Kosmetski pelcer za Sekeljfeld

Za  „Pečat“  iz Budimpešte VLASTIMIR VUJIĆ

Ambasador Mađarske u Bukureštu Oskar Fuzeš izjavio je da Budimpešta podržava teritorijalnu i etničku autonomiju Mađara (koji sebe iz istorijskih razloga nazivaju Sekujima) u Transilvaniji, i zatražio izmenu prvog člana Ustava Rumunije po kojem bi ona bila proglašena „višenacionalnom“ umesto „nacionalnom“ državom, kao što je sada

Skidanjem mađarske državne zastave (na kojoj je bio nezvanični grb, grb Sekuja) sa Gradske kuće u Madaru (mađarski Čikmadarašu), u županiji Hargita u Rumuniji, uz novčano kažnjavanje gradonačelnika Lasla Biroa kaznom od 950 evra, i uklanjanjem „sekujske zastave“ iz prostorije u kojoj je zasedao okružni prefekt Kovasne (koji je predstavnik centralne rumunske vlade), 7. februara izbio je skandal čiji je eho, jačinom atomskog udara, odjeknuo u Budimpešti. Sa Košutovog trga odmah se oglasio državni sekretar u Ministarstvu inostranih poslova Mađarske Žolt Nemet, koji godinama politički podržava ideju teritorijalne autonomije Mađara u Karpatskom basenu (Nemet je poznat po izjavi iz 2008. da je „Kosovo primer, i to vrlo jasan primer, da ako jedna zajednica želi samoupravu, tu svoju nameru mora sasvim jasno da iskaže“), koji je rekao da će dvotrećinski vladajući Fides u Mađarskoj preduzeti sve potrebne diplomatske mere protiv Rumunije zbog zabrane stavljanja zastave Sekuja na zvaničnim zgradama u toj državi. Još je dodao da će Bukurešt „zažaliti“ što je poveo „rat simbolima“, i da će se u prvom koraku na njega odgovoriti tako što će u čitavoj Mađarskoj biti istaknute zastave Sekuja iz Rumunije. I te zastave počele su da se kače, prvo u Budafoku, pa Šiofoku, budimpeštanskim kvartovima Eržebetvarošu i Pešteržebetu, a planinar Žolt Eroš u pohod na vrh Kančendzonga, visok 8.586 metara, 26. marta pored mađarske poneće i sekujsku zastavu da ih, kako je rekao, „kao njemu važne nacionalne simbole na krovu sveta pobode jednu uz drugu“…

[restrictedarea]

 

RAT SIMBOLIMA Zvanični Bukurešt na to je reagovao munjevito i – vrlo oštro. Premijer Viktor Ponta Nemetovu izjavu okarakterisao je „pravim bezobrazlukom“, i na sednici vlade naglasio da Bukurešt „neće dozvoliti da mu se soli pamet“ i da mu neko deli lekcije iz inostranstva. Predstavnicima medija posle vladine sednice dostavljeno je i pismeno saopštenje s obrazloženjem da su „zastave u okruzima Hargita i Kovasna skinute u skladu s rumunskim zakonima, a njihovi prekršioci kažnjeni“.
I kao što su mnogi analitičari i pretpostavljali, „rat simbolima“ bio je samo inicijalna kapisla, uvod u boj za koji se Budimpešta priprema više od dve decenije – za teritorijalnu autonomiju Mađara u Rumuniji.
Prvu komandu, onu za „juriš“, izgovorio je još istog dana, 7. februara, ambasador Mađarske u Bukureštu Oskar Fuzeš. Uzbudio je tamošnje duhove otvorenom izjavom da Budimpešta podržava teritorijalnu i etničku autonomiju Mađara u Erdelju (naziv koji Mađari koriste za rumunsku Transilvaniju) „ako je to njihov zahtev“. U tom smislu, on se izjasnio i u pogledu „potrebe“ da se prvi član rumunskog Ustava promeni(?!), i da se u njemu rumunska država ne definiše kao „nacionalna“ već – „višenacionalna“! Ovaj diplomatski demarš, iako ocenjen kao neprimeren, ponovljen je više puta čak i u direktnim ambasadorovim nastupima na rumunskim televizijskim kanalima. Ambasador Fuzeš je stupao u dijalog, odgovarao na pitanja, bio ironičan. Komentatori su se čudili, pa čak bili i zaprepašćeni kada je Oskar Fuzeš izričito govorio da „postupa prema instrukcijama dobijenim od svog ministarstva u Budimpešti“!
Namah su pojedini diskutanti formulisali ideju da bi on trebalo da bude proglašen za „personu non grata“ i izbačen iz Rumunije. U tim idejama prednjačio je poznati nacionalistički lider Vadim Tudor, predsednik stranke „Velika Rumunija“ i član evroparlamenta. On se na kanalu „Romanija TV“ direktno svađao sa mađarskim ambasadorom. Kada je Ministarstvo inostranih poslova Rumunije pozvalo na razgovor ambasadora Mađarske Oskara Fuzeša, on im je samo još jednom decidirano ponovio isto: da u celosti podržava zahteve Mađara – Sekuja o teritorijalnoj autonomiji i o izmeni prvog člana Ustava. Šef diplomatije Rumunije Titus Korlacean potom je izjavio da ambasador Mađarske „krši osnovne norme i pravila diplomatije“ i da „ko greši na diplomatskom planu, u Bukureštu ne može nastaviti svoj mandat“. Rumunska televizija „Antena 3“ istovremeno je prenela da se ministar inostranih poslova Mađarske Janoš Martonji u potpunosti saglasio sa svojim ambasadorom: „Mađarska vlada već 22 godine ima jasno definisan stav da ako jedna istorijska zajednica, u ovom slučaju mađarska, zahteva autonomiju, i to iskazuje na demokratski način, većinski narod mora da uzme u obzir tu potrebu i uvaži je.“

