Pitanje vere je pitanje identiteta

razgovarala Nataša Jovanović

Kakav je položaj Jevrejske zajednice u Srbiji, kakvi odnosi sa drugim crkvama, te na koje situacije se može primeniti stara judejska poslovica: Dva Jevrejina, tri mišljenja

Ponekad je podudarnost u stavovima verskih zvaničnika po nekim pitanjima naročito za vreme vlade Slobodana Miloševića bila tumačena od strane stranaca našim strahom od države, ili njenim pritiskom na nas. U inostranstvu se vrlo često nismo uklapali u predstavu koju su strani mediji formirali o Srbiji, pa je dolazilo i do komičnih situacija, a i ozbiljnih nesporazuma, naročito u susretu sa tadašnjim zvaničnicima u Briselu i u sedištu NATO-a. Oni su se slepo držali negativnog šablona koji su strani mediji širili o Srbiji, kaže u ragovoru za „Pečat“ Isak Asiel, rabin Jevrejske zajednice u Srbiji.

Kroz dugu i dramatičnu istoriju jevrejskog naroda, a posebno u vreme ranog hrišćanstva govori se o strašnim patnjama i najtežim iskušenjima. Kako vidite ulogu Jevreja u Srbiji do danas, posebno ako se ima u vidu veliki antisemitizam u poslednja dva veka evropske civilizacije?
Jevreji su se doselili na jug Balkana posle pada Prvog jerusalimskog Hrama (587. godine pre nove ere). Na početku nove ere i kasnije, pridošli Jevreji su pratili rimske legije kao zanatlije koje su bile potrebne vojsci, što dokazuju mnogi pronađeni spomenici. Jevrejske kolonije postojale su u Beogradu još u 10. veku, ali je njihovo prisustvo postalo vidljivo tek u 13. i 14. veku. Posle 1521. godine doseljavaju se Sefardi, koji donose španski jezik i običaje. Sredinom 17. veka, posle epidemije kuge, zajednica se preselila sa obale Save na obalu Dunava, na Jaliju, gde su Jevreji živeli sledeća tri veka. Pored španskih Jevreja u Beogradu su živeli i Aškenazi, koji su se doselili iz srednje i istočne Evrope. Jevreji su učestvovali u javnom životu Beograda i Srbije, imali su svoje predstavnike u Parlamentu, što je naročito bilo očevidno posle Prvog svetskog rata. Mnogi Jevreji su bili istaknuti trgovci, doktori, advokati, umetnici, književnici i pripadnici raznih političkih partija. Nema sumnje da su Jevreji ostavili veliki trag u ekonomskom i kulturnom životu Srbije. Što se tiče drugog dela pitanja, naveo bih jedan odlomak iz knjige Mihaila B. Miloševića „Jevreji za slobodu Srbije 1912-1918“. Milenko Vesnić, poslanik Srbije u Parizu, poslao je pismo kapetanu srpske vojske Davidu Albali, povodom Balfurove deklaracije, kojoj je jevrejskom narodu priznato pravo na podizanje nacionalne države. „Želim da izrazim Vašoj jevrejskoj braći simpatije srpske vlade i srpskog naroda za ponovno uskrsnuće jevrejske države u Palestini. Vama je dobro poznato, dragi kapetane Albala, da nema naroda na svetu koji simpatiše sa gore pomenutom idejom više no srpski narod. Zar mi ne prolivasmo gorke suze na obalama Vavilona, na domaku naše ljubljene i tek nedavno izgubljene domovine? Kako da ne učestvujemo u težnjama i patnjama jevrejskog naroda, kad su se naši zemljaci Vašeg porekla i Vaše vere borili za svoju srpsku otadžbinu isto tako hrabro kao i naši najbolji sinovi?“.

