REFERENDUM O GMO!

Piše MARA KNEŽEVIĆ KERN

Dok se naši naučnici upinju da uz logističku podršku političara uvuku Srbiju u ralje „Monsanta“, otrežnjeni Evropljani osmišljavaju izlaznu strategiju

Evropska zajednica naroda preduzela je korake ka sprovođenju referenduma o etičkoj, zdravstvenoj i ekonomskoj opravdanosti uvođenja invazivnih genetički modifikovanih organizama u njihov životni prostor, a tom zahtevu se pridružila i većinska Srbija, odlučna da se o sudbini potomstva ne odlučuje po briselskim kuloarima. Dok zvaničnici obmanjuju javnost tvrdnjama da promene zakona neće biti, u centrali moći se već nalazi „naš“ predlog izmene zakona o GMO, pisan nevidljivim mastilom.

HRANA KAO DEO NACIONALNE POLITIKE Zahvaljujući upornosti predsednika Odbora za zaštitu životne sredine Milice Vojić Marković, nacionalna TV je 6. februara upriličila direktan prenos „Javnog slušanja o uticaju genetički modifikovanih organizama (transgena) na životnu sredinu i zdravlje“. Narod je konačno imao priliku da, posle višemesečne argumentacije medijski eksponiranih predstavnika proGMO naučnog pokreta, čuje i glas protivnika GM hrane, koji, uprkos akademskim zvanjima i iskustvu u proizvodnji zdrave hrane, do sada nisu imali pristup državnoj TV.
Zagovornici harmonizacije našeg života sa transgenim elementima su se, bez trunke sumnje (bez koje nema istine), založili da Srbija ukaže bezrezervno poverenje genetički modifikovanoj hrani, uz tvrdnju da je neškodljiva, zdrava i berićetna. Pri tom nam ništa nisu ponudili u zalog: hipoteku na imovinu, dobro plaćena mesta u državnoj službi ili bar časnu reč – da se zacrvene pred potomstvom kad sve krene naopako. Sudeći prema reakcijama naroda posle „javnog slušanja“, GMO bez referenduma neće proći.
I dok nas globalni zastupnici opasnih bioteh klijenata ubeđuju da je nauka jača od razuma i života, norveški ministar za hranu i poljoprivredu Lars Peder Brek otvorio je srce pred norveškim narodom posle povratka sa Haške konferencije o poljoprivredi i prehrambenoj bezbednosti, rekavši da „više niko ozbiljan ne pominje GMO kao rešenje za glad u svetu“. Brek upozorava na fenomen da „od 2008. kriza utiče na cene hrane, prouzrokujući sve manje obroke sa smanjenom nutricionističkom vrednošću, iako je to bio period povezan sa sve većom ponudom hrane proizvedene novim tehnologijama, uključujući i genetsku modifikaciju, za koju se tvrdilo da će rešiti sve naše probleme…Ne verujem da je genetski modifikovana hrana neophodna da bi se obezbedila hrana za svakog, niti verujem u postojanje magičnog tehnološkog štapića koji bi rešio krizu prehrane. Mi moramo da se suočimo s tom krizom na drugačiji način. U Norveškoj i u svetu postoje naučnici koji su veoma zabrinuti zbog nepredvidljivih negativnih posledica sa odloženim dejstvom i sa njima delim tu brigu.“

[restrictedarea]

IZLAZNA STRATEGIJA U Norveškoj postoji Genok Center for Biosafety u kojem se već 10 godina odvijaju nezavisna istraživanja po „principu predostrožnosti“, kako bi se blagovremeno otkrili upozoravajući simptomi… Nova nauka zahteva posebnu opreznost. Norveški ministar naglašava da je na Svetskom samitu reafirmisan stav da je za bezbednost prehrane odgovorna država. „Glavni instrument globalne bezbednosti prehrane je proizvodnja hrane na nacionalnom nivou. Svaka zemlja ima obavezu da obezbedi hranu za svoju populaciju. Stoga se mora obezbediti prostor za manevrisanje u okviru trgovinskog režima, da bi došlo do implementacije ciljeva nacionalne politike vezane za proizvodnju hrane.“
I dok se naši naučnici upinju da uz logističku podršku političara uvuku Srbiju u ralje „Monsanta“, otrežnjeni Evropljani osmišljavaju izlaznu strategiju. Urednik časopisa „Prirodna medicina“ Žan Mark Dipoa iznosi podatak da je između 1975. i 1992. primećeno opadanje koncentracije spermatozoida kod Francuza (svake godine za 2,1 odsto). Kad se uzme u obzir budućnost čovečanstva na duge staze – rezultat je zastrašujući. Dvadesetogodišnjaci su 1975. u proseku proizvodili 102 miliona spermatozoida u mililitru. Taj broj je 1992. iznosio 51 milion/ml, a situacija se u međuvremenu pogoršala. Najnovije studije pokazuju da se od 1989. do 2005. nastavilo sa opadanjem. „Taj fenomen, iako spektakularan, na prvi pogled ne bi morao da zabrinjava, s obzirom na to da je za oplodnju dovoljan jedan. Mogla bi vam se činiti haotičnom sva ta nepotrebna gužva i prekomerna proizvodnja bez vidljivog smisla, ali saznanje da mogućnost oplođavanja drastično opada kad se broj spermatozoida spusti ispod 55 miliona/ml, ukazuje na opasnost od sterilnosti koja je izvesna kad padne na 15 miliona. Trenutno je kod francuskih muškaraca, starosti 35 godina, broj spermatozoida pao na 49,9 miliona/ml i manje, što objašnjava probleme mladih bračnih parova u trenutku kad požele da stvaraju potomstvo. Istraživači se još nisu usaglasili oko uzroka, ali se najčešće spominje plastika, hemikalije, pesticidi, sastojci u medikamentima, vakcine…“ Zabrinuti francuski naučnici smatraju da bi promena ishrane pomogla parovima da dobiju potomstvo.
Nutricionista Tieri Sukar takođe povezuje ovu pojavu sa ishranom: „Francuzi su 1950. konzumirali pet kg sira godišnje; ta cifra je 1980. porasla na 18 kg, a 2009. na 24 kg. Mi smo drugi u Evropi po konzumiranju sireva, a prvi u svetu po konzumiranju putera… To je dovelo do hormonske poremećenosti muškog dela populacije, izložene od ranih dana ženskim hormonima iz mlečnih proizvoda. Poznato je da evropski zakoni (STO, Codex Alimentarius…) nalažu davanje ovih hormona kravama kako bi davale više mleka.“

