MADE IN SERBIA – Raketni sistemi ALAS i LORANA

Piše Saša Francisti

Izgledalo je nemoguće, izgledalo je neostvarljivo, i baš zbog toga je realizovano

Imaginarna situacija na bojištu: relativno miran letnji dan, vazduh treperi od vrućine, zujanje pčela na rascvetanim obroncima, borci odmaraju u hladu drveća. Idila. Odjednom panični glas preko radio veze: „Neprijateljski tenkovi! Tri komada, idu ka vama dolinom! Trenutno su na daljini od oko pet kilometara. Zaustaviti ih i uništiti!“
Vojnici uzimaju svoje raketne bacače, postavljaju se na položaje, i strpljivo čekaju da začuju tutanj motora i gusenica. Međutim zvuk je malo drugačiji, kao da neko lopatama tuče po zemlji. Onaj panični glas sa radio veze potvrđuje njihove slutnje da su se našli na pogrešnom mestu u pogrešnom trenutku: „Ispravka, ispravka! Helikopteri! Nisko!“ Tu negde počinje i noćna mora komandira koji na raspolaganju ima samo protivoklopna sredstva tipa „Osa“ i „Bumbar“.
Duboko zabrinut on razmatra opciju da li da te rakete odmah ispale u sebe i skrate neizvesnost ili da ipak dočekaju „Apače“ naoružane „Helfajer“ raketama, nevođenim raketnim zrnima i „Gatling“ topovima kalibra 20 milimetara, te da otvore vatru tek kada im vide beonjače, ako uopšte budu imali vremena da ih vide. Međutim, u tom trenutku na položaju se pojavljuje modifikovani MRAP ( Mine Resistant Ambush Protected ) „Lazar“. Lansirni kontejner na zadnjem delu vozila se podiže i uz prasak startnog motora izleće raketa ALAS (Advanced Light Attack System). Operator u vozilu napeto posmatra ekran i navodi džojstikom raketu na cilj. Nekoliko trenutaka kasnije jurišni helikopter „Apač“ nekontrolisano se obrćući u plamenu pada na tlo. Druga dva helikoptera naglo menjaju smer i pod punim gasom beže na sigurnu udaljenost, van vizuelnog dometa. Ali operater u „Lazaru“ lansira i drugu raketu koja se podiže na visinu od 500 metara. Operator na ekranu vizuelno uočava preostale dve letelice koje su usporile smatrajući da su bezbedne na daljini od devet kilometara. Raketa ubrzava i u snažnoj eksploziji razbija oklop „Apača“. Onaj drugi sada vidi da je đavo odneo šalu i panično manevrišući nestaje. Istovremeno, otkrivena su dva tenka tipa „Abrams“ na 15 kilometara udaljenosti. Operator lansira i treću raketu. Sa sigurne daljine i visine posada putem video kanala uočava i odabira metu. Raketa se obrušava i probija kupolu „Abrams“ tenka iz gornje sfere. Još jedan cilj uništen. I tako sve dok „Lazar“ ne potroši svih osam raketa u kontejnerima.
Zvuči kao naučna fantastika, ali srpska industrija je zaista sposobna da iznedri ovakav proizvod na kojem mogu da joj pozavide mnogo bogatije zemlje od Srbije. A to je potvrđeno i potpisivanjem ugovora sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima koji će finansirati dalje unapređenje sistema i serijsku proizvodnju.

[restrictedarea]

