Priča i poverenje

Piše Vasa Pavković

Našavši se u Pakracu, Ivan Hiti je video miniranu staru srpsku crkvu i oštećen vladičanski dvor. Stare, retke knjige i umetničke slike bile su razbacane po snegom pokrivenom dvorištu. Hiti je naterao svoje nekadašnje učenike da sakupe ovo blago i sačuvaju ga od uništenja…Ondašnja hrvatska vlast ga je „u znak priznanja“ otpustila iz službe i on je do sticanja prava na penziju radio šta je stigao

Kraj zime

I tako, dan po dan, odlazi zima. Mimoišli su nas, više-manje, veliki snegovi, nevremena, oluje, mećave. Samo povremeno čuli bismo kako je u uraganu u Arkanzasu poginuo jedan čovek. Mnogo manja pažnja, po običaju naših i svetskih medija, posvećena je činjenici da je istog dana, u Mijan Maru, u nevremenu stradalo osamdeset ljudi. Ali na takve medijske diskriminacije smo navikli i izgleda, kolektivno, oguglali. Nažalost.

Mlečni rat

Već desetak dana u medijima Srbije besni pravi mlečni rat. Mimoilaze se, suprotstavljaju i poništavaju saopštenja vlade Srbije i pokrajinskog sekretara Vojvodine za poljoprivredu. Svakog jutra, usplahirene voditeljke jutarnjih programa raspiruju nelagodnost i usmeravaju je ka panici. Odjednom kao da ne postoji ništa drugo u Srbiji do to prosuto mleko. Uzalud oni pažljiviji podsećaju na činjenicu da je promena standarda „kriva“ za iznenadno pojavljivanje i dejstvo „afla toksina“. Godinama smo pili mleko sa dvesto puta jačim koncentracijama ovog „agensa“, ali ni Ješića ni Kneževića, kao ni njihove mnogobrojne prethodnike nije bolela glava.
U stvari, radi se o malom prljavom ratu, najavi mnogih budućih, manjih i možda većih prljavih ratova, između vlasti i opozicije (čitaj: između SNS-a i DS-a). Njihova eskalacija dovešće do izbora – a onda će na red doći novi ratovi raznih intenziteta. I tako dok se svi ne potrujemo, sa afla toksinima ili bez njih, nije važno.

Pistorijus ili o nasilju

Savremeni sport ne poznaje veći obrt u karijeri jednog sportiste, čak i ako se uzme u obzir Lens Armstrongovo priznanje o upotrebi dopinga. Naime, jedan od heroja poslednje Olimpijade, neverovatni južnoafrički trkač s karbonskim protezama Oskar Pistorijus, ubio je na Dan zaljubljenih svoju verenicu Rivu Stenkamp, sa četiri hica u glavu! Ni strašan zločin ni Pistorijusovo neverovatno objašnjenje kako je mislio da se radi o provalniku, nisu sprečili sud da ga uz kauciju pusti da se brani sa slobode! Posebno je neverovatno zvučao jedan od razloga za takvu odluku, sudijine reči o tome kako Pistorijus nije sklon nasilju.

Orden za Hitija

Vrlo nezapaženo je, nažalost, prošla dodela ordena Svetog cara Konstantina kojim je patrijarh Irinej odlikovao hrvatskog građanina Ivana Hitija. Ovaj srednjoškolski profesor, sada u penziji, bio je pomoćnik operativne zone Bjelovar, na početku rata, u januaru 1992. Našavši se u Pakracu, video je miniranu staru srpsku crkvu i oštećen vladičanski dvor. Stare, retke knjige i umetničke slike bile su razbacane po snegom pokrivenom dvorištu. Hiti je naterao svoje nekadašnje učenike da sakupe ovo blago i sačuvaju ga od uništenja. Potom je sve predmete prevezao u Sveučilišnu biblioteku u Zagrebu. Ondašnja hrvatska vlast ga je „u znak priznanja“ otpustila iz službe i on je do sticanja prava na penziju radio šta je stigao. Patrijarhovo odličje je pravedna i skromna zahvala čoveku koji je u najtežim ratnim uslovima imao snage da ostane čovek i bude junak. A da je sreće njegov lik bi se našao na naslovnicama i srpskih i hrvatskih novina.