MAĐARSKA AUTONOMNA OBLAST Te izjave bile su vrhunac prepucavanja dveju prestonica, započetog izjavama i neprimerenim pretnjama državnog sekretara u mađarskom MIP-u Žolta Nemeta… Eskalacija je počela drugim dolaskom na vlast desničarskog populiste Viktora Orbana na parlamentarnim izborima u Mađarskoj 2010. godine (prvu vladu imao je u periodu 1998-2002). Od tada, pojedini lideri rumunskih Mađara, na podsticaj Budimpešte, intenzivno traže da se zvanično prizna postojanje „Sekujskog kraja“, koji obuhvata teritorije triju administrativnih okruga sa većinskim mađarskim življem (Hargita, Kovasna, Mureš), da se tom „kraju“ (koji administrativno ne postoji) da „puna teritorijalna autonomija“, odnosno da se obnovi nekada postojeća „Mađarska autonomna oblast“, osnovana odmah posle Drugog svetskog rata, a koju je Nikolae Čaušesku ukinuo… Tako su, na „istorijskim korenima“, nastali „sekujski grb“, „sekujska zastava“ i neka druga znamenja koja rumunski Mađari secesionisti do dana današnjeg svuda ističu i postavljaju, pa i na zvaničnim mestima i objektima, iako to zakonom nije dozvoljeno. Zato su Rumuni definitivno rešili da konstantnom kršenju zakona stanu na put. I svaki prekršaj Mađara kažnjavaju.
Naravno, pojavili su se i oni koji ističu da „ne bi trebalo padati u mađarsku zamku“ (jer je ista takva postavljena i u srpskoj Vojvodini, južnoj Slovačkoj, ukrajinskim Zakarpatima), da bi na celu stvar trebalo gledati trezvenije, a situaciju stišavati. Davana su i obrazloženja za ovakve „ekscese“, koji imaju izvesnu cikličnost. Navodno, u Mađarskoj je već uveliko počela predizborna kampanja i tamošnjim ekstremistima neophodno je veštačko naduvavanje atmosfere. S druge strane, u Rumuniji se u ovoj, 2013. godini, predviđa nova administrativno-teritorijalna podela zemlje na šire oblasti, onako kako to imperativno traži EU od svojih članica. Planira se da ih bude osam. One će biti tako skrojene da se tri okruga, u kojima je pretežno mađarsko stanovništvo (u samom centru države), nađu u istoj oblasti zajedno sa još tri veća i gusto nastanjena „rumunska“ okruga. Tako će Mađari opet biti u manjini, i opet neće imati direktnu granicu sa Mađarskom. To rumunskim Mađarima nikako ne odgovara, i otuda žestok pritisak Budimpešte i političara koji njime rukovodi – Fidesovog čelnika i aktuelnog premijera države Viktora Orbana.

SEKUJI

Desetine venaca ukrašenih trakama u crvenoj, beloj i zelenoj boji, bojama mađarske zastave, leži u podnožju spomenika Revoluciji iz 1848. protiv habzburške vlasti u parku, u gradu Sfantu Georgeu (duboko u unutrašnjosti Rumunije), a samo na jednom vencu stoji plavo-žuto-crvena traka koja asocira na zastavu Rumunije. Nova godina se ovde dočekuje dva puta, prvo u ponoć, a zatim sat vremena kasnije, kada ponoć otkuca u Budimpešti. Kada je Kosovo i Metohija samoproglasilo nezavisnost od Srbije, nekoliko hiljada ovdašnjih Mađara izašlo je na gradski trg da pokaže da to podržava, ali i da ukaže na sopstvenu težnju za autonomijom.
Pojavile su se i nove, znatno radikalnije političke grupacije koje predvodi Mađarska građanska stranka – kao najveći rival Demokratskom savezu rumunskih Mađara, koji je deo establišmenta u svim koalicionim vladama od 1996. do danas (koju je predsednik Erdeljskog Nacionalnog saveta Mađara, ultradesničar Laslo Tekeš, nedavno optužio da je interese rumunskih Mađara svih 16 godina u vlasti „prodavala“).
Povodeći se uspehom kosmetskih Albanaca, Sekuji (uz sve veću podršku Mađarske) ne odustaju. To i te kako izaziva ozlojeđenost Rumuna, koji kažu da kao manjina u ovom delu svoje matične zemlje – imaju manja prava od Mađara koji su manjina u Rumuniji. Ta oblast, inače, naseljena je pretežno Mađarima, čija je prestonica Sfantu George nekad bila pogranična oblast mađarskog kraljevstva, a Sekuji su bili zaduženi za njegovu odbranu. Posle Prvog svetskog rata Sekuji su se našli u središtu Rumunije, na nekoliko sati vožnje od Bukurešta na sever preko Karpata.
Mađarska manjina nigde nije brojnija i glasnija u zahtevima za sticanje veće samostalnosti nego u Rumuniji. Od 22 miliona stanovnika Rumunije, Mađara ima oko milion i po. Ne čudi onda što Rumunija, iako članica EU i NATO-a, odbija da prizna samoproklamovanu nezavisnost Kosmeta. Za razliku od kosovsko-metohijskih Albanaca, Sekuji traže autonomiju unutar Rumunije, prepuštajući spoljnu politiku i odbranu države vlastima u Bukureštu. Sekeljfeld bi zauzimao površinu od 10.000 kvadratnih kilometara i u njemu bi živelo više od 800.000 stanovnika, od čega čak tri četvrtine Mađara… Država u državi. I uz to još – nacionalno potpuno homogena. Više nego dovoljno za početak.

[/restrictedarea]