Slučaj „mleko“: igre politike i monopola

Piše Saša Francisti

INVAZIJA AFLATOKSINA NA POLJOPRIVREDU SRBIJE

Donedavno, dopuštena količina aflatoksina u belom napitku bila je tačno deset puta veća, ali sada, kada je smanjena granica njegove dozvoljene koncentracije, vojvođanski sekretar za poljoprivredu Goran Ješić dolazi do epohalnog otkrića da je mleko u stvari otrovno!

Misteriozni aflatoksini su toksični produkti plesni Aspergillus flavus. Neugledna plesan uspeva u vlažnom podneblju (kao što je Srbija) i sušnom (kao što je Srbija), a maksimalne koncentracije dostižu u glavama političara krajem februara (kao što je to bilo i u Srbiji). Najveća koncentracija zabeležena je na severu Srbije, odnosno Vojvodini (što je u Srbiji), a ako se ide južnije (što je i dalje u Srbiji) koncentracija aflatoksina opada do potpune nule.
Izvesno, do ovog srljanja u progres po propisima EU uredno smo pili mleko bez obzira na suše i vlažnu klimu, i niko nije ni primećivao da u mleku ima nečega čega u tom važnom napitku ne bi trebalo da bude (inače – uglavnom u Srbiji se primećuje da mleko nikad ređe nije bilo).

NIJE OPASNO Da primetimo, aflatoksini u mleku nisu od juče. Izrazitu averziju prema njima imaju naročito Italijani koji su početkom prošle godine vratili mleko Slovencima. U uzorcima su pronašli aflatoksine. Nedugo posle toga, isti Italijani pronalaze aflatoksin i u uzorcima kukuruza iz Srbije (što ne mora da znači da je ova biljka poreklom baš iz Srbije). Poljoprivredni stručnjaci su objasnili da to uopšte nije opasno i da se kukuruz može upotrebiti za ishranu stoke (sad, nema veze što ćemo tu istu stoku kasnije mi pojesti). Po žetvi kukuruza u novembru prošle godine izvesni stručnjak kome inače nikad ništa nije po volji, iz čistog besa – kažu, saopštava da je 70 odsto proizvodnje zatrovano aflatoksinima. Nadležna ministarstva su dugo smišljala taktiku i na kraju su se dosetili: pomešati zdrav kukuruz sa plesnivim aflatoksičnim jadom i onda tim „koktelom“ nahraniti stoku. Sada stižemo do februara ove godine. Panika! Aflatoksin je u mleku! Otkud aflatoksin u mleku? Kako se to dogodilo? I da li se dogodilo? I zašto prvo u Hrvatskoj, pa onda kod svih ostalih? Republički ministar nadležni šalje inspekcije koje sakupljaju 300 uzoraka i mleko je sasvim u redu. „Mleko u Srbiji je bezbedno!“ saopštava ministar pokrajinski (trebalo bi da je u Srbiji), preteći da će obelodaniti podatke vanredne pokrajinske kontrole. Ministarka zdravlja nam u isto vreme bojažljivo poručuje: „Građani Srbije moraju sami da procene da li će piti mleko ili ne!“ Đavo odneo šalu. Sada je vreme za političke poene. Ješić javno saopštava listu mlečnih proizvoda sa utvrđenim koncentracijama aflatoksina, u kojoj od 35 uzoraka 29 ima iznad dozvoljene granice od 0,05 mikrograma po kilogramu. Ruku na srce, ako neko mleko ima 0,052, pa je iznad granice, teško da je otrovnije od onog sa 0,049 mikrograma. U suštini trebalo bi piti četiri-pet litara mleka dnevno, pa tako sledećih pet-šest godina da bi se primetio bilo kakav efekat aflatoksina na organizam.

DUGA RUKA – MONOPOLISTA Gde je tu skrivena takozvana igra? Donedavno, dozvoljena količina je bila tačno deset puta veća! Čak i sa 0,5 mikrograma po kilogramu (u SAD-u je i dalje to dozvoljena količina), mleko je bilo sasvim ispravno za upotrebu. Sada, kada je smanjena granica dozvoljene koncentracije aflatoksina, vojvođanski sekretar za poljoprivredu Goran Ješić dolazi do epohalnog otkrića da je mleko u stvari otrovno! Šta je sledeće na Ješićevom spisku? Spaljivanje kompletnog roda žitarica i zaliha stočne hrane? Prolivanje miliona litara (inače sasvim ispravnog) mleka? U stvari, Ješić kao da želi da zada smrtni udarac svim malim poljoprivrednim proizvođačima koji ionako jedva preživljavaju! Zarad čega? Prema rečima Ministra poljoprivrede Gorana Kneževića indikativno je da je analizu mleka obavila akreditovana laboratorija (koja je za potrebe Pokrajinskog sekretarijata radila analize na prisustvo aflatoksina u mleku) iz Bečeja, koja je vlasništvo „Viktorija grupe“. Reč je o monopolistima koji već više godina utiču na tržište stočne hrane.
Istovremeno, Srpska napredna stranka u svom saopštenju pita nadležne državne organe kako je moguće da su dozvolili (a ukoliko se dokaže da posledice konzumiranja mleka nisu ozbiljne i po zdravlje dramatične) jednom politikantu poput Gorana Ješića da, upotrebljavajući informacije koje je dobio od „Viktorija grupe“ (čiji je inače vlasnik biznismen Milija Babović), u samo jednom danu razori srpskog seljaka i proizvodnju mleka u Srbiji.
Osim toga, „Viktorija grupa“ je čvrsto povezana sa DS-om, naročito pokrajinskim, i to preko Saše Dragina i afere „Azotara“. Da li to Ješić niskim udarcima nastoji da vrati dug finansijerima i da otvori put „Viktoriji“ ka potpunoj monopolizaciji poljoprivredne proizvodnje? I ne samo poljoprivredne, jer svaki udarac u poljoprivredu je udarac u srce srpske ekonomije. Krucijalan dokaz je saopštenje „Niške mlekare“ (jedna od retkih koja je ostala u domaćem vlasništvu), jer ta mlekara više od 70 odsto mleka otkupljuje od malih proizvođača koji imaju do pet krava koje se hrane isključivo travom i senom. Kooperanti od kojih se preuzima mleko, hrane stoku u najnezagađenijem delu Srbije, a to su prostori Stare planine, Suve planine i Svrljiških planina. Ovo se, naravno, može i proveriti. Za sada, Ješić je monopolizovao aferu „Aflatoksin“. Članovi DS-a više ne piju mleko, a Vojvodina je posle Dragina iznedrila još jednog dželata srpske poljoprivrede.
Ipak, nadležni resorni ministar Knežević je naložio da se mleko povuče iz prodaje – do rezultata analize koji se očekuju iz Holandije.