Oda nadi i okrepljenje volji

Piše Julijana Mrkonja

Stojan Župljanin, „majčina kletva“, (roman), „Logos“, Bačka Palanka, „Bistrica“, Novi Sad, 2012.

Iz Haga, iz tamnice u kojoj stoluju nepravedno utamničeni srpski heroji, stiže knjiga Stojana Župljanina „Majčina kletva“, jedna od onih knjiga koje se čitaju u dahu, i jedna od knjiga koje probude u čitaocu mnogo, čini se, prejakih emocija.
Stojan Župljanin, diplomirani pravnik, general, nekadašnji načelnik Centra službe bezbednosti „Banja Luka“ i savetnik predsednika Republike Srpske za unutrašnje poslove, sada sužanj u Ševeningenu priča nam svoju priču na neobičan način. Jasan, jednostavan, romantičarski je stil njegovog pisanja. Stojan ratnik i borac progovara kao Stojan pesnik i romanopisac koji svoga čitaoca istovremeno drži budnim i opreznim, iznenađujuće majstorskim umećem.
„Majčna kletva“ je roman koji, stilski lepo uobličen, govori o ratu, o porodici, o međuljudskim odnosim, o plemenitosti, požrtvovanosti, veri u Gospoda Boga i u Njegovu bezgrešnu promisao… Govori, takođe, o mladosti koja strahotu preživljava, o smrti, o žrtvi, o stvaranju države u nemogućim uslovima kada su svi na onoj strani koja nije srpska. Reč je o himni u slavu rođenja, u slavu onoga „sutra“ koje uvek postoji. Ovaj roman je oda nadi koja krepi volju i daje snagu i onda kada sve zamre i bezizlaznim se čini. „Majčina kletva“ je privlačna priča o iskrenom prijateljstvu koje je večno i o vezama roda i vere koje su neraskidive. Stojan niže svoje redove o dobrim ljudima i strašnim vremenima i zboreći nama, on sužanj i zatvorenik, vraća nam nadu u bolje, čeliči našu veru u Boga, daje nam snagu, vraća veru u ljude, budi naše čovekoljublje i nadahnjuje plemenitost, ako je u nama još ima, da zablista u svom punom sjaju. Pisac nas ovom knjigom opominje, čuva od zaborava prošlost strašnu i ponosnu, onu koja nas uči, i na samom kraju on ukazuje na jedan jedini put kojim Srbi moraju da koračaju ako misle da opstanu, da prežive i da žive poštujući svoje ime, veru, junake, svoju istoriju i svoju tradiciju.
Glavni junaci – Milan i Marija su mladi, snažni i plemeniti ljudi koji žive u selu Maskovare, Župljaninovom rodnom kraju. Prateći priču o njima, o njihovim porodicama, o njihovim komšijama, kumovima i prijateljima zakoračujemo u maslovarski kraj i sagledavamo život bezmalo svih ljudi na području današnje Republike Srpske od 1991. godine do dana današnjeg. Vidimo ljude napaćene i namučene, ali čestite i časne, koji čojstvo nikada od junaštva ne razdvajaju i strpljivo i dostojanstveno podnose sve strahote koje rat donosi bez namere da napuste svoja pradedovska ognjišta. Dok je sve oko njih popaljeno, osakaćeno oni žive sa svešću da je sve na svetu zanemarljivo u odnosu na čistotu duše, na zadatu reč i izgubiće glave ali neće ukaljati svoj obraz beščašćem. Usred tih zbivanja je jedna ljubavna priča, Milanova i Marijina, po svemu neobična, originalna i „obrnuta“. Ova pripovest posvećena je svim policajcima i vojnicima Vojske Republike Srpske koji postradaše braneći svoju Otadžbinu, rod i ime, a preko lika Milanovog svi oni su živo predstavljeni. Takvi kakvi su bili i kakvi jesu i sada oni nisu bili kadri za beščašće, za činjenje zločina, za nepravdu, ali jesu kadri „stići i uteći i na svakom mestu postojati“. „Majčina kletva“ je i apel jednog istinskog patriote i rodoljuba. Umesno je i pitanje: da li je pisac ove knjige želeo da „smesti“ sav srpski rod u lik Milana Petrovića, u temu i priču njegovog stradanja, i njegovog spasenja?!