bi poljoprivrednik na taj način prekršio uslove tehnološkog sporazuma, što podrazumeva rasplet na sudu. „Veoma je važno upoznati seljake sa velikim brojem šokantnih činjenica, kako bismo zaustavili katastrofalne promene u okruženju, sprečili ugroženost zaliha hrane i naše biologije“, kaže dr Huber, naglašavajući da je „najopasnija genetska modifikacija do sada izvedena na biljkama otpornim na herbicide, kao što su Monsantov Raundap redi kukuruz, pamuk, soja i šećerna repa. Oni mogu da prežive smrtonosne doze glifosata – (aktivnog sastojka Raundapa), a pri tom 20 odsto glifosata odlazi iz korena biljke u okolno zemljište, u kojem izaziva dramatične promene, napadajući pored korova i korisne mikroorganizme. Sa svakim sledećim unošenjem Raundap redi žitarica, količina glifosata raste, kao i nivo tolerancije u biljci. Uvođenjem u prirodu biljaka rezistentnih na herbicide, dolazi do poremećaja odnosa mikroba iz tla, a ovaj proces nažalost nije primetan u početku, kao što su potrebne godine da se primete promene na probavnom traktu, s obzirom na to da glifosat uništava blagotvornu crevnu floru.
„BEZBEDNO“ ZA ŠKOLSKU DECU Novinar istraživač Sajer Ji objavljuje alarmantno otkriće vezano za posledice povezanosti proizvođača žitarica sa biotehnološkim korporacijama (Monsantov franken-kukuruz). Ovakav „dil“ je doveo do pojave mikotoksina, „toksičnih sekundarnih metabolita proizvedenih u kraljevstvu gljivica“, što je dovelo do ugrožavanja zdravlja ljudi koji se hrane GM žitaricama i mesom životinja hranjenih ovim žitaricama. Prema studiji iz 2011. mikotoksin poznat kao zearalenon (ZEA), ometa proizvodnje estrogena, a tragovi gljivica fusarium grami nearum, pronađeni su u urinu 78,5 odsto ispitanih devojčica u Nju Džersiju. Pri tom je kod svih ZEA pozitivnih devojčica (od 9 i 10 godina) utvrđen poremećaj u razvoju.
ZEA mikotoksin se nalazi u kukuruzu, ječmu, pšenici, zobu, pirinču, pa čak i u pivu, a posle ulaska u lanac ishrane (životinjsko meso, mleko, jaja…), dospeva u organizam proizvodeći brojna oštećenja. Meso i kokice su bili dominantni u ishrani ovih devojčica. Delovi mikotoksina patentirani su kao oralna kontraceptivna sredstva, a od 1969. je masovno korišćen za tov stoke (naknadno zabranjen u EU).
Uzimajući u obzir da je većina američkog kukuruza kontaminirana agrohemijskim komponentama i modifikovana rekombinantnom DNK tehnologijom, Amerikancima se savetuje izbacivanje kukuruza iz ishrane, (kad je u pitanju pšenica ići će malo teže). Kenija je posle epidemije 2004. zabranila GMO, a Srbija odbrojava dane pred donošenje odluke o dozvoljenom prometu GMO, od koje ne zavisi samo bezbednost medijski eksponiranih mlečnih proizvoda, već biološki opstanak nacije.
A šta nas čeka ukoliko – posle rasprave o sadržaju mleka iz domaće proizvodnje – otvorimo tržište za uvozne mlečne proizvode, možemo zaključiti na osnovu najnovijeg zahteva moćnih organizacija IDFA i NMPF da im FDA dozvoli iznošenje na tržište mleka sa veštačkim zaslađivačem (aspartam i sirup od GM kukuruza), bez obaveze označavanja sadržaja. Ovom peticijom žele da utiču na promenu standarda, ne bi li ove toksične aditive proglasili bezbednim za školsku decu, „koja radije piju zaslađeno mleko“.
Antoni Gućardi je došao do liste sastojaka koje sadrži mleko industrijski gajenih krava, odboreno od strane američke FDA: kukuruzni sirup, MSG, hidrogenizovana ulja, pesticide, herbicide, insekticide, veštačke arome i boje, veštačke zaslađivače (aspartam). Drugim rečima, krave se hrane na tipičan američki način, prerađenom GM hranom, opasnim aditivima bez ikakve nutritivne vrednosti. Bilo je slučajeva da stočari tako hrane krave. Ima slučajeva da su krave hranjene sladoledom.
Mašta proizvođača industrijske hrane nema granice, kad se radi o snižavanju troškova, pa su pristupili grotesknom meniju za krave u obliku izuzetno jeftine prerađene hrane bez ikakvih nutritivnih vrednosti, u vidu kolačića, gumenih glista, čokolada i čitavog niza slatkiša koji doprinose brzom porastu težine. Ove zdravstveno ruinirane krave obezbeđuju dodatnu zaradu uzgajivačima, a jedan proizvođač slatkiša namenjenih za ishranu stoke priznaje da na taj način krave dobijaju samo „masnoću, šećer i energiju“, što ih održava na nogama do klanja.
U međuvremenu je farmaceutska industrija priskočila u pomoć industriji mesa sa „privlačnim“ proizvodom Zilmax, koji dovodi do poremećaja metabolizma goveda i neprirodnog povećanja mišićne mase nekoliko nedelja pred klanje. Zilmax je stočarima omogućio dodatni profit, a kompanija Intervet Inc je 2006. dobila saglasnost od FDA za upotrebu ovog preparata kao „bezbednog“. Proizvodnju je preuzela kompanija Merck Animal Health. Posle izvesnog oklevanja, distributeri su počeli da prihvataju meso tretirano Zilmaxom, a do kraja 2012. godine 85 odsto američkog tržišta je bilo pokriveno genetički modifikovanom govedinom.
Na posebnim oglednim rančevima već se uveliko izvode eksperimenti kloniranja krava, a na pitanje postavljeno USDA „da li stanovništvo već jede klonirano meso“, dobijen je odgovor „ne znamo“.
S obzirom da niko ne može da dokaže kolika količina potencijalno toksične hrane može da se unese u organizam, niti da proceni rizik od akumuliranih toksičnih supstanci konzumiranih tokom života kroz hranu, vodu, vakcine…pred nama su dva rešenja: da zatvorimo dveri Srbije i napravimo veliko spremanje u sopstvenoj kući ili da se upletemo u paukovu mrežu STO i prihvatimo Kodekse koji su već naneli dramatičnu štetu ostatku čovečanstva, ukinuvši razlike između naprednih i zaostalih.