ŠTA JE RAKETNI SISTEM ALAS ALAS je domaći raketni sistem, i predstavlja najambiciozniji projekat domaće vojne industrije. Trebalo bi napomenuti da je sistem ALAS osmislila i razvila domaća privatna kompanija „Edepro“ uz sponzorstvo „Jugimporta“ – SDPR.
Glavna karakteristika tog sistema je navođenje rakete bez neposrednog vizuelnog kontakta sa ciljem i domet om od 25 kilometara sa kapacitetom da se domet poveća na čak 60 kilometara.
Kako u samoj kompaniji „Edepro“ kažu, to je protivoklopni višenamenski raketni sistem velikog dometa sa principom vođenja bez neposrednog vizuelnog kontakta sa ciljem. Ideja je proistekla iz dugogodišnjeg iskustva u inženjeringu vazduhoplovnih i raketnih sistema, a prati i trend u oblasti bespilotnih sistema različitih namena. Namenjen je za dejstvo po ciljevima, kao što su tenkovi, borbena vozila pešadije, poljska utvrđenja, komandna mesta, infrastrukturni objekti, brodovi na moru i priobalju, industrijski objekti, niskoleteći helikopteri i dr. Hiruršku preciznost napada obezbeđuju napredni sistemi za navođenje, a raketu je moguće lansirati sa više različitih platformi. Od lakih oklopnih vozila, guseničara i točkaša, preko brodova do helikoptera. Vođenje je kombinovano – na srednjem delu putanje vođenje se ostvaruje pomoću inercijalne platforme koja raketu vodi u očekivanu zonu u kojoj se nalazi cilj (proračunatu na osnovu podataka dobijenih od izviđačkih platformi), a posle dolaska u zonu cilja, raketa prelazi na IC ili TV navođenje i šalje sliku cilja do komandnog mesta posredstvom optičkog kabla, koji se odmotava do zadnjeg dela rakete, a propusna moć optičkog kabla je 200 Mbit/s. Veoma važan deo sistema je i turbomlazni motor koji je takođe razvijen u kompaniji „EDEpro“ veličine svega 40 centimetara, ali velike snage. Sama raketa je inače dužine 2.040 milimetara, prečnika 175 milimetara. Raspon otvorenih krila je 1.440 milimetara. Ukupna masa rakete je 50 kilograma, a bojeve glave 10 kilograma. Raketa je sposobna da dejstvuje u temperaturnom rasponu od -30 do + 70 stepeni Celzijusa. Maksimalna brzina je 180 metara u sekundi, odnosno 648 kilometara na čas.
Bojeva glava je modularnog tipa i može biti: kumulativna, tandem- kumulativna i razorna. Kumulativna bojeva glava ima probojnost od 800 milimetara standardnog sendvič tenkovskog oklopa, što u praksi znači da trenutno na svetu ne postoji tenk čiji bi oklop izdržao napad ALAS-a. Zbog velikog dometa ALAS ima i veliku borbenu žilavost, jer deluje daleko van vizuelnog dometa neprijatelja.
Raketa se lansira uz pomoć dva raketna motora na čvrsto gorivo, koji osiguravaju dovoljan potisak da savlada visinu ne manju od 300 metara. Kad dođe na tu visinu, raketa prelazi u horizontalni let, prilikom čega je pokreće turbomlazni motor „Mungos“, sa snagom potiska od 40 daN. Turbomlazni motor „Mungos“ se nalazi u srednjem delu trupa rakete i napaja se vazduhom iz dva usisnika. Radi se o konvencionalnom tipu motora, sa: aksijalnim kompresorom, komorom za sagorevanje i jednostepenom aksijalnom turbinom. Raketa se može programirati da leti po unapred zadatoj putanji. Unapred se definišu koordinate kontrolnih tačaka, uz mogućnost uključivanja glave za samonavođenje radi otkrivanja potencijalnih ciljeva. U takvim misijama, raketni sistem ALAS transformiše se u izviđačko-raketni sistem koji ima izuzetnu sposobnost brzog reagovanja radi uništenja cilja. Kada operator izabere cilj, raketa prelazi u fazu napada, obrušavajući se na odabranu tačku. Posle realizovanog napada, ukoliko nije otkriven položaj lansera, posada može započeti napad na novi cilj. Raketni sistem ALAS opslužuju dvojica vojnika.

LORANA (Long Range Advanced Non-Line of Sight Attack System) Projekt LORANA je naizgled gotovo istovetan ALAS-u, uz jednu bitnu razliku, iako se mogu lansirati sa istih platformi, LORANA je opremljena raketnim motorom na čvrsto gorivo koji obezbeđuje domet do devet kilometara. Sistem navođenja je istovetan ALAS-ovom, ali je povećana probojna moć, tako da LORANA probija do 1.000 milimetara savremenog tenkovskog oklopa, bilo modularnog. bilo reaktivnog, pre svega zbog tandem-kumulativne bojeve glave. Kao i ALAS, i ovaj je sistem je višenamenski i može dejstvovati po velikom broju ciljeva.
Balistička raketa sa oznakom R-400 takođe je jedan od značajnijih razvojnih projekata firme „Edepro“. Možda zbog toga što ona sa dometom od 140 kilometara spada u rakete srednjeg dometa, koje se dosad nisu proizvodile u našem regionu. Sva statistička istraživanja su završena u laboratoriji ovog preduzeća, a neka letna ispitivanja su obavljena na poligonu u Nikincima. Raketa ima mogućnost da nosi veliku bojevu glavu težine do 400 kilograma. Lansira se iz klasičnog višecevnog raketnog bacača, sličnog sistemu „Orkan“.
Sve u svemu, srpska vojna industrija, entuzijasti, uporni i inatni pokazali su svetu, ali i domaćim nevernim Tomama šta znaju i šta mogu.

[/restrictedarea]