[restrictedarea] Istim povodom, rabin komande mesta u Solunu, Šalom A. Ruso, u svom obraćanju srpskim i jevrejskim vojnicima na dan Pesaha 1918. godine rekao je sledeće:„Naročitu radost moralo je osetiti srce po svetu rasejanih Jevreja zbog svega toga. Milioni naših sinova prenuli su se novom nadom i novim životom. Samo mi ne. Ne, mi nismo! A nismo stoga što smo mi taj i takav život oduvek imali u Srbiji“.
Inače o dr Davidu Albali i njegovom političkom radu u korist srpskog naroda i pridobijanja američkog javnog mnjenja za Srbiju 1917-1918 i kasnije 1939-1942 napisao je izuzetnu knjigu dr Đorđe Lopičić. David A. Koen, advokat, u besedi održanoj u sinagogi u Požarevcu, 22. februara 1890. rekao je: „Kao amanet sveti, ljubimo milu otadžbinu Srbiju. Gajimo bezgraničnu ljubav prema tolerantnom narodu srpskom, koji nas smatra kao braću svoju.“
Beogradski Jevreji su se pridružili Srbima za vreme Balkanskih i Prvog svetskog rata. Mnoge medalje dodeljene jevrejskim vojnicima i veliki spomenik na Jevrejskom groblju svedoci su tog zajedništva.
Međutim, promena stava prema Jevrejima osećala se već od 1938. godine pod uticajem fašizma koji se širio Jugoslavijom. Uvedene su dve mere: „Numerus clausus“ (Zakon o ograničenju upisa Jevreja u srednje škole i univerzitete); Jevrejima je bilo zabranjeno da trguju hranom na veliko. U vreme nemačke okupacije Jugoslavije u Beogradu je bilo jedanaest hiljada Jevreja. Procenjeno je da su Nemci ubili oko 90 odsto beogradskih Jevreja.

Sudbina koju su delili Srbi i Jevreji u Drugom svetskom ratu nije se razlikovala. Koliko savremeni judaizam razume svetosavlje i obrnuto?
O tome svedoče brojna stratišta na kojima se svake godine okupljamo da se pomolimo za nevino postradale. Od novosadske Racije, Bečeja, Beograda, Jabuke, Zasavice, Donje Gradine, Jadovna do mnogih drugih zajedničkih stratišta, znanih i neznanih.

Kakav je položaj Jevrejske zajednice u Srbiji, te kakve odnose negujete sa drugim crkvama i verskim zajednicama u našoj zemlji?
Veoma dobar. Naši odnosi sa drugim crkvama i verskim zajednicama su na vrlo visokom nivou, štaviše srdačni i bez kalkulacije. Često čujem da naši sugrađani kažu „naš rabin“ ili „naš muftija“ iako nisu Jevreji ili muslimani. „Naš patrijarh,“ se može čuti i u jevrejskoj zajednici. To je spontano i dovoljno govori samo za sebe. Već je postala tradicija da za jevrejski praznik Hanuka, u beogradskoj sinagogi po svećicu upale predsednik Srbije, Patrijarh ili neko od vladika SPC, nadbiskup i muftija. Dobri odnosi se dugi niz godina gaje. Tu tradiciju sam nasledio od prethodnog rabina Cadika Danona koji je imao izuzetne odnose sa patrijarhom Pavlom i muftijom Hamdijom ef. Jusufspahićem, kao i sa nadbiskupom Perkom. Poruka je jasna, mi možemo zajedno i ima mesta za sve.