FRANKENŠTAJNSKI EKSPERIMENTI U kojoj se meri možemo osloniti na naučnike koji zarađuju hleb u biotehnološkim eksperimentalnim centrima govori primer krajnjeg nemara i bezobzirnosti u Centru za bolesti životinja Plum Island Animal Disease Center (PIADC ), u kojem se vrše frankenštajnski eksperimenti sa virusima, biološkim oružjem i različitim životnim formama. Ovo je izašlo na videlo tek kad je jula 2008. u blizini Long Ajlenda isplivalo stvorenje nazvano „Montauk Monster“, da bi kasnije isplivalo još nekoliko sličnih. U dokumentarnom filmu o Plum Islandu, bivši guverner Džesi Ventura otkriva pojedinosti iz policijskog izveštaja o telu mutiranog kavkaskog muškarca, sa pet rupa u glavi (isplivalo 2010. na obalu Plum Islanda), o kojem lokalna policija odbija da govori za javnost.
Ketrin Frompović tvrdi da je genetski inženjering sektor pomoću kojeg se sprovodi državni terorizam prvenstveno protiv sopstvenog naroda. „Prema onome što se može zaključiti o tajnim eksperimentima PIADC radi se o kršenju Ženevske konvencije. Ovaj groteskni program započeo je nacistički naučnik Erik Traub angažovan na izradi biološkog oružja pod Himlerovim nadzorom. Traub je doveden u SAD operacijom Paper Clip da bi 1951. preuzeo laboratoriju i započeo eksperimente sa komarcima i krpeljima, zarazivši ih virusima. Žrtva lajmske bolesti Rendi Saks veruje da je lajmska bolest nastala u Traubovoj laboratoriji. On je čak pronašao papire koji svedoče o posedovanju patenta za ovu bolest.“
Još više uznemirava Saksovo otkriće vladinog dokumenta iz 2005. iz kojeg se vidi da su antraks i lajmska bolest zavedene pod „bioterorizam“. Uprkos tome, PIACD je stavljen u nadležnost Državne sigurnosti, s namerom da se preseli u univerzitetski kampus na Menhetn (Kanzas), usred poljoprivredne regije u kojoj bi, u slučaju nekog akcidenta, bila prouzrokovana ekološka katastrofa.
Baveći se istorijatom Plum Islanda Karl Grosman je saznao da je 1987. zabeležen ozbiljan incident kad je virus nekontrolisano izašao iz laboratorije. Svedoci se prisećaju da su selotejpom zatvarali otvore na vratima biokontaminiranih prostorija, kako bi sprečili izlazak organizama sa ostrva, pitajući se šta bi moglo da se desi posle premeštanja laboratorije na novu lokaciju, u zoni tornada. Naučnu elitu ne zabrinjava ni bezbednost ljudi nastanjenih u blizini 13. 000 sličnih laboratorija širom Amerike, kao što ni naše naučnike ne zabrinjava to što ni selotejpom neće moći da zadrže polen GM semena kad ga vetar nanese na okolne njive. Bezbednost ljudske vrste ne spada u njihovu zonu odgovornosti, dok Seralinijevim i Pustajevim naučnim radovima nonšalantno lepe etikete „naučno nepotkrepljeno“.
Pisac Robert Bonomo nagoveštava skori oporavak naše civilizacije od diktata naučnog pogleda na svet. On tvrdi da je za podizanje nenasilne informativne Revolucije protiv aktuelnog svetskog režima, koji za sobom ostavlja najpodliji period u istoriji čovečanstva, dovoljna osvešćena manjina od 10 odsto zaista ubeđenih u ideju, da bi im se većina pridružila. „Oni će umesto oružanih pobuna i terorizma – jednostavno isključiti matriks.“
Bonomo tvrdi da ova revolucija ne traži vođe, programe, ni platforme. „Svaki probuđeni čovek je sopstveni vođa. On ne sme da se obazire na one koji ga ometaju, protivotrov je jednostavan: zatvori se, isključi, izvuci iz njihovog programa, ignoriši! U alegoriji pećine Platon upoređuje proces osvešćenja sa momentom kad čovek shvati da su senke na zidovima samo odraz svetlosti, ali kad nam se obasjane svetlošću ukažu stvarne slike, postoji period potreban da se oči adaptiraju. Kad izađu iz prelaznog perioda dezorijentacije, više ih niko neće moći vratiti u pećinu iz koje im je bio dozvoljen samo ‚naučni pogled na svet‘.“

[/restrictedarea]