Pravda za Uroša

Putujući Srbijom, Republikom Srpskom, ali na svoje iznenađenje i Makedonijom i Crnom Gorom, susretao sam po zidovima parolu iz gornjeg podnaslova. Uroševi drugari, tzv. navijači, išarali su stotine zidova, mostova, zgrada i kuća pozivajući na imaginarnu „pravdu“ za mladića koji je policajcu pokušao da ugura upaljenu baklju u usta. Pritisak navijača i dela medija, uzrokovao je i Mišićevo prerano puštanje na slobodu, sa namerom onih koji su doneli tu odluku da se mladiću pomogne u nalaženju ispravnog životnog puta. Nažalost, pre neki dan on je ponovo učestvovao u nasilničkom incidentu i sada je u bekstvu pred poternicom SUP-a. Ima li iko prava na bilo kakav dalji komentar?

Unutrašnja Indija

„Došao za stipendiju. Stipendije nema, neka dođem sutra. Došao sutra. Stipendije nema, neka dođem za dva sata. Došao za dva sata. Stipendije nema, neka dođem za jedan sat. Došao za jedan sat. Stipendije nema, neka dođem za pola sata. Došao za pola sata. Stipendije nema … Prekipjelo mi; šta vi mislite, što me dođavola zovete svaki čas, kad znadete… Svi začuđeni zaprepašćeni. Zašto se ja uopće ljutim…“ Ovaj kafkijanski pasus sam prepisao iz sjajne knjige Svetozara Petrovića Dnevnik iz Indije koji su objavili Akademska knjiga i Ogranak SANU, obe u Novom Sadu. Reč je o uzbudljivom spisu koji sadrži dnevničke beleške čuvenog teoretičara književnosti. Veći deo potiče iz vremena njegovih studija hindu jezika u Indiji (period 1954-1956), a kraći, finalni je nastao trideset godina kasnije, kada je Petrović ponovo obišao veliku zemlju. Ko želi da sazna više o duhu Indije ali i legendarnom profesoru – ovo je nezaobilazna knjiga.

Priča o Priči

Nedavno se pojavio 20. broj časopisa Priča koji u podnaslovu nosi naznaku „časopis za priču i priče o pričama“. Spiritus movens projekta, prozaista Slavoljub Marković, zamislio je da u nekoliko tematskih svezaka podseti javnost na više-manje zaboravljene pripovedače 20. veka i ovo je već četvrta sveska namenjena tom plemenitom cilju. Među pripovedačima koje vraća na svetlo dana su i Lazar Popović, Milutin Milanković, Milan Vukasović, Anđelija Lazarević, Julka Hlapec, Stojan V. Živadinović, Dušan Radić, Vladan Stojanović Zorovavelj i Petar S. Petrović. Izbiravši po jednu ili dve antologijske priče ovih poluzaboravljenih prozaista, Marković je poverio nekolicini teoretičara i istoričara književnosti da se pozabave i njihovim delom. Priče iz dragocenog izdanja posebno ističu elegantne storije o tragičnim sudbinama žena Anđelije Lazarevića; građanski obojene minijature Julke Hlapec; izvanredne psihološke portrete kojima se bavio Živadinović; avangardnost Zorovavelja, kao i tragizmom obeležene priče o selu i seljacima Radića i Petrovića. Vazda ćemo ostati dužni piscima naše prošlosti, pogotovo onima koji su u nepravednoj senci.

Dolazak proleća

I tako ode zima… Koliko sutra, prekosutra, čim se temperatura bude dva-tri dana ustalila iznad plus 12 Celzijusa, izleteće prvi do juče hibernirani leptiri, šarene nimfalide, i to će biti znak da je zimi još jednom odzvonilo.