Kako ocenjujete versku politiku u Srbiji? Čini se da od ukidanja Ministarstva vera najviše pažnje međuverskom dijalogu u Srbiji daju međunarodne fondacije, a ne naši državni organi ili institucije?
Prošlog meseca je stigao dopis da se Kancelarija za saradnju s crkvama i verskim zajednicama konstituisala i počela s radom, tako da mogu da govorim samo o vremenu kada je u Vladi bilo Ministarstvo vera. Od petooktobarskih događaja saradnja Ministarstva vera s verskim zajednicama je bila odlična i u stalnom usponu. Otvoreno smo razgovarali o svim problemima, i uvek je bilo obostranog razumevanja, bilo da se radilo o veronauci ili povraćaju oduzete imovine. Pri Ministarstvu vera je bio osnovan i Međureligijski savet.
Moram da istaknem da su se ideje za mnoge aktivnosti spontano javljale, tako da se i nije osećala toliko zvanična nota jedne državne ustanove. Bili su organizovani skupovi posvećeni problemima društva kao što su nasilje u porodici, vera i medicina, vera i ljudske slobode, i mnoge teme koje su se ticale društva i uloge pojedinca.
Međuverski dijalog je spontano zaživeo kod nas, Ministarstvo vera ga je samo podržalo i unapredilo i u tome je zasluga ljudi koji su vodili i radili u ministarstvu. Oni su jednostavno prepoznali značaj tog dijaloga koji se spontano razvio i zdušno su ga podržali. Tužno je da su se mediji često obrušavali na nas nazivajući nas „nebeskom koalicijom“. Tokom prošlih godina bilo je mnogo slučajeva kada smo se odazivali na pozive raznih međunarodnih organizacija koje su organizovale okrugle stolove na teme suživota i tolerancije. Ti skupovi su bili organizovani veoma korektno i profesionalno, ali bilo je i takvih koji su ostavljali gorčinu u smislu da eto, bez stranog angažmana mi nikada ne bismo seli za jedan sto. Međureligijski dijalog će se svakako nastaviti, ali će biti šteta ako ga država ne podupre. Ovde su pitanja vere, pitanja identiteta. U crkvama i verskim zajednicama ima veoma kvalitetnih sagovornika na tu i druge teme od šireg društvenog značaja. Ako je naše društvo na putu inkluzije svih svojih segmenata, onda se to odnosi i na crkve i verske zajednice.

Da li u Jevrejskoj zajednici, na svetskom nivou, postoji izvestan pluralizam. Čini se da cionisti deluju nasuprot judejaca, ortodoksni Jevreji nasuprot Jevrejima iz belog sveta, konzervativni judaizam – nasuprot reformističkoj struji?
Postoji pluralizam zajednica: ultraortodoksna, moderna ortodoksna, hasidska, konzervativna, reformna, liberalna, sefardska, aškenaska, jemenska, marokanska, severnoafrička, itd. da ih ne nabrajam sve sada. Taj pluralizam je u skladu s poznatom izrekom: „Dva Jevrejina, tri mišljenja.“

Da li Izrael i u kojoj meri pomaže rad Jevrejske zajednice u Srbiji?
Jevrejskoj zajednici u Srbiji u njenom verskom, obrazovnom i kulturnom radu pomaže američka jevrejska organizacija JDC. Ta organizacija je tokom 90-tih godina preko Saveza jevrejskih opština Jugoslavije/Srbije pomagala i širu srpsku zajednicu kao i druge zajednice raznim projektima i donacijama, a ne samo Jevreje.

Ove godine u Beogradu biće održana evropska konferencija rabina. Kakav je značaj ove konferencije za Jevrejsku zajednicu, a kakav za Republiku Srbiju?
Uži odbor Konferencije evropskih rabina (CER) ove godine će na poziv Turističke organizacije Beograda održati trodnevnu konferenciju krajem aprila u Beogradu. Biće to dobra prilika da glavni rabini Rusije, Ukrajine i evropskih zemalja dođu u Beograd, upoznaju naš grad, i sretnu se sa našim visokim zvaničnicima. Iako je naša zajednica brojčano mala, njen glas se ipak čuje. Lepo je kad veliki prestoni grad ima sluha da čuje tihe glasove onih koji u njemu žive. Beograd je vekovima upijao spletove raznih nasleđa uspevajući da iznedri ono najbolje u njima. U tome je jedinstvena lepota i privlačnost našeg Beograda i Srbije.

[/restrictedarea]